Нова адреса, стари домаћини

ИВАНА ВУЧИЋЕВИЋ, ГЛАВНА И ОДГОВОРНА УРЕДНИИЦА, ДИРЕКТОРКА РТВ СТУДИО Б

Све остаје исто, али с новом снагом улазимо у јесењу шему. Биће квалитетног филмског и серијског програма, као и наших емисија које се баве културно-историјском тематиком, каже директорка Вучићевић

PТВ Студио Б изне­дрио је нека од ле­гендарних теле­визијских лица и гласова. Деценијама је светионик у срцу града који је своје меко светло бацао и на најситније бисере београдских улица. Београђанка је одувек била његов дом и симбол тих добрих вибрација. Ново вре­ме донело је нове изазове, а са уредницом и директорком култне  телевизије Иваном Вучићевић разговарали смо о пресељењу телевизије у Земун, новим стандардима, успоменама и првим задацима

Колико је тешко бити жена на челу медијске куће?

Имам велику срећу у жи­воту да се бавим послом који неизмерно волим и поштујем. С друге стране, улога мајке и супруге ми је најважнија на свету и константно сам опте­рећена тиме да и једна и друга страна морају бити задовољене и да не смеју да зависе једна од друге. Трудим се да спојим посао и задовољство и да сва­ки тренутак, ево баш овај сада, када куцам овај текст, моја де­ца буду поред мене. Под мојим будним оком. Веома често су они са мном у простору моје канцеларије и ту раде домаће задатке, ту решавамо сва за њих битна и не толико битна питања, живимо живот. С об­зиром на природу мог посла, када не постоји радно време, то ми се чини као право ре­шење, у којем ниједна страна, посао или деца, не трпе. Већ су се навикли да телевизија ради и захтева пажњу 24 часа и ми­слим да им то не смета. Знају да мама, и када смо на одмору, има своје “пословне” тренутке и драго ми је што увиђају коли­ко ми је посао битан и поштују све моје захтеве у том погледу. Миа и Вук израстају у дивне људе и то је моја и супругова највећа животна сатисфакција.

Због пандемије коро­навируса нисте били у могућности да прославите јубилеј 50 година постојања…

Тако је. Оваква, дивна, стрпљива, дама у најбољим годинама, наша телевизија за­служује дивну прославу кроз коју бисмо провели све наше пријатеље и на прави начин, достојанствено, обележили њено постојање. Нажалост, напунила је пола века посто­јања у другачијим околнос­тима, али и то је живот. Није јој било лако ни у деценијама које су иза нас, било је тешких дана, падова, али и напретка и дивних дана. Данас је Студио Б једна чврста, веома стаби­лна приватна телевизија која прати корак времена у којем се налазимо. Ми смо део јед­ног важног медијског система. Захваљујући власнику Саши Благојевићу, који се веома ра­зуме у медијски посао и има велико искуство у тој области, данас можемо да кажемо да ће­ мо на прави начин дочекати још најмање 100 лета, уколико нам савременост и технологија то дозволе. Надам се да ће теле­визија, као медиј, увек и у бу­дућности имати важну улогу.

Хоће ли пресељење променити улогу СТБ у животима грађана?

Не би требало да се ишта у том смислу промени. Ми је­смо били симбол Београђанке, али је и она заслужила одмор и боље дане. Заслужила је да се улепша, среди, побољша, па онда, ко зна шта време буде до­нело, можда се поново вратимо у виду централног студија и поново емитујемо са 22. спра­та. За сада смо веома задовољ­ни простором у којем се данас налазимо, уживамо у Земуну, а сама телевизија добила је јед­ну новину, позитивну енергију, радост према променама које долазе. Чини ми се да смо још више као породица која живи и ради за своју телевизију.

Шта је прво што ћете урадити када отвори­ те врата нових канцеларија и студија?

Звучи старомодно, али, пре свега, свештени људи ће нам освештати простор у којем се налазимо и то је начин да упо­знамо цркве и свештенство у Земуну, али и још једна наша потврда колико смо окренути нашој цркви и нашем право­слављу. Поносни смо што су управо прве црквене емисије о најлепшим манастирима у Србији угледале светлост дана баш код нас на београдскоj те­левизији. Поносни смо на “Духовнике”, “Агапе”, “Ниво 23”, дивне ауторе… Поносни смо и на наш програм, који је 24 часа окренут грађанима. Они се буде и успављују с нама. Да се вратим на ваше питање, же­љно ишчекујемо тренутак да почнемо са емитовањем из Зе­муна, да угостимо прве госте у програму и да свима прене­семо нову, свежу енергију, коју већ сада емитујемо.

Имате ли у плану мо­жда и неке шематске промене, акценат на неким другим садржајима?

Не, за сада не. Све оста­је исто, али током лета ћемо припремити много тога, те са новом снагом улазимо у јесењу шему. Биће доста ква­литетног филмског и сериј­ског програма, по којем смо препознатљиви, као и наших емисија које се баве културно­историјском тематиком. Као и увек, Студио Б неће подлећи комерцијализацији програма, већ желимо да останемо пре­познатљиви по јединственом, добром укусу.

Шта је оно што ћете увек носити са собом као есенцију онога што чи­ни Студио Б, без чега то не би било то?

Студио Б је наш живот, то је породица о којој се бринемо и која нама даје много лепих тренутака и љубави. Оно што нам је ту најбитније јесте да телевизију чине људи, И да су заправо они креатори свега, атмосфере, љубави, пожртвова­ности… Без Данке, Гоце, Нене, Гавре, Микија, Иване, Сање, Ђорђа, Јелене, Ирине…  Ух, не би сви стали у овај текст…  Не бисмо могли да замислимо на­шу телевизију. Ми сви живимо један живот и дишемо у тону како дише наша телевизија.

аутор СНЕЖАНА ЂОРЂЕВИЋ