Култура се вратила у унутрашњост

Маја Гојковић, потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе

На вратима установа културе више не стоје катанци нити су то руинирани простори. У то сам се лично уверила обилазећи Србију

Остварили смо значајне резултате када је реч о креирању културне политике, политици децентрализације, коју је пратила изградња и инраструктурна обнова домова културе и културних центара широм Србије, а имали смо и богату законодавну активност која је омогућила да поставимо добре темеље за даљи рад, каже на почетку разговора за Борбу потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић.

Након нешто више од две године на челу Министарства културе, на које пројекте сте још поносни?

– Донели смо важне законе који нису постојали деценијама. Ту, пре свега, мислим на Закон о музејској делатности, који је наша земља добила након готово пола века, као и Закон о културном наслеђу. Сада имамо правни оквир, који свеобухватно и системски уређује заштиту културног наслеђа. Поносна сам, ништа мање, и на изградњу нових објеката културе. Само у ове две године обновили смо 48 културних центара и домова културе и финансирали бројне пројекте обнове библиотека и музеја широм Србије. Подсећам да смо прошле године започели потпуну реконструкцију мултифункционалног културног центра Пирот, за шта је издвојено три милиона евра, а започети су и радови на изградњи потпуно нове сцене Народног позоришта Ниш и адаптацији постојеће, за шта је намењено милион евра. Посебно је значајан завршетак обнове Археолошког налазишта Медијана у Нишу, које је сада отворено за наше грађане. Завршили смо и прву фазу обнове централне куле Меморијалног центра Старо сајмиште после деценија занемаривања.

Иза нас је година у којој је Нови Сад био европска престоница културе. Ове 2023. Чачак је понео прву титулу српске престонице културе. Да ли сте задовољни првим и шта очекујете од другог пројекта?

– Поносна сам на чињеницу да је Нови Сад понео ову важну титулу, будући да сам, као што знате, још као градоначелница иницирала његову кандидатуру. Министарство културе и Влада су од самог почетка заиста били снажна подршка реализацији овог пројекта. Сам процес припреме изнедрио је и стратегију културног развоја града, а обновљено је пет средишта културе, која датирају из 17. века. Направљене су нове културне станице, а саграђена је нова музичка и балетска школа. У овој години очекујем да ће Нови Сад спровести завршна истраживања о утицају пројекта на културну сцену и развој града и тада ћемо имати бољу слику, али чињеница је да је свакако допринео културном, економском и свеукупном друштвеном развоју града. На основу овог искуства покренули смо “Престоницу културе Србије” и првог дана пролећа отварамо прву националну престоницу културе – град Чачак. Министарство и Чачак, са својим тимовима, у протеклој години посвећено су радили на припреми овог пројекта да би створили предуслове да прва престоница културе постане што видљивија и још препознатљивија на културној мапи Србије и Европе. Следећа престоница је град Ужице и радује ме то што су локалне самоуправе препознале потенцијал пројекта за развој културних садржаја и програма.

У претходном разговору за Борбу истакли сте своју намеру да обиђете институције културе ван Београда, у циљу децентрализације културе. Какве утиске носите? Живи ли културна понуда и коме се обраћа?

– Државна политика Владе, као и председника Александра Вучића, подразумева равномеран напредак свих региона у свим сегментима. Видите колико се председник труди да у сваки део Србије доведе инвеститоре и створи радна места. Зато и у области културе настојимо да пратимо ту политику и креирамо једнаке могућности и једнаке прилике културног развоја. Не може култура да буде “резервисана” само за Београд и веће градове већ у сваком месту настојимо да реновирамо домове културе, који негде деценијама нису обнављани, да унапредимо статус културе, уметника јер култура мора да буде доступна свима. Ту су нам, превасходно, важни програми “Градови у фокусу” и Престоница културе Србије. Захваљујући томе, на десетине градова, општина и сеоских насеља широм земље добило је новац за обнову библиотека, музеја, галерија, домова култура, очување културног наслеђа… Иако је пред Владом и Министарством културе огроман посао, веома сам задовољна што се култура, можда малим, али сигурним корацима вратила у унутрашњост и постаје незаобилазни део живота људи. У то сам се и лично уверила обилазећи Србију. На вратима установа културе више не стоје катанци нити су то руинирани простори. И за ову годину обезбедили смо значајна средства.

Пре годину дана донет је Закон о културном наслеђу. Шта је у међувремену урађено на том плану? Има ли неких конкретних резултата?

Један од приоритета у нашем раду било је и доношење закона у области заштите културног наслеђа и успостављање правно уређеног система кроз јасно дефинисано прикупљање, истраживање, документовање, проучавање и представљање. Након 27 година донет је нови системски, кровни пропис за ову област, а то је Закон о културном наслеђу. Сада се први пут законски уређује област заштите нематеријалног културног наслеђа, вођење националних регистара и јединствених информационих система, дефинисана је заштита културног наслеђа у опасности, уведене су нове категорије културних добара, претходна заштита и бројна друга решења која треба да допринесу унапређењу и усклађености заштите културног наслеђа с прописима ЕУ. У циљу стратешког планирања улагања и унапређења у заштиту наслеђа предвиђено је доношење програма заштите и очувања културног наслеђа на пет година, оснивање националног комитета за материјално културно наслеђе. Закон је ступио у примену у јануару ове године, прве видљиве резултате очекујемо већ током текуће године.

Које бисте још важне пројекте министарства издвојили у ближој будућности?

– У току је израда Нацрта стратегије развоја културе од 2024. до 2029, која ће одредити стратешке правце развоја наше културе. Након завршетка законске процедуре, реално је очекивати да Влада усвоји овај важан до- кумент у другом кварталу 2023. Планиран је завршетак великих пројеката који су годинама, па и деценијама, били на чекању, као што је обнова фасада Музеја Југославије и Народног позоришта у Београду, као и радови на наставку пресељењa Историјског музеја Србије у зграду некадашње Главне железничке станице. Наставља се друга фаза радова на обнови Централне куле Меморијалног центра Старо сајмиште, као и наставак радова на капиталним пројектима конзервације и рестаурације археолошког налазишта Царичин град и археолошког налазишта Бело брдо. За подршку филмској уметности у 2023. планирана су значајна издвајања од 1,8 милијарди динара. Програм доделе подстицаја омогућио је да се Србија наметне као једна од најпривлачнијих дестинација у региону за продукцију аудио-визуелних дела. То је допринело не само развоју овог сектора и повећању броја запослених у култури већ и напретку туризма и привреде у целини. Буџетом за предстојећу годину обезбеђено је стабилно финансирање установа културе, уз даљу темељну подршку многим удружењима и појединцима путем пројектног финансирања. Планираним буџетом имамо могућност и за наставак јачања међународне сарадње у области културе и још успешније представљање наших установа и уметника широм света.

Фото: Дарио Константиновић