Легендарни Валтер стигао до Пекинга

Фото-поставка ,,Бата у 90 слика“ отпутовала у Кину

Посетиоци Српског културног центра имали су прилике да виде сцене из филмова који су Бату учинили великом звездом у Земљи змаја

У Српском културном центру ,,Иво Андрић“ у Пекингу 5. октобра свечано је отворена изложба ,,Бата у 90 слика“, путујућа поставка посвећена великану југословенског филма Велимиру Бати Живојиновићу. Ова изложба, организована у сарадњи породице Живојиновић и куће ,,Борба“, уз подршку Министарства културе Републике Србије, обишла је 13 градова у Србији пре него што је стигла у Пекинг – место које има посебан значај за Батину каријеру и живот.

Изложба је више од саме презентације фотографија. Она симболизује дугогодишње пријатељство између српског и кинеског народа, које је започело захваљујући популарности филма ,,Валтер брани Сарајево“ и незаборавној улози коју је Бата одиграо.

Изложба на поклон

Сам простор Српског културног центра послужио је као савршено место за ову значајну поставку, омогућивши да се свака од 90 фотографија из Батиног живота и каријере прикаже у пуном сјају.

– Осећамо се срећним и поносним зато што је Бата почео путовање од Источног Новог Сарајева и, након 13 градова, дошао у своју другу кућу, Кину, где се круг и затвара. Простор Српског културног центра је диван и репрезентативан и овде имамо веома много пријатеља, што нам представља велико задовољство. Драго ми је што ова изложба наставља са својим великим успехом чак и у Кини – поручио је Миљко Живојиновић, син великог глумца.

Директор ,,Борбе“ Андрија Јоргић истакао је да овом изложбом настоје да кинеском народу још више приближе легендарног Валтера.

– Желимо да овом поставком наши кинески пријатељи боље упознају Бату, да онима који су га гледали раније освежимо памћење на најбољи могући начин. Верујем да ће ова изложба допринети томе, али и додатном учвршћивању пријатељства између Србије и Кине. Ми из Борбе ћемо то радити управо културним манифестацијма, као што је ова изложба, коју, на крају крајева, и не враћамо у Београд, већ је поклањамо СКЦ ,,Иво Андрић“ и кинеском народу – навео је Јоргић.

Изложбу је отворила директорка СКЦ Татјана Солдат, а отварању су присуствовали и чланови редакције Борба, представници Амбасаде Србије и амбасаде Босне и Херцеговине у Кини, као и бројни српски и кинески пријатељи и поштоваоци Батиног лика и дела. Публика у Пекингу имала је прилику да кроз слике оживи најзначајније тренутке из филмова у којима је Бата тумачио херојске ликове и које су га учиниле и незаборавним у очима публике у Кини. Изложба не приказује само глумца већ и човека који је, кроз своје ликове, постао симбол борбе за правду, слободу и пријатељство.

Гледаност: 11 милијарди!

Феномен ,,Валтер“, који се развијао током деценија, започео је средином седамдесетих, када је филм ,,Валтер брани Сарајево“ (1972) Хајрудина Крвавца приказан у Кини. Био је то први филм у боји емитован након велике културне револуције и управо је та боја донела нови поглед на свет за милионе кинеских гледалаца. Филм је ођекнуо снажно, освајајући срца публике због своје акционе приче, која је подсећала на вестерн, и моћног антифашистичког тона, који је савршено одражавао дух времена. Валтер, утеловљен кроз Батину смирену, али чврсту игру постао је синоним за Југославију. Изговорити реч ,,Југославија“ у Кини значило је добити одговор – ,,Валтер“. Толико је ова прича урезана у колективну свест кинеског народа да је Бата Живојиновић постао више од глумца, постао је икона отпора, херој који је трансцендентирао границе и постао део њихове културе. Од првог приказивања филм је погледан више од 11,5 милијарди пута, што звучи готово невероватно. Старије генерације могу и данас да цитирају реплике из филма, док млађи и даље препознају Валтеров значај иако можда више нису опчињени дијалозима као њихови родитељи.

Деценијама касније, феномен Валтера не јењава. Кроз изложбу ,,Бата у 90 слика“ кинеска публика поново има прилику да се сети омиљеног хероја и евоцира успомене на време када су биоскопске сале биле пуне, а Валтер доминирао екранима. Филм можда више није главни догађај у кинеским биоскопима, али његов дух кроз Батин лик и даље живи у срцима милиона.

Кроз ову изложбу пријатељство између Србије и Кине наставља да расте, док Бата Живојиновић остаје херој чија прича наставља да инспирише.

Прозор у српску културу

СКЦ ,,Иво Андрић“ у Пекингу, основан у фебруару 2022, већ је постао један од најпрепознатљивијих симбола српске културе у Кини. У сарадњи са Министарством културе Србије непрекидно осмишљава догађаје који привлаче локалну публику, омогућавајући Кинезима да завире у богатство српске културе. Програм је разноврстан, а активности су толико учестале да се готово сваке суботе нешто дешава.

– Програм који нам доноси Министарство културе веома је богат и разнолик. Наши посетиоци су у већини случајева веома задовољни начином на који промовишемо српску културу – наводи Татјана Солдат, директорка центра.

Центар се поноси организацијом различитих догађаја, од концерата и драмских представа до изложби, предавања и прослава важних датума. Солдатова наглашава и традицију фарбања васкршњих јаја сваке године на Велики петак, што је постало редован догађај у календару центра. Један од кључних разлога успеха центра је и његова локација у Уметничкој зони 798, која се сматра једним од најрепрезентативнијих културних простора Пекинга.

– У просеку, код нас дневно уђе између 80 и 100 људи, посебно током сезоне, а највише посетилаца долази суботом по подне, кад и организујемо већину наших активности. Важно је пронаћи повезницу с публиком, а ми успевамо кроз културу, у којој Србија и Кина деле многе заједничке вредности, да остваримо ту везу – додаје Солдатова.

Народна медицина

Иако се бави различитим аспектима уметности, СКЦ тежи да истакне сличности између српске и кинеске традиције. Један од интересантних недавно одржаних програма било је тродневно предавање ,,Дани српске народне медицине“. Кинези, познати по поштовању своје традиционалне медицине, показали су велико интересовање за ову тему. Солдатова наглашава да је управо то пут којим Србија треба да иде.

– Нажалост, ми нисмо успели да сачувамо и развијамо своју традиционалну медицину на начин на који то раде Кинези, али видим колико су заинтересовани за ту тему и колико им је то блиско – објашњава Татјана.

Овакви програми потврђују да је СКЦ не само прозор у Србију већ и мост између две културе.

– Када се мало дубље уђе у културе, схватимо колико тога имамо заједничког – истиче директорка.

Као пример наводи српске славске обичаје, који, иако везани за православље, налазе сличности у кинеским празницима попут празника Средине јесени, кад се породице окупљају и деле важне тренутке. Управо те заједничке вредности доприносе блиским односима између Србије и Кине и њиховом челичном пријатељству, које није само флоскула, а културне активности центра играју кључну улогу у јачању тих веза.