Шта остаје?

60. Октобарски салон од 20. октобра до 1. децембра

Простори за уметност и уметнике, доживљај посла и рада у савременом тренутку, друштвене и природне промене, неке су од тема које се провлаче кроз радове и перформансе

На Дан ослобођења Београда 20. октобра, у организацији Културног центра Београда, биће отворено 60. издање Октобарског салона, бијенална међународна изложба репрезентативних дела из актуелног стваралаштва у области ликовних уметности.

Овогодишњи слоган ,,Шта остаје“, како су навели организатори, односи се на низ питања: Где је и шта је простор за уметност и уметнике? Шта остаје након што напустимо излагачке просторе? Шта доносе велике манифестације и шта остаје после њих као пут, процес, континуитет, дисконтинуитет, циљ?

Шта остаје после једне изложбе? Затим, шта остаје после свих сусрета – уметника са уметницима, уметности с публиком, међународних и домаћих кустоса, простора с уметничким радовима?

Одговоре и нова питања понудиће, на неколико локација у Београду, све до 1. децембра седморо кустоса подељених у три тима, кроз три кустоска концепта, што је куриозитет овогодишњег издања Октобарског салона.

Траг

Већ у петак 18. октобра, пре званичног отварања Октобарског салона, у програм и теме увео нас је уметнички дуо Луси и Хорхе Орта кроз перформанс испред Културног центра Београда. Овај рад био је нека врста позива на дијалог између уметника, градске културне сцене и структура које одређују културну политику на локалном и државном нивоу.

Ово су уметници афирмисани још од средине деведесетих својим ангажованим приступом, који проблематизује критична питања данашњице: климатске промене, опасност од суша и миграције и процесе друштвене интеграције, коегзистенције и равноправности.

– Ову 47. верзију њиховог колективног перформативног чина, названу ,,7џ70 – Оброк“, одлучили смо да реализујемо као форму мирног протеста, с идејом да ,,сести за исти сто, поделити хлеб и храну“ може бити начин скретања пажње на неке од горућих проблема с којима се суочавају уметници и културни радници код нас – изјавила је Добрила Денегри, историчар уметности и кустос, која је, заједно с Лоренцом Балбијем, директором Музеја модерне уметности у Болоњи, осмислила концепт ,,Траг“.

Лоренцова концепција за овај пројекат базирана је на предлогу да се целокупни буџет манифестације уложи у куповину зграде која би се користила као изложбени простор Октобарског салона, који никада није имао свој простор. Такав објекат би и након манифестације остао доступан за уметнике и стварање уметности. Међутим, Октобарац је остао расут, као и годинама раније, на неколико локација, па је концепт трансформисан.

– Готово све интервенције које смо уврстили у наш сегмент Октобарског салона имају сличну поруку: неопходно је створити просторе у којима уметници могу да стварају и који могу постати хумус за просперитетнију уметничку и културну сцену. Ту поруку желимо да илуструјемо кроз низ примера, углавном акција, перформанса, радионица иностраних и домаћих уметника који се баве ендемичним проблемом у сваком контексту захваћеном процесима џентрификације, либерализације тржишта и, генерално, смањењем сензибилитета за слободно стварање алтернативних уметничких форми – објашњава Добрила Денегри. Уметници који ће излагати у оквиру концепта ,,Траг“ су Алдо Ђаноти, Алесандра Савиоти, Алфредо Хар, Данијела Ортиз, Колектив Министарство простора, Лидија Делић, Марија Шевић, Немања Николић и Нина Ивановић, Луси + Хорхе Орта, Марија Ајхорн, Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС) и Франческо Фонаси. Естетика(е) сусрета

Изложба ,,Естетика(е) сусрета“, коју су заједно осмислили и конципирали Матју Лелијевр, кустос у Музеју савремене уметности у Лиону, и Маја Коларић, директор Музеја савремене уметности у Београду, преиспитује сусрете у форми уметничке продукције као ,,суштинско и фундаментално питање које је подстакло нашу жељу да овом темом прославимо 60. Октобарски салон“, истакла је Маја Коларић.

– Настао након ослобођења Београда на крају Другог светског рата, Октобарски салон оличава шест деценија уметничких сусрета и илуструје снагу уметности да преброди политичке и територијалне успоне и падове, непрестано се изнова осмишљавајући упоредо са стасавањем нових генерација уметника, као носилаца и покретача питања свог времена. На овај начин уметност се изнова обнавља и наставља да нуди простор у којем се наново сусрећемо, учимо и развијамо – каже Коларић.

Овај специфичан формат од три кустоска концепта, додаје она, за догађај овог реномеа, чини се ,,прилично јединственим и сведочи више него икад о важности дељења и удруживања умова и речи“.

– Допирање до других, размена и дељење је гаранција заједничког успеха у дијалогу и сарадњи и, с тим у вези, ,,Естетика(е) сусрета“ постаје метод који превазилази само поље уметничког стваралаштва у тежњи да остави дубљи траг унутар друштва и наших свакодневних односа.

Постављање питања сусрета у контексту међународне изложбе, овогодишњег Октобарског салона позив је на авантуру која је суштински колективна, састављена од путовања и размена – поручује директорка МСУ.

Као представници овог концепта изабрани су уметници Ане Имхоф, Аника Карс, Биљана Ђурђевић, Дамир Радовић, Еди Дибјан, Иван Шулетић, Јепе Хејн, Јеспер Јуст, Кјанга Хам, Малгожата Мирга-Тас, Малек Гнаоуи, Марина Марковић, Никола Димитровић и Рандолфо Ламонијер.

Нада је дисциплина

Трећи концепт ,,Нада је дисциплина“ осмислиле су Лина Џуверовић, виши предавач и руководилац студијског мастер програма Кустоски рад и колекције на Челси колеџу за уметности Универзитета уметности у Лондону, у сарадњи с Емилијом Епстајн и Аном Кнежевић, кустосима у Музеју афричке уметности у Београду, и Рафаелом Дражић, која је осмислила визуелни идентитет.

Иако се овај сегмент развијао око слогана и мота афроамеричке активисткиње Маријам Кабе, како објашњава Емилија Епстајн, она и Ана Кнежевић истичу и домаће радове попут уметничког удружења Караван из Ваљева или ,,Снимак пејзажа термита“ уметничког дуа доплгенгер.

Чланови Каравана инспирисани су меморабилијама које проналазе у ромском насељу Баир, где караванци на зидовима породичних кућа музичара стварају мурале, уз препоруке и сугестије Баираца. ,,Снимак пејзажа термита“ је есеј у ком аутори посматрају слике прошлости рудара у социјалистичком друштву, поредећи их с скривеном сликом рударења у капиталистичком друштву.

Многи од уметника који чине систем ,,Нада је дисциплина“, говоре и реагују за бројне ,,категорисане“ појединце: социјално прогнане и заборављене, трауматизоване или пак сведене да делују на друштвеној маргини, истиче Емилија Епстајн.

– Кључна је дистинкција Маријем Кабе између наде као емоције и пасивног стања, с једне стране, и наде као друштвеног ангажмана који захтева простор, напор и намеру да се развија, с друге. Говоримо, заправо, о стратешком деловању у институцијама и кроз институције и законе, о спонтаном организовању у јавном простору, на улицама и у квартовима, у буџацима и становима, али и о непозваном ,,уметању“ у дискурс – наводи Епстајнова.

Осим поменутих Каравана и доплгенгера, у оквиру сегмента ,,Нада је дисциплина“ излагаће и Адријан Мелис Соса, Даринка Поп-Митић, И други: Уродњене политике и праксе уметничких колектива Јелена Савић, Катрин Бем и Јелена Мицић, Килуанжи Кија Хенда, Мвана, Милица Дукић, Милица Ружичић и Читалачка група за феминистичко трајање.

Изложбени простори који ће бити отворени за јавност почев од 20. октобра у 13 сати јесу галерије Културног центра Београда, Павиљон на Цветном тргу, Галерија Факултета ликовних уметности (ФЛУ), бивши клуб Академија, Галерија Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), Галерија Савеза Удружења ликовних уметника Југославије (СУЛУЈ), Салон Музеја града Београда, Музеј афричке уметности, излози Француског института и јавни простори у граду.

Визуелни идентитет 60. Октобарског салона осмислио је графички дизајнер и визуелни уметник Славимир Стојановић Футро, иначе и аутор графичког решења 36. Октобарског салона, који је реализован пре тачно 30 година – 1994.

Оснивач и покровитељ Октобарског салона је град Београд.

Е. Б.

Фото: Промо