Људски фактор је, ипак, непревазиђен

УМЕЋЕ РУЧНЕ ИЗРАДЕ ТЕСТЕНИНА

Најважнији састојак је пажња која се придаје одабиру најквалитетнијих намирница

Собзиром на то да су веома лагане за спремање, ра­зне врсте паста су, уједно, и прво јело које почетници у кувању науче, а мноштво комбиновања задо­вољиће и најразноврсније укусе. Због тога су одличан избор за породични ручак с малом де­цом или пословне људе којима је потребан окрепљујући оброк након напорног дана. Оне су и савршени избор за вечеру, када желите умећем у кухињи да импресионирате вољену особу. Постоји много нагађања о та­чном пореклу тестенина, а јед­на од таквих прича јесте и она о венецијанском путописцу Марку Полу (1254-­1324), који је, наводно, донео пасту из Кине у Италију. Иако се верује да је чувени пустолов био очаран умећем кинеских мајстора који су правили резанца од пиринча, ова теорија је давно напуште­на. Вероватније је да за настанак пасте Италијани, ипак, треба да захвале Арапима, који су је у се­дмом веку донели на Сицилију. Тестенине које носе име по овом венецијанском трговцу от­крила сам сасвим случајно, док сам била у потрази за органским производима, и могу рећи да је то било одушевљење на први по­глед. Једноставан концепт, дома­ћа тестенина, природни састојци без штетних додатака, рецепти који су ме купили одмах и оно нешто неопипљиво, што све време пулсира у вама док гле­дате слике шарених тестенина и замишљате оброке које бисте могли да припремите. Иза бренда “Марко Поло” стоје момак и девојка који су своју љубав према храни преточили у мали бизнис. Немања Ђукановић, уједно и кувар, и његова дево­јка Тијана Милошевић у својој радионици у Обреновцу прои­зводе домаћу тестенину, чији је најважнији састојак ­пажња која се придаје одабиру најквалите­тнијих намирница, од којих се оне израђују.

– Још са 12 година знао сам да ћу бити кувар. Први посао ми је био у хотелу “Хајат”, где сам развијао палету укуса и унапре­ђивао вештине. Након тога, 2015. отишао сам у Емирате, где сам радио у једном италијанском ресторану, смештеном у хотелу “Кемпински”. Овде сам се први пут сусрео и почео да радим са свежом пастом, где сам и увидео њене чари и предности. Тада ми се јавила идеја за покретање со­пственог бизниса, због чега сам се вратио у Србију и све знање усмерио ка њеној реализацији. Убрзо је и моја девојка Тијана почела да ми помаже, а недуго затим постајемо бизнис­ партне­ри -­ каже Немања за Борбу.

Овај млади пар све ради самос­тално, од мешења теста, дода­вања природних арома у виду разног поврћа преко сечења, паковања, продаје и контакта с трговинама и купцима до при­суства на друштвеним мрежама и доставе. Сами су осмислили и дизајн и брендирање.

У стандардној понуди има­ ју пуњену тестенину, као што су равиоле и тортелоне, али и друге облике, као што су тре­нете, таљателе, каватели и њоке. Сваке недеље праве ограничену понуду пасте која је доступна само те седмице, а која не пос­тоји у стандардној понуди; то углавном буду неке необичне комбинације.

Главни састојак свих тестенина је семолина дурум брашно, а у производњи, како кажу, љу­дски фактор је непревазиђен. Тестенина се спрема на плочи од пуног, необрађеног дрвета јер оно упија вишак влаге с по­вршине теста. Овим поступком ствара се карактеристична тек­стура пасте која упија више соса. Пасте боје 100 одсто природним бојама, што значи да за њихово украшава­ње користе разнолико поврће и зачине, док је за припрему црне пасте неопходно сипино мастило.

– У тесту има соли, мада врло мало. Што се тиче боје, има то­лико природних начина за њено добијање, као што су цвекла, куркума или спанаћ. Вештачке ароме и појачиваче укуса не примењујемо јер, поред тога што су штетни по здравље, њихово ко­ришћење сматрамо обманом купаца. Прављење укусне, а здраве хране јесте вештина. Природа нам је дала толико опција да заиста нема потребе користити вештачке ствари тог типа. Није то толико изазов колико је, за­право, ствар навике. Индустрија се фокусира на квантитет, те се довија оваквим начинима, док је наш фокус на квалитету нами­рница и начину производње ­- одговара Тијана на питање колико је изазовно данас бавити се домаћом и здра­вом производњом.

Здрав стил живота је појам који је, нажалост, тек однедав­но постао присутнији у Србији. Потреба за очувањем здравља добија све значајније место у свести грађана. Ситуација коју је проузроковала појава новог вируса освестила је, свакако, велики број људи, па је и исто­времено порасла потражња за домаћим производима. Здравији начин исхране би вероватно мо­гао представљати добар поче­так, нарочито ако своје омиљено јело припремите са здравим и провереним састојцима.

Паста “Марко Поло” нашла је пут до купаца, а уколико нисте у могућности лично да преуз­мете ову здраву ручно рађену пасту, омогућена је и достава на кућну адресу. ­ У Србији се, као и свуда у свету, обраћа пажња на оброк који је прављен ручно или без ади­тива, све више има занатских радњи које нуде далеко већи квалитет по приступачној цени. Свеже ручно рађена тестенина је дефи­нитивно заузела ме­сто код људи који воле добру пасту и квалитет – констатује Немања. Покретање сопственог бизни­са није лак посао и представља велики изазов. Иако није велики проценат младих који се одлу­чују да постану предузетници, постоје они који својим приме­ром потврђују да је могуће по­кренути, развијати и успешно водити сопствени бизнис, било мали или велики. Немањина прича је доказ да уз добру идеју, храброст и истрајност може да се развије успешан пословни модел. За крај разговара питали смо га шта би поручио младим предузетницима и који му је сле­дећи велики циљ?

­- Саветовао бих им да истрају у својој идеји, као и да не могу и не треба све сами да раде. Следећи наш корак, који је тренутно у ра­звоју, јесте паста бар отвореног типа, где ће гости моћи да виде производњу саме тестенине од замеса до пуњења равиола и кувања истих, на лицу места ­- поручује Немања Ђукановић.

Марко Поло

Венецијански трговац и истраживач Марко Поло (1254-1324), заједно с оцем и стрицем, био је један од првих Европљана са запада који су Путем свиле стигли све до Кине. Своја путовања Поло је хронолошки изложио у књизи “Путовања Марка Пола”. Полови су у Кини живели 17 година пре него што су се вратили у Венецију. У поморској бици између Венеције и Ђенове, Марко је био ухваћен и одведен у затвор, где је књигу издиктирао Рустичелу да Пизи. Неки га сматрају једним од највећих светских истраживача, док га они скептичнији пре виде као највећег светског приповедача. Већина историчара верује да је стигао до Кине, али има и оних који тврде да он, заправо, није стигао толико далеко, већ да је само препричавао информације које је чуо од других. Када су га на самрти питали да ли је истина све оно о чему је приповедао у књизи, Марко је, наводно, одговорио да није написао ни половину од онога што је видео.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: PASTAMARCOPOLO