Море у нама може бити оаза срећe, али и жестока олуја

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ ЂУРА, МУЗИЧАР И ФРОНТМЕН ЧУВЕНИХ МОРНАРА

Кроз музику и стихове човек даје људима најбоље од себе и велика је одговорност направити све то тако да с годинама, као и вино, буде све боље и боље

Недавно се у продаји поја­вио четврти студијски ал­бум бенда Ђура и морнари “Море”. Аутор и фронтмен бенда Владимир Ђурић Ђура остао је доследан у романтично пое­тско­ медитеранској инспирацији или, како истиче на почетку разговора за Бо­рбу, веома је доследан и истрајан у свом ескапизму.

Песме које се налазе на албуму “Море” доносе звуке Јадранског и Егејског мора. Показало се да су ти звуци, као и меди­теранска дијета, веома добри за здравље. Намерно водимо нашу публику на лепе плаже, на обале пуне растиња и цвећа, где мирише воће и где се чују таласи. Звук таласа смирује људе, као и песме које певам. Оно што је но­во то је мој глас, ко­ји са го­ди­на­ма до­би­ја не­ку но­ву ду­би­ну, та­ко да сва­ка пе­сма има много више позитивне енергије у себи. Кроз музику и стихове човек даје људима најбоље од себе и велика је од­говорност направити све то тако да са годинама, као и вино, буде све боље и боље ­ истиче Владимир Ђурић, певач и композитор, али и писац и песник, новинар и колумниста.

Зашто се баш морски амбијент појављује као главна инспира­ција у вашој музици када Србија нема излаз на море?

– Сматрам да сви ми с ових простора носимо исту генетику ­ једног древног народа који је живео на просторима чи­тавог Балкана. Мом је срцу драг подјед­нако шумадијски, војвођански, далма­тински, македонски, грчки и италијански мелос. Све то пре­познајем као неку стару шифру вели­ког народа, који је, нажалост, одавно скрајнут са истори­јске сцене. Тај народ је много волео море. Море је такође мета­ фора унутрашњег мора у свима нама. Може бити оаза среће и мира, али и жестоке смртоносне олује. Као духовни морнар, упустио сам се у бесконачну пловидбу да пронађем срећу у самом себи да бих је могао поделити с другима.

Како гледате на српску поп­рок музичку сцену после пандемије коронавируса, имамо поново велике концерте?

­Било је заиста озбиљно тешко време за преживљавање у доба короне. Посебно за музичаре. Па смо га преживели. Због вируса сам био и у болници, али сам га савладао. Нама је практично био забрањен наступ пред публиком више од годину дана. Многи музичари су били у тешкој егзистенцијалној ситуацији. Коронавирус је додатно погурао виртуелну стварност, у којој се много тога решава и ради преко компјутера и интернета. У тој виртуелној стварности музичари су правили онла­јн свирке и врло брзо увидели да то није то. Не вреди свирати без живе публике као што не вре­ди има­ти ви­р­туе­л­ни се­кс уме­сто жи­вог пар­т­не­ра. О ви­ртуе­л­ном све­ту пи­сао сам у сту­ди­ја­ма “Митологије техносвета” и “Каталог новог света”, где сам баш и говорио о значају наше праве стварности спрам чудесног виртуелног света, који нам је доступан преко интернета, видео­ига­ра итд. Велики концерти су, заправо, светковине нашег реалног света, где људи непосредно размењују енергију и емоци­је. Не постоји симулакрум у виртуелном свету који би ваљано решио тај проблем. И даље добар живи концерт, књига на папиру, позориште на сцени имају своју незаменљиву драж.

А шта мислите о тренутном стању у српској култури?

– Мислим да је стање у српској култури доста добро јер је све већи број људи свестан значаја наше традиције и нашег положаја у великом свету. Древни Срби су имали велику културну историју од 10.000 године пре нове ере све до доласка Словена на подручје Балкана, када су се утопи­ли у нову матрицу. Написао сам студију “Загонетна историја Срба”, која управо објашњава како је један оригинално атла­тиђански народ ­ Древни Срби, помешан са хиперборејским народима Словена. По­кушавам да одгонетнем зашто је највећи број књига о историји Древних Срба завршио у ватиканском индексу забрањених дела. Полажемо право на огромну културну баштину од Лепенског вира, винчанске и ватинске културе преко митологије која укључује бројне митове Грчке, Рима, Пе­ рсије, Русије. Треба да будемо поносни на огромну традицију. Верујем да ће српска култура у блиској будућности бити тек на прави начин разоткривена.

Драгана Бокан

фото: ПРОМО