Музеј на отвореном

Тршић, родно место Вука Караџића

Етно-село чини 35 дрвених кућица, сачуваних у аутентичном стању, у којем их је и Вук Караџић описао у својим делима

Смештен на свега шест километара од Манастира Троноша и Лознице, село Тршић, родно место Вука Стефановића Караџића, представља прави бисер културног, историјског и природног богатства Србије. Ово етно-село чува оригинални изглед и намену, што га чини најпознатијим и најпосећенијим руралним насељем у Србији. Посетиоцима нуди прилику за уживање у природи, упознавање с традицијама и културном баштином кроз фолклор, народне игре, музику и традиционалну трпезу. Последња реконструкција села извршена је 1987, када је Тршић добио звање музеја на отвореном и препознат као место од националног значаја.

Корак у прошлост

Тршић чини 35 дрвених кућица, повезаних малим стазама које вијугају поред бунара, тараба и отворених огњишта. Сачуване су у аутентичном стању, у којем их је и Вук Караџић описао у својим делима, што омогућава посетиоцима да прошетају кроз прошлост и осете дух типичног динарског српског села 19. века.

Комплекс етно-села Тршић представља музеј на отвореном кроз који протиче речица Жеравија. У њему посетиоци могу истражити Музеј језика и писма, Галерију, Гостинску кућу, калиграфску радионицу, Музеј Вукових сабора, Кућу писаца, Цркву брвнару Светог арханђела Михаила, као и вајате с радионицама за старе занате. У близини су и знаменитости попут Манастира Троноша, Добропоточке цркве, Антрополошког музеја и Мачковог камена.

Вукова спомен-кућа

Иако је Вукова кућа десет пута страдала у турском пламену, на њеном месту данас се налази реплика дома у којем је реформатор српског језика провео детињство. Будући да је била уништена, мештани Тршића на том месту подигли су крст од храстовине. При копању новог темеља за кућу, на месту где је постављан крст, пронађени су старо огњиште, вериге и ватраљ.

Вукова спомен-кућа подигнута је тридесетих година 20. века под руководством шабачког професора књижевности Живорада Поповића, а пронађени предмети постали су део сталне изложбене поставке. У овом својеврсном етнографском музеју може се видети како се живело крајем 18. века, а до саме куће стиже се каменитом пешачком стазом.

У соби у којој се родио, радио и живео посетиоци могу видети скромне предмете који подсећају на важност духовног богатства и слободе, па се тако, поред колевке за бебе, креденца и дрвеног кревета, може видети и Вуков родослов. Његов рад оставио је неизбрисив траг у српској историји, а родна кућа данас служи као културна, етнолошка и меморијална поставка.

Пут до науке

Вуков сабор, најстарија и најмасовнија културна манифестација у Србији, посвећена је очувању успомене на Вука Стефановића Караџића. Овај догађај традиционално се одржава у септембру и обухвата програме у Лозници, Београду и Манастиру Троноша, где је Вук провео ране школске дане. Основан 1933, Вуков сабор, уз кратке прекиде током Другог светског рата, непрекидно је слављен, привлачећи бројне посетиоце и учеснике из разних делова земље.

Посебно значајна била је 1964, када је обележена стогодишњица Вукове смрти. Тада су студенти Београдског универзитета изградили ,,Вуков пут до науке“, пешачку стазу која повезује Вукову кућу и Манастир Троношу. Поред пута и стазе, студенти су саградили велику отворену позорницу и отад се завршна свечаност манифестације одржава на саборишту уместо у дворишту Вукове спомен-куће.

Вуков сабор је уписан у национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије 2012, а његов значај превазишао је локалне оквире када је почетком седамдесетих година, постао републичка манифестација. Сваког септембра, у недељу пред Малу Госпојину, Тршић постаје центар културних дешавања, чувајући успомену на Вука и његов допринос српској култури и језику.

Манастир Троноша

Када се говори о селу Тршић, не може да се заобиђе Манастир Троноша, место где је Вук стицао прва знања, што додатно доприноси историјском значају овог краја. Троноша је била духовни и културни центар северозападе Србије, а у њему се налазила школа за описмењавање српске омладине.

Међу ђацима био је и дечак из оближњег села Тршић Вук Караџић, који је, поред писмености, у овом манастиру стекао и љубав према народном стваралаштву. Данас Троноша представља женски манастир, за који се с поносом везује име овог српског великана.

Вук о Тршићу

Ја сам се у Србији родио и узрастао и зато ми се чини да на свијету нема љепше земље од Србије нити љепшег места од Тршића, записао је Вук о свом родном селу. Ове речи, заједно с многим другим мудростима и изрекама, украшавају дрвене табле кроз цело село, стварајући јединствену атмосферу која чува српску традицију и културно наслеђе. Посетиоци Тршића могу уживати у овом богатству речи и духа, осећајући везу с наслеђем које је Вук Караџић оставио.

Бркови по Вуку

Поред Вуковог и Ђачког сабора, село Тршић је домаћин и манифестације која симболично носи назив Бркови по Вуку. Такмичење за најбоље бркове Србије и шире одржава се у јулу, у склопу фестивала ЛилаЛо, а организује је Туристичка организација града Лознице. Сви мушкарци које воле овај, некада обавезан, одраз мужевности могу да се такмиче, а сваки учесник мора да изговори једну Вукову пословицу. Ове године титулу за најбоље бркове понео је Урош Стефановић, уз чувене речи ,,Видела жаба да се коњ поткива, па и она дигла ноге“.

Фото: Биљана Радичевић, Центар за културу Лозница