Од трактора до радио-апарата

Музеј Жеравица, ризница техничког и културног историјског наслеђа Војводине

Иза сваког експоната стоји прича о његовој историји, техничким карактеристикама, али и подаци о породици којој је припадао

Ново Милошево, село у средњобанатском округу, на путу између Новог Бечеја и Кикинде, настало је уједињењем два села – Карлова и Беодре. Први помен места у историји датира из прве половине 14. века. У овом селу једна породица чува, наизглед, неколико неспојивих наслеђа.

Машине и кошарка

У лето 1939. на једној фотографији је остала забележена вршидба жита трактором фордсон 10-20ХП, произведеног 1924, који је много лакше, брже и једноставније од парне машине покретао вршалицу. На тој слици је породица Милорада Жеравице (1909 1968), оца два дечака – Ранка (1929-2015) и Миливоја (1931-2009), који су били различитих интересовања, али једнако успешни у ономе што су радили.

Посвећени земљи, пољопривреди и техници, прву машинбраварску радионицу отворили су 1936. Неколико година касније, после недаће остале запамћене као Други светски рат, конфискација им је одузела деценије рада и напретка. Знање, воља и жеља су остали да све то изграде поново, а у тешким послератним временима успели су не само да одрже радионицу већ и да је унапреде.

Старијег Милорадовог сина Ранка је велика радозналост рано одвела од управљања пољопривредним газдинством. Када се 1946, после завршетка рата, вратио у гимназијску школску клупу у Кикинди, прво је играо фудбал по селима за школски тим, а затим се срео с кошаркашком лоптом. Деценије које су долазиле су Ранка уписале у анале као једног од оснивача светске модерне кошарке.

Милорадов млађи син Миливој је читав свој радни век посветио развоју радионице. Конструисао је и правио машине које су им олакшавале и убрзавале рад. Миливојеви синови Чедомир (1956) и Милорад (1959) наставили су да раде у оквиру породичних послова.

Милорад је наставио да се бави пољопривредом, а Чедомир је преузео вођење радионице, која је 1972. прерасла у Дизел сервис Жеравица, да би 1981. потписао први уговор с фирмом ,,Роберт Бош“ на просторима бивше Југославије. Данас је то један од најуспешнијих сервисних центара у Бошовој мрежи, али и један од неколико школских тренинг-центара у свету.

Први трактор

Крајем седамдесетих година, прегледајући породичне албуме, Миливој је нашао слику фордсон трактора с почетка наше приче. После конфискације породица је трактор заменила савременијим, али вођен носталгијом и жељом да га поново набави, сасвим случајно, Миливој је сазнао да у околини Крагујевца постоји баш такав. Отишао је да га погледа и изненадио се када је угледао још неколико сличних трактора из тог времена, који су били спремљени за продају у иностранство. Тада је дошао на идеју да их све откупи и тако спасе нестајања с ових простора. Не знајући тада је поставио темеље данашњег музеја.

У почетку је то била мала збирка од свега неколико трактора: фордсон 10-20, ланц Д 15-30, ХСЦС 30-35, мекормик-диринг (ИХЦ) 10-20 смештених у старој шупи. Очеву љубав према машинама наследио је Чедомир, који је малу збирку трактора довео до нивоа угледне и јединствене у нашој земљи, али и свету. У наменски изграђеном објекту, у виду сталне поставке, трактори су изложени 1991.

Јединствена збирка

Музејска збирка, јединствена у нашој земљи, сада се налази на површини од око 1.700 м2 под кровом, док се на простору испред зграде музеја налази још седамдесетак изложених трактора, као и бројне пољопривредне машине. Иза сваког експоната стоји прича о његовој историји, техничким карактеристикама, али и подаци о породици којој је припадао. Сви су набављени у нашој земљи и то представља посебну културну вредност овог музеја.

Најбројнији експонати у музеју су трактори. Највећи део произведен је у првој половини 20. века. Самим тим, доћи до делова за поправку је изузетно тешко и улажу се огромни напори се да то оствари. Притом, стално учење је обавезно. Технологије које се користе данас при изради трактора се умногоме разликују од тадашњих. То је, узрочно-последично, резултирало и библиотеком, у којој се налазе радионичке књиге, сервисна документација и брошуре за све експонате у музеју. Отуда и огромна количина техничких података који су доступни посетиоцима. Поред трактора, у музеју се налазе парне машине, стационарни мотори, аутомобили, мотоцикли, стари занати, колекције радио, тв и фото апарата…

Попов. Душко Попов

Годишња презентација Музеја Жеравица, који је уписан у регистар установа културе, одржава се сваке друге суботе у септембру. Тај дан је посвећен отварању нових поставки и активном представљању експоната у раду. У оквиру ,,Заласка у свитању“ 2018. отворена је стална поставка ,,Попов. Душко Попов“, посвећена двоструком тајном агенту из Другог светског рата, по коме је Јан Флеминг створио лик Џејмса Бонда. Наредне године је организована изложба дечјих радова које су послали васпитачи и учитељи деце која су била у посети. У првој години пандемије – 2020, најстарији трактор у музеју, амерички харт-пар 15-20ХП, произведен 1920, прославио је 100. рођендан. То је 14. сачувани примерак тог типа у свету.

Занимљиво је да је назив трактор у широку примену увела управо ова фирма. Чарлс Харт и Чарлс Пар срели су се као студенти механике 1892. на универзитету Медисон у Висконсину. Њихово заједничко интересовање за моторе с унутрашњим сагоревањем је довело до пројекта израде пет таквих мотора. Током зиме 1901-1902. произвели су први гасни вучни мотор назван број 1. Харт и Пар нису били први инжењери који су направили овакав мотор, међутим, њихов модел и квалитет израде су им омогућили то место у историји. Били су први произвођачи који су нешто значили.

Реч трактор се први пут употребила у новинској реклами за Харт-Пар јуна 1907, али реч није била њихова. Проналазач из Чикага Г. Х. Едвардс је први употребио ту реч 1870. у својој пријави за патент, много пре него што је менаџер продаје Харт-Пара В. Х. Вилијамс присвојио реч као своју.

За све узрасте

Музеј у својим збиркама има десетак хиљада експоната. Највећи део је заведен, обрађен и доступан у дигиталној форми на сајту музеја. Захваљујући средствима добијеним на конкурсу Министарства културе, у току је имплементација сакупљених података у јединствени музејски програм који имају све установе културе. Међутим, сакупљање експоната је и даље исто. Купују се они предмети који заслужују да буду сачувани.

Поред обиласка музеја, посетиоци могу, на занимљив начин, да науче много о историји и настанку компанија чији се производи налазе у поставкама. Не постоје старосне границе за посету. Сви који дођу са собом понесу пренето знање и жељу да се врате поново. Од четворогодишњака, који савладају принцип рада трансмисије, и парне машине до оних најстаријих, који су то сећање обновили.

Аутор: Петар Ристић