Scroll Top

Најлепше успомене из детињства

najlepse-uspomene-iz-detinjstva
Сличне теме

Ручно израђене минијатуре које буде носталгију

Шпорет смедеревац, паприке које се на њему пеку, креденац, сточић и дрва за огрев, неки су од мотива које можемо видети на минијатурним магнетима Александре Петровић

Београђанка Александра Петровић у ситне оквире смешта читаве собе, са свим неопходним елементима и стварима, правећи мале сцене који буде носталгију.

Како истиче, највише воли да израђује минијатуре са старинским стварима и кухињским мотивима који су некада могли да се пронађу у сеоским домаћинствима наших бака.

Своје минијатуре ова уметница претвара у мале магнете који враћају у нека лепша безбрижнија времена.

Кухињски мотиви су често заступљени јер од минијатура правим магнетиће за фрижидер; углавном су то читаве мини-сцене наше културе, традиције и хране из неких прохујалих времена, када су баке правиле пите, а са старог смедеревца се осећао опојан мирис домаће супе.

Лично нисам нека домаћица и, може се рећи, баш и не волим да кувам, али се сећам тих времена и мириса који буде носталгију – говори Александра.

Самоука је, није завршила уметничку школу нити је похађала неки уметнички курс.

Према њеним речима, одмалена је уживала у свим креативним активностима, од цртања до прављења накита, али, како је одрастала, ту љубав су потиснуле друге обавезе.

– Када сам постала мајка двојице дечака, желела сам да време проведено с њима буде што интересантније, па сам тако организовала креативно време, где смо правили абажуре од канапа, цртали, шили, а касније, када су кренули у основну школу, правили смо и мини-сцене, пекли циглице и зидали замкове.

Након што су они одрасли, љубав према уметности је опет потиснута и дуго година била је запостављена због других приоритета.

Онда нам је живот подарио пут који нас је одвео у Америку. Током боравка у Америци решила сам слободно време да испуним креативом и вратим је у свој живот.

Нашу кућу, оронулу од времена, самостално сам реновирала, чак сам се опробала и у прављењу рељефа по зидовима од јефтиних материјала – објашњава наша саговорница.

У игри да што јефтиније направи, уради и среди кућу, а да коначан резултат буде што бољи, доста времена је проводила на интернету у потрази за јефтиним материјалима.

Своја сазнања решила је да подели и на друштвеним мрежама, те је основала Фејсбук групу креативаца у којој је размењивала рецепте за “уради сам” материјале, стечена искуства и помагала члановима да би њихови радови били што квалитетнији и естетски лепши.

Тако је настала књига “Креативни кувар”, коју је, за време пандемије, одштампала с члановима групе, а која, заправо, представља практикум за креативце.

– У групи смо заиста као породица и несебична помоћ једни другима. Једна од чланица почела је да прави мини-сцене с наших простора и, захваљујући њој, упустила сам се у авантуру и опробала се у овој техници.

Први рад ми је, заправо, био сећање на време проведено код тетке на селу, одмор, храну на њиви и намирнице које смо тада јели.

Тако је настала мини-сланина, с мини-хлебом и неизоставни млади црни лук, све то смештено на дашчици.

Другари из групе су се одушевили и дали ми ветар у леђа својим коментарима да наставим даље и почнем да правим магнетиће, који, према њиховим речима, “буде носталгију на нека лепша, прошла, времена” – објашњава Александра.

Како наводи, израда једног рада је комплексна и састоји се из више фаза.

Сваки рад је комплетно ручно израђен и представља уникат.

Без обзира на то што може да личи на неки други, не постоје два иста рада.

Материјали које Александра користи су различити, од пластифицираног картона до\ разних глина, док је подлога увек иста – баласа дрво (макетарско дрво) јер је чврсто и лагано.

– Сваки креативац воли изазове и да се такмичи сам са собом, да му сваки нови рад буде комплекснији од претходног.

Себи знам да поставим баш високе стандарде које после, с поприлично муке и стрпљења, морам да реализујем.

Док вештина не постане рутина, захтева сате и сате рада и труда.

Засад ми је најизазовнији рад мини-поставка ретро сет за умивање (бокал, лавор и посудица за сапун) јер их вајам од глине рукама и трудим се да коначан рад изгледа што аутентичније.

Веома комплексан магнет је и стари млин за кафу са свим пропратним детаљима који дочаравају нашу традицију испијања кафе.

Тако се на магнетићу, поред старог млина, налази и кутија за кафу, посудица за шећер, ратлук, флашица с домаћом ракијом и чашица – додаје уметница.

Инспирацију проналази на друштвеним мрежама, код колекционара старинских предмета.

– Често ме пријатељи с друштвених мрежа инспиришу, тражећи да им направим персонални магнет с њиховим сећањима.

Такође, када виде неке старе предмете, сликају их и пошаљу ми фотографије.

Како је наша традиција исхране богата, тако је и тема којом могу да се играм, правећи нове декоре, неисцрпна – закључује Александра.

Фото: Приватна архива

Додај коментар: