Scroll Top

Наша земља је идеална за активан одмор

nasa-zemlja-je-idealna-za-aktivan-odmor
Сличне теме

Хусеин Мемић, министар туризма и омладине

Србија није дестинација “мора и песка”, што значи да нисмо прва опција за одмор, али и те како имамо адуте којима бисмо могли да се диференцирамо у односу на конкуренцију

 

Фото: Андреј Нихил

Иако се за 2022. може рећи да је била рекордна за српски туризам, подаци електронског система за пријаву гостију – еТуриста, показују да је у првој половини ове године повећан број туриста 13 одсто, а број ноћења 15 одсто у односу на исти период протекле године.

Министар туризма и омладине Хусеин Мемић у разговору за Борбу истиче да сви параметри наговештавају да смо у најуспешнијој туристичкој години.

– Ова година протиче у знаку најдинамичнијег раста броја страних гостију, којих је чак око 30 одсто више него у исто време 2022.

Поред тога, грађани Србије настављају у још већем броју туристички да путују земљом, чему се многи нису надали.

Очекивања дела јавности су била да ће се, по заласку коронакризе, наши грађани окренути иностраним дестинацијама.

Напротив, многи домаћи гости су тек током короне упознали Србију, чему су умногоме допринели ваучери, и увидели да је наша земља
идеална за активан одмор – наглашава Мемић.

Које дестинације у Србији су најпосећеније? Има ли разлике у популарности када је реч о српским, односно страним посетиоцима?

– Београд је свакако дестинација број један у земљи када су у питању и страни и домаћи гости.

Страни туристи највише посећују градске центре; скоро три четвртине укупних посета Србији реализује се у Београду, Новом Саду, Суботици и Нишу.

Само Београд годишње апсорбује половину свих страних гостију који посете нашу земљу.

То значи да морамо да наставимо да развијамо понуду и садржаје који ће више привлачити стране туристе у планинске и бањске центре.

За домаће госте су, после главног града, најатрактивније Врњачка Бања и Сокобања, Златибор и Копаоник. У последње време, међу популарним дестинацијама за домаће госте су и Фрушка гора и бања Врдник.

Из којих земаља су најбројнији туристи у Србији? Да ли се тај тренд мења последњих година?

– За Србију, генерално, како у економском тако и у туристичком смислу, најзначајније је регионално тржиште, које генерише око 30 одсто укупних страних ноћења.

С других највећих емитивних тржишта, попут руског и турског, бележимо прогресиван раст.

Кина се ове године полако враћа међу водеће земље из којих нам долазе страни гости, чему је посебно допринела одлука кинеских власти да својим грађанима од марта омогуће групна путовања у Србију.

Шта страни туристи истичу као најбољи део своје посете Србији, а које су им најчешће замерке?

– Гостољубивост, домаћинска атмосфера и богата гастрономска понуда су најјачи утисци страних гостију.

С друге стране, истичу потребу за додатним садржајима, поготово у унутрашњности земље, што је у складу с нашом опредељеношћу да још бржим темпом наставимо с изградњом туристичке и друге инфраструктуре.

Фото: Предраг Деспотовић

Осим надалеко чувене гостољубивости, шта бисмо још могли навести као наше предности?

– Србија није дестинација “мора и песка”, што значи да нисмо прва опција за одмор, али и те како имамо адуте којима бисмо могли да се диференцирамо у односу на конкуренцију.

Београд, као главно урбано средиште, Дунав, бројне бањске центре, планине и друге природне и културне атракције високе вредности.

Усудио бих се, чак, да кажем да је рурални туризам један од наших најјачих адута. Некада су Ужице, Чајетина, Косјерић и Ариље били главне одреднице сеоског туризма у нашој земљи.

Данас готово да нема региона у Србији у ком није заживео рурални туризам.

Почев од Војводине преко села централне Србије до мање развијених подручја источне Србије, а посебно села на Старој планини, с пиротске стране.

Сеоски туризам ће наставити да се развија све више јер је природа тражње постала таква да људи више не иду на дугачка путовања и не бораве у хотелима толико дуго и толико често као што то чине у аутентичном и квалитетном приватном смештају.

Наше министарство тренутно има на располагању више од три милиона евра кредитних подстицаја за унапређење квалитета туристичке понуде, за која могу аплицирати и сеоска домаћинства.

Шта ви лично сматрате највећим изазовом у српском туризму?

– Туристичко тржиште у Србији је растуће и одликује се континуираним унапређењем квалитета понуде и нивоа тражње.

У таквом амбијенту кључни проблем није недостатак инвеститора, ни домаћих ни страних, већ су људски ресурси опредељујући фактор даљег развоја.

Велики број запослених у угоститељству је током пандемије променио професију и тај дефицит радне снаге је велика бољка за целу хотелијерску индустрију Србије и региона.

Србија може повећати своју конкурентност као дестинација само уз динамичан развој инфраструктуре. У том смислу, изградња путне инфраструктуре даје највећи допринос развоју туристичких центара.

Ову годину ће обележити и највећа улагања у изградњу туристичке инфраструктуре, с посебним нагласком на пројекте у циљу веће туристичке искоришћености Дунава.

Где ви лично највише волите да путујете и шта вам је, као туристи, најважније?

– Пештерска висораван је за мене дестинација број један, али, нажалост, недовољно туристички искоришћена.

Путујући Србијом као министар, имао сам прилику мало боље да упознам Доње Подунавље, којим сам импресиониран.

Три реконструисане тврђаве, Фетислам, Рам и Голубац, прави су бисери на доњем току дунавске магистрале кроз нашу земљу.

Као и сваки туриста, највише пажње обраћам на саобраћајну повезаност.

Изграђена путна инфраструктура потпуно мења перцепцију Србије.

Моравски коридор ће у туристичком смислу бити посебно занимљив јер ће повезати источну и западну Србију, што ће дати једну нову димензију развоја домаћег туризма.

Фото: Ђорђе Петровић

Иако нисте дуго на челу овог министарства, можете ли издвојити нешто на шта сте до сада највише поносни на тој функцији?

– Поред тога што ове године очекујемо највећи туристички промет који је Србија имала у својој модерној историји, врло сам задовољан чињеницом да смо кренули у реализацију пет пројеката изградње туристичке инфраструктуре на Подунављу.

У сектору омладине, усвајањем стратегије за младе, постављен оквир за решавање кључних питања положаја младих, а радује ме што ћемо до краја године основати десетак канцеларија за младе широм земље.

Оно на шта сам лично најпоноснији јесте чињеница да је Министарство здравља, на моју иницијативу, донело протокол о поступању у школама с децом оболелом од дијабетеса.

Породице које имају овај проблем, а моја је једна од таквих, знају колико је ово велики корак у правцу олакшања живота оболелој деци.


Акценат на младима

Шта су приоритети вашег министарства у сектору омладине?

– Успостављање омладинских центара у Нишу, Суботици, Новом Пазару и Сомбору капитални је пројекат у сектору омладине.

Поменути градови, након уговора склопљених с министарством у априлу, отпочели су активности на изградњи или адаптацији простора омладинских центара.

У Новом Пазару ће бити изграђен један од најсавременијих омладинских центара у овом делу Европе.

Такође, усмерени смо и на оснивање нових канцеларија за младе и опремање омладинских клубова широм земље.

Све су ово начини да задржимо младе у својим срединама.

После две незапамћене трагедије које су задесиле нашу земљу одлучили смо да посебан акценат ставимо на програме подршке менталног здравља младих.


Фото: Марко Живковић

Додај коментар: