Scroll Top

Нова комедија у Мадлениануму

nova-komedija-u-madlenianumu
Сличне теме
CTUNA_TNSJ-BRUXAS_promoMAR10-8621 (1)
После два веома успешна извођења представе Едип у Порту средином октобра, Национални…

Тандем преводилац Оља Ђорђевић – редитељ Петар Јовановић препознали су да комад Годишњица припада управо публици Мадленианума

Текст који се на суптилан, а толико забаван, али и озбиљан начин, бави темом брака никога неће оставити равнодушним. Публика ће комад премијерно погледати 18. октобра, док су репризе 29. и 31. октобра. Радња је смештена у Њујорк.

Први чин комедије се дешава 1968. године, у години великих друштвених промена у Америци и целом свету, када се превасходно млађа генерација побунила против устаљених друштвених норми и захтевала системске промене у начину на који се глобално друштво развија. Други чин комада одвија се 1992. године, двадесет четири године касније.

Мимси изнајмљује исти хотелски апартман са жељом да прослави годишњицу брака са Семом и реконструише њихову прву брачну ноћ. Међутим, ускоро схватамо да њихов брак није срећан као што смо очекивали. Сем и Мимси, несвесни да понављају грешке својих родитеља, покушавају да нађу утеху у  исправљеној прошлости – у млађим верзијама оног другог.

Главна јунакиња комада Мимси поверена је глумици Вањи Милачић, Сем је Срђан Карановић, док ћемо у осталим улогама гледати: Љубинку Кларић, Стефана Бундала, Тамару Алексић и Љубомира Булајића.

Ауторски тим представе чине поред редитеља Петра Јовановића, сценограф Дамјан Параносић, костимограф Милица Грбић Комазец и композитор Бојан Милинковић.

За сценски покрет задужен је Данило Миловановић, а за сценски говор Милица Јанкетић. Дизајнер светла је Срђан Јовановић.

Петар Јовановић је изабравши виртуозан тим начинио услове да се, како у глумчком, тако и у ауторском погледу, потенцијал Годишњице расцвета до решења која ће се препричавати и дуго пунити позоришну дворану. Комичност ликова је, кроз студиозан рад у радости и дивном надахнућу, постала свежа и апсолутно оригинална.

Две њујоршке брачне приче, једна из 1968. и друга из 1992. године, кореспондирају са људима овде и сада, јер се суштинске ствари заправо никада не мењају.

Љубав, верност и праштање увек имају исту вредност. Лаж, неискреност према себи и другима и праћење малограђанских форми једнако боле у свакој епохи.

Позив главне јунакиње представе, Мимси, на честит живот у истини, поштовању и праштању је позив који је увек актуелан. Порука коју редитељ жели да пренесе је: „Годишњица говори о потреби једне жене да промени неке устаљене патерне, бесмислена правила и конвенције, да их победи здравим хумором. Докле год умемо да се смејемо и чак и у најтежим тренуцима однегујемо радост живљења, нисмо изгубљени – имамо сигурно бар још једну шансу, а за то вреди бити жив.“

Фото: Зоран Шкрбић

Додај коментар: