Scroll Top

Нови живот ,,стакла с душом“

novi-zivot-stakla-s-dusom
Сличне теме

Иницијатива за ревитализацију параћинског стакла

На Економском факултету одржано је финале конкурса на ком су студенти и средњошколци понудили модерне идеје за очување ове традиције

Постоји веровање да стаклари, дувањем стакла, уносе своју душу у сваки предмет. Због тога се ручно дувано стакло често назива ,,стакло с душом“. Такво је и параћинско стакло, које се производи дуже од века, каже др Христина Микић, директор иницијативе ,,Креативно стакло Србије“.

Ради очувања ове традиције, иницијатива је организовала конкурс ,,Креативни изазов за младе: Параћинско стакло – традиција и иновација“, с циљем да се млади људи, студенти и средњошколци, инспиришу да богату традицију параћинског стакла оживе кроз разне иновативне концепте. На Економском факултету у Београду, почетком јуна, проглашени су победници конкурса.

Аљоша Кричак, члан првонаграђеног тима на конкурсу

Победнички тимови

У ужи избор ушло је 10 тимова са по четири учесника, а након њихових презентација, прво место припало је Аљоши Кричку и Јовану Јездићу с Економског факултета у Београду за истраживање на тему ,,Циркуларно креативно предузетништво у стаклу“.

– Циркуларно се односи на то да се отпад од производње, у овом случају стакла, користи као ресурс, да се не одбаци, већ употреби за нешто ново, а креативно се односи на начин на који то може да се изведе. Предложили смо бројне применљиве начине за употребу отпадног стакла, покушали да укључимо и другу страну, која може да има користи од тога. На пример, еко-цигла од отпадног стакла могла би да да се користи у ентеријерима ресторана и хотела. Тиме би они показали да брину о екологији и циркуларној економији, али би то била и добра промоција за параћинско стакло – објаснио је Аљоша Кричак.

Друго место поделила су два тима: студенти с Факултета за менаџмент Универзитета Метрополитан Лука Корица, Ана Веђић, Анђела Тасић и Каја Спасојевић за ,,Развој параћинског стакла кроз премијум креативно предузетништво и персонализацију производа“ и тим студената с Економског факултета у Београду Петар Вићентић и Ива Шћепановић, чија је тема била ,,Развој новог бренда производа параћинског стакла“.

Треће место, за истраживање на тему ,,Туристичке атракције инспирисане параћинским стаклом“, освојили су ученици Економско-трговачке школе Параћин Ана Миљковић, Ива Миљковић, Маша Грујић, Невена Милетић и Емилија Филиповић, под вођством менторке Иване Влајковић Јанковић. Специјалне бизнис-награде за примену решења у индустрији стакла припале су Стефану Бикићу с Факултета за менаџмент Универзитета Метрополитан и тиму студената с Економског факултета у Београду Милици Вермезовић и Марку Ковачевићу за пословна решења на унапређењу конкретности производног асортимана за параћинско стакло.

Одељење декорације у Српској фабрици стакла 1955.

Наслеђе кроз призму економије

Приликом припремања пројекта учесницима је био доступан архивски материјал www.creativeglassserbia.com, а своја решења требало је да представе кроз различите везе између културног наслеђа, креативног предузетништва и индустрије. Организатори конкурса понудили су неколико области у оквиру којих су кандидати могли да развију своје идеје: промоција кроз туристичке и културне догађаје, развој креативног предузетништва, развој програма за младе, стилизација стакла у филмској индустрији, адвертајзингу или гастрономији, повезивање стакларских заната с примењеном уметношћу и савременим технологијама, развој инудстријског/производног туризма у области стакларства, анализа тржишта за луксузно и ручно произведено стакло, сајамска презентација, коришћење метаверс и фитгитал концепта, концепт економске одрживости, анализа савремених облика стратегије и тактике продаје параћинског стакла…

Три најбоља тима и њихове идеје биће представљени на плтформи Креативног стакла Србије, уз могућност да неке од њих буду реализоване крајем 2026, као део програма Лабораторије креативног стакла. О одабиру победника одлучивао је жири у саставу проф. Жаклина Стојановић, декан Економског факултета у Београду и члан Савета за сарадњу привреде и науке при Привредној комори Србије, мр Петер Час, извршни директор ,,Вајдер групе“, Српске фабрике стакла и Стекларне Храстник, др Дејан Молнар, ванредни професор Економског факултета у Београду и директор ФРЕН, др Христина Микић, ванредни професор Факултета за менаџмент Универзитета Метрополитан и Естела Радоњић Живков, заменик директора Републичког завода за заштиту споменика културе Београд.

Креативно стакло

Иницијатива Креативно стакло Србије, покренута с циљем повезивања културног наслеђа, креативног предузетништва и привреде, састоји се од платформе (на страници /www.creativeglassserbia.com), међународног Форума за креативно стакло (који подстиче међународну сарадњу) и Лабораторије креативног стакла, експерименталног програма за ревитализацију старих стакларских техника, развој креативног предузетништва, уметности у стаклу и партиципативне иновације.

Рубинова дегустациона часа

– Радећи на афирмацији и подстицању креативног предузетништва, инспирисаног стакларском традицијом, одржавањем радионица за ревитализацију техника дораде и оплемењивања стакла, поп ап интервенцијама у редизајну параћинског стакла, путујућим изложбама, форумима и предавањима, оживљавали смо сећање на важно индустријско наслеђе из живота Параћина – поручила је др Христина Микић на званичној страници иницијативе.

Циљ ове платформе је да ода почаст свим генерацијама које су стварале параћинско стакло и упозна ширу јавност о значају овог културног наслеђа, али и да, кроз сарадњу с дизајнерима и старим мајсторима, покрене процесе ревитализације ручно дуваног параћинског стакла. Њихова прва активност, која је трајала више од две године, обухватила је валоризацију и дигиталну меморализацију личних и колективних сећања и традиције. Грађани су слали своје фотографије најомиљенијег примерка параћинског стакла, разгледнице, личне имперсије и друге врсте успомена, чиме су дали допринос настанку дигиталног музеја сећања.

Данас се на сајту налази преко 400 предмета од стакла, 3Д моделоване реконструкције стакла које није сачувано, архивски материјал, стари каталози… Укратко, он представља највећи дигитални извор за проучавање параћинског стакла.

– Параћинско стакло је као магија, тајанствена сила која вас опчини и инспирише. Његова лепота и баштињење личних и колективних сећања мотивишу нас да му удахнемо нов живот, подстакнемо иновације инспирисане његовом традицијом и процесе ревитализације, што је даља мисија наше иницијативе – поручила је Христина Микић.

Традиција дуга 116 година

Српску фабрику стакла у Параћину почели су да подижу београдски трговци Миливоје Поповић, Сава Савић и Илија Антоновић 1907. на месту старе Минхове фабрике, изгореле у пожару. У тој фабрици 24. јула 1908. изашли су први производи, тегле и чаше столовате, а цео фабрички асортиман убрзо се нашао у понуди стакларско-порцеланске радње Максима Флајшера и Мајера у Београду, једне од најпознатијих радњи за продају стакла тог времена. Недуго потом започела је и производња кристала и производа од пресованог стакла.

Најстарији производ од пресованог стакла била је ваза с украсима који имитирају шлифовање, тада веома цењену, али скупу технику дораде стакла. То је време када је грађански слој настојао да оплемени простор у ком живи и да га учини лепшим, а популарност ваза с цвећем расла је заједно са ширењем обичаја тзв. дана примања. У таквим друштвеним праксама, избор вазе и цветни аранжман показивали су имовинско стање и укус домаћице.

Крајем двадесетих година прошлог века браћа Вилхелм и Рикард Абел удахнули су параћинском стаклу нов живот, али узлет фабрике био је прекинут Другим светским ратом, после ког је она отишла у државно, па друштвено власништво.

Шољица за минут

Опседнутост брзим растом и великом продуктивношћу довела је до великих промена. Дувано стакло суочило се с изазовом своје одрживости, његова предратна слава почела је да бледи, а примат је преузела индустријска производња.

Прављени су производи од псеудопорцелана, материјала који је испуњавао све захтеве комунистичког виђења стакларства: лакоћу израде, постојаност, отпорност приликом транспортовања и руковања, ватросталност и високу стопу продуктивности – шољица за црну кафу производила се за 1,1 а за белу за 1,4 минут.

Први производи од псеудопорцелана настали су 1952, а три године касније фабрика је добила и првог ,,уметника у индустрији“, академског сликара Војислава Стаменића, који је требало да се бави естетиком и стилизацијом стакла.

Најславнији производ друге половине 20. века била је ,,Рубинова“ чаша, дегустациона чаша која се продавала уз вињак, најпродаваније и једно од најбоље оцењених алкохолних пића у Југославији. Чаша је била права филмска звезда јер је често коришћена у кафанским сценама домаћих филмова седамдесетих и осамдесетих година.

У последњем периоду рада овог погона највећи део производње је био иберфанг кристал, у два слоја стакла и шест боја, због чега је фабрика била једна од ретких у Европи. У гравирању тог двослојног кристала нарочито је долазио до изражаја параћински шлиф, специфична врста скулпторског дубоког уреза у стаклу, кроз који се светлост прелама на различите начине.

У првој деценији 21. века настала је вишегодишња власничка, управљачка и производна криза. Крајем 2022. фабрику је купила швајцарска ,,Вајдер група“, која је најавила велика улагања, повећање производње и броја запослених.

Аутор М. К.

Фото: Креативно стакло Србије

Додај коментар: