Од аутохтоне шљиве до чашица из којих се пије

ШЉИВОВИЦА НА ЛИСТИ НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА УНЕСКА

Наш тим је саставио елаборат номинације сачињен од елемената који се односе на знање и праксу у вези с припремањем и употребом шљивовице

Када неко помене Фра­нцуску, прва асоција­ција је коњак, за Шва­јцарску то су сатови и сиреви, за Белгију чоколада, за Шкот­ску виски… А Србија? Погађате ­гибаница, кајмак, кулен, бермет, футошки купус, ајвар… Да, али пре свих њих ­шљивовица, била она манастирка, траварица, стомаклија, линцура…

Почетком децем­бра ракија шљивовица уписана је на Унескову репрезентативну листу нематеријалног култур­ног наслеђа човечанства, као еле­мент нематеријалног културног наслеђа Србије.

ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗОВАН БРЕНД

Одлуку о упису донео је Међу­владини комитет за очување не­ материјалног културног наслеђа на заседању у Рабату, у Мароку.

– Упис знања и вештина потре­бних за припрему шљивовице у домаћинству и њену употребу у свакодневној пракси на Унескову репрезентативну листу значајно доприноси повећању видљивости нематеријалног културног наслеђа на националном и локалном ни­воу, као и међународној промоцији “живог наслеђа” Србије ­ наводи се у образложењу одлуке.

Министарство културе је то­ком 2021. номиновало шљивовицу за Унескову листу, а номинацију је припремио Центар за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнограф­ском музеју у Београду.

– Специфи­чни елаборат номинације је скуп елемена­та који се од­носе на знање и праксу у вези са припремањем и употребом шљивовице; од заступљености стабала ау­тохтоних врста шљиве преко обичаја везаних за скупљање њиховог рода и самог печења ракије, казанџија, све до на­здрављања, чашица из којих се пије и утисака који се стварају – објашњава Данијела Филипо­вић, кустосткиња из Центра за нематеријално културно насле­ђе Србије.

У појашњењу Унеска о шљи­вовици стоји да припрема ове ракије укључује породице и за­једнице, као и да се шљиве нај­чешће узгајају на породичним газдинствима и беру у јесен.

– У свечаним приликама и током породичних славља, шљивовицом се наздравља са жељама за здравље и бла­гостање. Такође је важан део традиционалне медицине, с доданим лековитим биљем или воћем за добијање лекова против прехладе и болова или антисептика ­ наводе у Унеску.

КАКО СЕ ОЦЕЊУЈЕ КВАЛИТЕТ

Дегустација алкохолних пића је изузетно тежак и одговоран по­сао који захтева активирање свих фајлова у мозгу, дугогодишње искуство и стабилну личност, кадру да се после сталних дегу­стација не навуче на алкохол, от­крива нам професор др Нинослав Никчевић са Пољопривредног факултета у Земуну како се утврђује и оцењује квалитет шљивовице.

­- На дегустацијама ракија оце­њују се боја, бистрина, типичност мириса, мирис и укус. На оцењивање никада не треба да иду ракије преко 45 в/в, пошто јачина није ме­рило квалитета, баш као ни венац. Он је само знак да је ракија јака, али и да је пуна, да има екстракта, па може да буде и кисела, плесна­ва објашњава др Никчевић, на­гласивши да једино што не може да открије, као ни други на овој планети, јесте количина отровног метил ­алкохола у ракији.

Професор на предмету Техно­логија јаких алкохолних пића от­крива и шта је добра ракија:

– То је она која оставља утисак да сте загризли воћку од које је на­прављена и која греје у стомаку, а када пробате стару ракију, имате утисак да сте ушли у цркву ­ каже сликовито др Никчевић.

ОПИЈА, АЛИ И ЛЕЧИ

У српској традицији је дубоко укорењено веровање да “ракија лечи” и да понека чашица овог жестоког пића благотворно утиче на здравље. Због тога многи, уз уобичајено: “Наздравље”, сваког јутра искапе по чашицу ракије. Колико је то лековито, а колико штетно, питали смо др Живојина Јоњева, начелника одељења за коронарну хирургију Института за КВБ Војводине из Сремске Каменице.

– Нека испитивања су показала да они који умерено пију алкохол, у поређењу с апстинентима или онима који претерују, смањују ризик да смртно страдају од болести срца, шлога или канцера. У прилог томе је податак да ређе оболевају од кардио-васкуларних болести, односно, инфаркта срца, срчане слабости, повишеног крвног притиска и шлога. Притом би требало да се зна да се под умереним пијењем подразумевају једно-два алкохолна пића која садрже 10 г алкохола: кригла пива (3,5 дл), чаша вина (1,5 дл) или чашица жестоког пића (0,3 дл). Прича о ракији што греје озебло срце и тело је прича о ширењу крвних судова, коју изазива само умерена количина алкохолног пића. На тај начин се поспешује циркулација, пре свега периферна, и осећамо да нам је топлије. Али, пређе ли се граница, све креће низбрдо. Долази врло брзо до грчења крвних судова и озебло срце страда, а тело је још хладније – наглашава др Јоњев.

Доказано је да умереност у алкохолу повећава концентрацију доброг и снижава ниво лошег холестерола, али на вредности триглицерида не утиче. Осим тога, гаси упале унутрашњег зида крвног суда у коме се налази масна наслага која може да проузрокује пуцање и срчани удар. Једна чашица може да делује и на тромбоците тако што ће да успори стварање тромба или да убрза његово разлагање, ако постоји.

Због полних разлика у грађи тела, као и брзини ресорпције и метаболизма алкохола, оптимална умерена количина пића није иста за жене и мушкарце. С обзиром на то, препорука су два пића дневно за мушкарце и не више од једног за жене. Наравно, ово се не односи на труднице.

НЕГАТИВНА ДЕЈСТВА

Негативан утицај алкохола на здравље зависи, пре свега, од количине, врсте пића, начина и учесталости испијања. Веће дозе директно делују на неуроне, што може да проузрокује снижавање крвног притиска, као и оштећење срчаног мишића. А брзо испијање жестоких пића смањује контрактилност срчаног мишића, као и грчење периферних крвних судова у ногама, плућима, бубрезима и мозгу, па и крвним судовима срца. Дугогодишње (десет и више година) свакодневно испијање алкохола у већим количинама (80 г или осам чашица жестоког пића) слаби срчани мишић, што прати његово задебљање и увећање, чиме се манифестује алкохолна миокардиопатија. Притом би требало да се има на уму да је срчани мишић жена осетљивији, тако да су последице погубније. Редовно пијење, осим тога, утиче да крвни притисак постане виши и да се јави артеријска хипертензија. Често долази и до поремећаја концентрације електролита у организму, калијума, натријума и калцијума, што узрокује аритмију и хроничне срчане слабости, као и спазам периферних крвних судова, наводи др Јоњев.

– Без обзира на појединачне позитивне ефекте умереног уживања у чашици, ниједан здравствени радник не би требало да препоручује испијање алкохола јер су већи негативни од позитивних ефеката. Притом не сме да се заборави штетан утицај алкохола на јетру и желудац. Они који не могу да се контролишу и склони су да “забораве” да броје када је о алкохолу реч, боље је да пију само воду и сокове – препоручује др Јоњев.

Ако неко свакодневно испија по чашицу жестоког пића пре јела, има велику шансу да створи навику. Уколико се доза с временом повећава, негативни ефекти су све већи. Због тога је неопходна самоконтрола, што у већини случајева није могуће.

Комбинације алкохолних пића, најчешће ракије, с лековитим биљем могу да буду корисне само ако траве сачувају лековите особине. Често се, међутим, дешава да их алкохол неутралише.

КАЧКАВАЉ, МАНТИЈЕ И ХУМОР ЧЕКАЈУ НА РЕД

Елементи на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа из Србије су и породична слава (од 2014), коло – традиционална народна игра (2017), певање уз гусле (2018) и злакуско лончарство(2020).

Комитет се састаје једном годишње како би проценио номинације које су предложиле државе чланице конвенције. Његова сврха је да чува нематеријалну културну баштину, осигура поштовање нематеријалне културне баштине заједница, као и подизање свестина локалном, националном и међународном нивоу о важности нематеријалног културног наслеђа, те обезбеђивање узајамног уважавања културног наслеђа и осигурање међународне сарадње и помоћи.

Национални регистар Србије за очување нематеријалног културног наслеђа је формиран пре десетак година и на њему се тренутно налази око 60 елемената, од којих највише шанси да их Унеско ускоро призна имају израда пиротског качкаваља и пазарских мантија, ерски хумор, свирање на гајдама, наивно сликарство Словака, циповка, ојкаче, обичаји прославе Ђурђевдана и Драгачевски сабор трубача.

Ракија значи зној

Реч ракија је арапског порекла и потиче од речи елрак, што у слободном преводу значи зној. У почетку је означавала пиће арак, које се производило у Источној Индији, а потом у Индонезији, Малезији и другим далеко-источним земљама. У наше крајеве стигла је с Турцима у 14. или 15. веку. Масовна производња почела је тек крајем 19. века, након уништења винограда филосером и смањене производње вина.

аутор ДРАГАН ПЕЈИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ДРАГАН ПЕЈИЋ