Scroll Top

Одржана свечана академија поводом 125 година рођења и 30 година рада Задужбине Десанке Максимовић

odrzana-svecana-akademija-povodom125-godina-rodjenja-i-30-godina-rada-zaduzbine-desanke-maksimovic
Сличне теме

Јуче, 15. 05. у Народној Библиотеци Србије, одржана је академија поводом јубилеја Десанке Максимовић и њене задужбине, на којој су изложени вредни предмети

Задужбина Десанке Максимовић је свечаном академијом Иза штита поезије у Народној библиотеци Србије (НБС) и изложбом Мој свет обележила 125 година од рођења песникиње и три деценије свог рада. Академија је почела минутом ћутања у част свих трагично настрадалих у Основној школи Владислав Рибникар и код Младеновца и Обреновца.

У беседи коју су присутни чули у аудио формату због одсутности Љубодрага Симовића, академик је оценио да су сви лирски јунаци  Десанке Максимовић њени Бранковински земљаци, сељаци, жене које месе хлеб, ковач, воденичар, копач бунара, просјаци и јеретици.

-Сав свемир је у мени, казаће у једној од песама, а све је од мене веће. Која је то тачка на Земљи са које треба кренути и колики је врх на који се треба попети да би се видело оно што је видела Максимовић?, приметио је Симовић.

Поздрављајући присутне, помоћница у Министарству културе за културно наслеђе и дигитализацију Данијела Ванушић је истакла да се обележавају две велика јубилеја и да је Максимовић српска песникиња чија поезија испуњава наше животе.

-Да национална песничка култура нема никог другог до Максимовић, не би била сиромашна ни мала, истакла је Ванушић.

Управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало је истакао да је хаљина Максимовић, изложена у оквиру поставке Мој свет у холу НБС скромна, лепа и одражава њено присуство.

-Никад нисам мислио да ће Крвава бајка бити актуелизована…почели смо минутом ћутања. За све нас је то шок, истакао је Пиштало.

Ако су за Добрицу Ћосића говорили да је отац нације, онда је Максимовић мајка нације, која одражава матерњу светлост, а Пиштало је додао да је песникињу са Бранком Ћопићем уједињавала – доброта.

Управница Задужбине Десанке Максимовић, Светлана Шеатовић је истакла да је Максимовић феномен српске поезије и књижевности, посебна фигура по обиму дела и њиховој рецепцији.

Шеатовић је подсетила да прва песма Максимовић датира још из 1921. године, а последњу, недавно откривену и објављену, написала је 1993. неколико дана пред смрт.

– Поред свих естетских вредности несумљивих, њено дело је израз највиших хуманистичких начела, оценила је Шеатовић.

Задужбина је током три деценије објавила преко 112 издања књига и дигитализовала рукописе песникиње, а Шеатовић је подсетила да су поводом двоструког јубилеја изашле књиге поезије Максимовић Тражим помиловање, Иза штита поезије и Шумска љуљашка.

Ученица Сара Јаневска отпевала је и одсвирала за клавиром песму Десанке Максимовић Шта ли те спречи коју је сама компоновала.

У програму су учествовали глумац Небојша Миловановић, Дечија драмска група Радио Београда, ученици Ваљевске гимназије и други.

На академији су уручене први пут захвалнице заслужним установама и појединцима, који су помогли рад задужбине и допринели очувању лика и дела песникиње.

Захвалнице су добили Министарство културе, НБС, Град Ваљево, Матица Српска, Ваљевска гимназија, Маитчна библиотека Љубомир Ненадовић и Инсттут за књижевност и уметности, као и бројни појединци међу којима су Симовић, Пиштало и Миомир Петровић.

На изложби Мој свет ауторке Мирјане Станишић, први пут је изложено неколико рукописа Десанке, укључујући последњу песму, недавно пронађену, насловљену Почетак песме, као и њене бележнице, преписке и друго. Изложбу прати и каталог.

Књижевна награда Десанка Максимовић за 2023. годину за укупан допринос српској поезији биће уручена Злати Коцић на рођендан Десанке 16. маја, у подне, у Бранковини.

Коцић је рекла да јој награда много значи и представља јој охрабрење да се иде даље, јер – растемо са том поезијом, идентификујемо се од малих ногу и целог живота се враћамо.

Фото: Борба

Додај коментар: