Вољени хероји с манама

50 година од емитовања култне серије ,,Отписани“

У ери кад су ратне теме биле доминантне на филму и ТВ ,,Отписани“ су донели освежење избегавањем идеолошких оквира и политичке пропаганде

Пре тачно 50 година, 20. октобра 1974, на малим екранима премијерно је емитована прва епизода култне серије ,,Отписани“, снимана током 1973. и 1974. у продукцији ТВ Београда. Ова црнобела серија од 13 епизода, чији су сценаристи били Драган Марковић и Синиша Павић, а редитељ Александар Ђорђевић, убрзо је постала феномен широм Југославије. Серија је пратила групу младих илегалаца у окупираном Београду за време Другог светског рата, пружајући гледаоцима оно што су тадашње партизанске серије често избегавале – приказ обичних људи, с манама и врлинама, увек спремних на борбу против зла и неправде.

Дигитална рестаурација

Поводом 50. годишњице Радио-телевизија Србије одлучила је да оживи серију емитовањем дигитално обновљене верзије. Од краја августа, сваког четвртка, у 22 часа, гледаоци поново имају прилику да се врате на улице окупираног Београда и сусретну с незаборавним ликовима Прлета и Тихог, које су тумачили Драган Николић и Воја Брајовић, а који су им донели незамисливу популарност у читавој Југославији. Заједно с њима, ,,Отписане“ су на екрану оживели и легендарни глумци попут Павла Вуисића, Сетеве Жигона, Велимира Бате Живојиновића, Александра Берчека, Аљоше Вучковића, Милана Гутовића и Злате Нуманагић.

Сценарио за ,,Петорицу отписаних“, како се серија испрва звала, написао је Драган Марковић, и сам један од отписаних и некадашњи уредник Нина. Марковић, који је током рата био скојевац и заточеник у логору Бањица, својом књигом ,,Забрањени живот“ пружио је основу за серију. Редитељ Александар Ђорђевић је једном изјавио: ,,Био је шармантан тип, који је волео живот. Имао је утицајне пријатеље и с њима се коцкао, али је био члан ЦК, једини од новинара, јер је у току рата био један од скојеваца и један од отписаних.“

Неочекиван успех

Марковић је био хапшен током рата, али је остао особа од поверења и управо је тај његов искуствени капитал био кључан за настанак сценарија. Ипак, Ђорђевић је брзо схватио да Марковићу недостаје искуство у драматургији, па је ангажован млади писац Синиша Павић, тада готово непознат, да напише дијалоге. Градски жаргон седамдесетих постао је језик окупираног Београда, чиме је серија обогаћена додатним слојем аутентичности.

– Мислим да је тајна успеха серије у томе што то није била конвенционална, уобичајена ратна серија, са сувише уштогљеном структуром. Ослањала се на дневни живот илегалаца који су подржавали покрет отпора Немцима, али није било дијалога типа ,,другови партизани, ситуација је озбиљна“. Речник је био врло приступачан у том тренутку и то је много утицало на публику. Притом, сценарио је био веома добро написан, као најбољи трилер или акциона драма – оцењује Злата Нуманагић за Борбу.

Упркос свему томе, огроман успех је затекао целу екипу.

– Нико од нас није очекивао толику популарност нити то да ће нас публика у толикој мери прихватити, чак ни Драган Марковић ни Александар Ђорђевић који је само мало пре тога у Холивуду добио Оскара за ТВ филм. Није ни сањао да ће се ,,Отписани“ тако примити код публике – открива глумица.

Драгоцен редитељски смех

Воја Брајовић, који је глумио Тихог, једном је изјавио да је смех редитеља Александра Ђорђевића био драгоцен током снимања и позитивно је утицао на расположење целе екипе. С тим се сложила и Злата Нуманагић.

– Атмосфера на снимању била је изванредна. Аца Ђорђевић је изузетно пажљиво бирао глумце. Чак и када бисмо се ми изненадили његовим одабиром, мислећи да, можда, није прави избор за одређену улогу, увек би се испоставило да је Аца био у праву. За њега је подела улога била кључна, готово као пола обављеног посла; наравно, уз квалитетан сценарио и искусног директора фотографије – наводи Злата Нуманагић и додаје да је редитељ имао изузетну способност да разговара с глумцима.

– Када бисмо запали у неку глумачку блокаду, он би нам увек дао оно ,,зрнце“, које би нам помогло да откључамо лик и играмо га онако како је потребно за серију. Никад то није радио с напором, већ је увек гледао да нам олакша процес, стварајући атмосферу као да смо у проводу, а не на озбиљном снимању. Био је веома духовит, често се шалио, а понекад би направио и запрепашћујуће шале које су додатно опуштале атмосферу – присећа се она.

Једна серија, две улоге

Огроман успех серије довео је до снимања филма ,,Отписани“ већ 1974, који је представљао спој првих двеју епизода. За разлику од серије, која је снимана у црнобелој техници, филм је снимљен у боји, што је додатно привукло публику. Успех филма и серије подстакао је продукцију на наставак ,,Повратак отписаних“, емитован 1978, поново у 13 епизода.

Злата Нуманагић је имала привилегију да учествује у оба пројекта, тумачећи два различита лика. Док је у оригиналним ,, Отписанима“ играла Драгану, у ,,Повратку отписаних“ тумачила је лик Секе.

– Аца Ђорђевић је мене добро знао још одраније јер сам играла код њега као дете, а у време снимања сам била већ на трећој години на академији. У првом серијалу играла сам Драгану, којој је ујак био на железници, а ја сам им давала податке за неку илегалну акцију. Сећам се да смо снимали сцене које су представљале пролеће, док је напољу била зима. Носила сам шалове испод пролећног мантила, али сам се добрано смрзла – прича нам Злата Нуманагић.

Куриозитет овог наставка био је да је чак 15 глумаца, који су се појавили у оригиналној серији, добило нове улоге у ,,Повратку отписаних“, што додатно сведочи о специфичном приступу кастингу и нарацији овог телевизијског пројекта.

– Било је занимљиво играти потпуно другачији лик у наставку, а још је занимљивије било то што нас је публика прихватила у тим новим улогама без икаквих проблема – истиче глумица. Она се присећа и снимања филма на Космају:

– Снимали смо месец дана, све је ишло полако и темељно, али резултат је био невероватан. Публика у Београду је током прве недеље гледаности достигла пола милиона људи, што је било незамисливо, а приказивано је у свега два, три биоскопа. Вечна борба добра и зла У ери када су ратне серије биле доминантне на телевизији ,,Отписани“ су донели освежење својом причом, која је избегавала идеолошке оквире.

Уместо ригидне политичке пропаганде, пружали су узбудљиве акционо-трилерске заплете, с елементима хумора. Борба против окупатора приказана је кроз личне драме илегалаца, што је дало серији посебну емотивну тежину. ,,Отписани“ се и данас сматрају за једну од најбољих ратних акционих ТВ серија икада снимљених на нашим просторима, а један од кључних разлога овог успеха лежи у њиховим јунацима, који су се разликовали од стереотипних партизанских хероја.

Прле и Тихи приказани су као млади и храбри борци са шармом улице, а не као идеолошки савршени револуционари. Били су хероји с манама, што их је чинило ближим публици.

Упркос популарним митовима о цензури уметности у то доба, према речима Злате Нуманагић, није било никаквих политичких притисака на екипу ,,Отписаних“.

– Били смо далеко слободнији него што се данас мисли. Ти митови о времену Тита, у којем, наводно, није смело ни да се писне, често се преувеличавају. Наравно, знамо за Голи оток и све што је било, али уметност није подлегала тој репресији, барем не у тој мери. Сећам се само једне забрањене представе – ,,Кад су цветале тикве“, и то само зато што је морала да се промени једна реч. Али кад је реч о ,,Отписанима“, нико никада није имао никаквих проблема. Нити писац, нити редитељ, нити било ко од нас – истиче глумица.

Публика је препознала аутентичност и емоционалну дубину приче, што је ,,Отписане“ учинило незаобилазним делом југословенске кинематографије.

Пола века касније они још представљају синоним за борбу против неправде и пример како телевизијска продукција може створити ликове и приче које далеко превазилазе време и простор у којем су настале, остављајући неизбрисив траг у историји југословенске кинематографије.