Scroll Top

Одржива будућност у задругама

odrzhiva-budu-nost-u-zadrugama
Сличне теме

У ПОТРАЗИ ЗА АЛТЕРНАТИВАМА ЗА ИНДУСТРИЈСКУ ПРОИЗВОДЊУ НАМИРНИЦА

Када би свако пето село у Србији имало уређен задружни систем, то би омогућило да се они међусобно повезују и размењују искуства и тиме обезбеђују одржив развој

У време када је пр­ва асоцијација на задругу опскурни телевизијски про­грам, природно је да је тешко овај појам сместити у контекст виталних институ­ција нашег друштва. Осим што афирмише саборност и испо­моћ (зачетих мобама), у великој мери помогла је и финансијски опстанак српскогдруштва у на­јкритичнијим историјским ра­ здобљима.

Индустријализација је донела своје, али и данас имамо успешне праксе удруживања, као што је то задруга у Михајловцу код Смедерева.

ПРИЛИКА ЗА МЛАДЕ

Ова пољопривредна задруга има дугу и успешну традицију удруживања, а основана је 1992. и данас броји 26 задругара, као и 20 запослених чланова, који су врло различитих профила. По­себно је драгоцено што је овде дата прилика и младима да имају стабилан и сигуран приход, а с друге стране омогућава успешан развој села. Данас је то нарочи­то битно, када глобална друштва увиђају да су досадашње прои­зводне и потрошачке праксе до­веле планету до изнемоглости и када су све очи пуне наде поново упрте у село. Подунавска област има географске и друге природ­не предиспозиције да постане и лидер и пример успешног за­другарства. Основна делатност земљорадничке задруге је рата­рска производња, која се одвија на површини од 60 хектара, при чему је целокупна обрадива по­вршина у њиховом власништву. Овде се гаје кукуруз, пшеница и сунцокрет. Однедавно се оку­шавају и у воћарству, па имају и шест хектара под јабуком. А баш ту је нова прилика за младе рад­нике јер јабука обезбеђује сезо­нске послове. Задруга откупљује и млеко од сточара из оближњих села, као и ратарске културе од сељака и задругара.

Захваљујући добром пословању које задруга остварује кроз свој дугогодишњи рад, село Михајло­вац је опстало и задржало младе људе. Такође, захваљујући свом раду, омогућила је и остварење прихода за становнике других се­ла управо откупом њиховог мле­ка, као и ратарских производа.

Задругарство у Србији има дугу и богату традицију, која се ослања на културну матрицу српских породичних задруга и друге облике сеоске народне са­моуправе. Сходно томе, систем задругарства у Србији предста­вља најпогоднију форму економ­ског опстанка и одрживог разво­ја пољопривредника на малим поседима, а задруге у селима су најсигурнија основа демографске обнове села, масовног самозапо­шљавања и проверен начин за­ довољења најразличитијих жи­вотних потреба људи у селима, па и у градовима.

Развојзе мљорадничког задру­гарства у Србији почиње давних година, тачније оснивањем пр­ве кредитне земљорадничке задруге 1894. у селу Враново, у непосредној близини Смеде­рева. Оснивач ове задруге био је Михајло Аврамовић, српски теоретичар и публициста, родо­начелник задругарства у Србији. Непосредно по оснивању првих задруга на просторима тадашње државе основан је и Главни са­вез српских земљорадничких задруга, који је касније био је­дан од оснивача Међународног задружног савеза.

Управо са подизањем свести о потенцијалу које има село у погледу обезбеђивања одржи­вих агрокултурних процеса постаје јаснија и потреба за ре­витализацијом села и сеоских задруга и у складу с тим потре­ба за финансијском подршком овакве трансформације као одрживој пољопривреди. Је­дан од главних приоритета је задржавање младих снага на селу и њихово оснаживање да се баве пољопривредом, као и пружање прилике да се баш њи­хови производи нађу у понуди локалних продаваца.

Задруга у сваком селу даје могућност за запошљавање и задржавање младих људи, осна­живање локалних произвођача, куповину у локалу, ослонац у локалним ресурсима… Савре­мена задруга омогућава и фи­нансијско оснаживање жена кроз развој предузетничких активности, развој малих зајед­ница, затим даје на значају про­ мовисању природних лепота, традиције и културе руралних средина којима је Србија у вели­кој мери богата. Када у једном селу постоји задружни систем уређења олакшан је пласман пољопривредних производа, такође је олакшан и приступ по­трошача квалитетним и, сигур­но, домаћим производима који гарантују здравље на првом ме­сту, али изнад свега труд и рад тих људи само удруживањем може гарантовати успех.

УПОРИШТЕ У ТРАДИЦИЈИ

Србија је земља која је одувек гајила традицију, веру и култу­ру живљења, а само тако је увек успевала да одржи своје село и да му значај и место које заслужује. Управо због тога, данас, у време техничко-­технолошког и инду­ стријског развоја не би требало занемарити значај српског села из кога смо сви поникли и увек се треба враћати коренима, као и не заборављати своје порекло. За село се директно везује и пољо­привреда, која је хранила и данас то чини, како наше претке тако и нас. Сходно томе, важно је да се удружују, како мали тако и вели­ки српски домаћини, пољопри­вредни произвођачи у задруге да би омогућили да се одржи тра­диција у српској храни и очували наши обичаји и вера. Такође, уко­лико би се омогућило да макар и свако пето село у Србији има уређен задружни систем, то би омогућило да се они међусобно повезују и разменом искустава дају на значају својим традицио­налним производима, али и мла­дим људима који ће управо тако обезбедити да и њихове будуће генерације одрже љубав према селу и српском сељаку.

Аутор: Кристина Антић

Додај коментар: