Оговарање је јако лош фазон

АУТОРСКИ ТЕКСТ БАНЕТА БОЈИЋА АКА БАНЕТА САНШАЈНА

Од кад сам запео да се мењам изнутра, полако проваљујем да ми се живот мења споља,мењају се људи у окружењу

YO, YO, brothaz and sistaz, Life is not al­ways sunshine and rainbows, but what ever it is, what is most important to Keep Goin’ Forwa­rd. Некад спорије, некад брже, некад кружни ток, како год, just keep goin’ on, just keep goin’ fo­ rward!

О данашњој теми ми је интере­сантан идентичан коментар од неколико познатих филозофа и психолога, а то је да, кад на ред дође тема о оговарању других, то је најслађа ћуприја за велику већину људи.

Као млађи и сам сам несвесно падао у те врсте замке, не знају­ћи како енергије функционишу и да од тих прича ништа лепо не може да се створи.

Кад сам кренуо да пратим одређене литературе и мноштво цитата из православља, тек тад сам схватио колико је то непо­требно и погрешно.

Опет, требало ми је времена да успем да дигнем ручну, да гледам колико год могу то да искореним из себе, а да будем отворен до краја, ако ми се и дан­ данас деси, ако се завоза прича у друштву, само ме усред приче пукне, “Бане то не”, не више тај фазон, и онда станем, променим тему, исечем тај кри­воток и ударим на веселицу.

Откад сам запео да се мењам изнутра, полако проваљујем да ми се живот мења споља, мења­ју се људи у окружењу.

Само кренем да увиђам како седим са људима за столом који воле да се зезају, бацају форе, а да је много мање оних којима је оговарање главна животна тема. Један од стартних цитата из православља каже: Ко другог оговара, сам себе осуђује.

Мени је стварно више мука од тих врста прича, поготово кад крене прича да се изобличава, кад крену вређања, па чак и код оних чији је живот најгори.

Оно што сам осетио јесте да се човек много боље осећа кад прича крене о врлинама других, него о грешкама и манама.

Тачно се види и у друштву ка­ко су људи који испитују врлине код других људи пријатнији за околину и плене племенитошћу. Улазећи дубље у штиво ко­је проучавам, схватам како су неки делови у хип­хопу, који обожавам, погрешни. Ту пр­венствено мислим на хип­хопбаттлове, на које сам се и те ка­ко ложио као млађи. То су ве­рбалне борбе између репера, где се гледа ко ће кога више и боље да испрозива, испонижа­ва, испљује и, накрају, да остане победник.

А све то је толико контра до­бро за оне који се тиме баве, за њихов мир у души и срећан живот. Потврда овога је главна духовна мудрост да треба скри­вати своју врлину и туђу ману. Да је славније ћутећи претрпети увреду, него ли победити одго­вором, што је очигледно велика контра од смисла рап баттлова. А и иначе још једна од духовних мудрости је да је већа врлина подносити увреде него бити праведан.

Наравно, много је лакше о овоме писати кад си у миру у кући, ал’ кад излети ситуација напољу тог типа, кад излети нека фрка, е тад се треба сетити, тад треба бити прибран. Тад треба имати подешене емоције на аутомат­ску команду.

Сетимо се истине да се прљав­штина не скида прљавштином, него да се она уклања водом. Генерално, оговарање је лош фазон. Не треба бити много паметан да би сам провалио да људи који много оговарају, поготову оне који су њима бли­жњи, значи ти исти “на кеца” ће тебе да изблате чим им окренеш леђа.

Ево баш прошло лето се срет­нем са некадашњим другаром, нисмо се видели скоро целу де­ценију и, кад је кренула прича, прво што је кренуо јесте да ого­вара свог кума. Ја га питам: “Па добро, а је л’ се виђате уопште”, нашта батица одговара: “Па, наравно, клинци су нам исто годиште, па сваког викенда за­палимо заједно ван града.”

Значи, ја га гледам и ћутим, не знам шта бих могао да кажем на то. Чак кренем да схватам да је боље што мање да причам с њим да би имао мање материја­ да мене да оговара кад му окре­нем леђа.

Такве ликове треба у сваком случају искулирати, а ако би и чуо да те је ближњи твој или пријатељ олајавао, оговарао, ре­као нешто лоше о теби у твом одсуству, покажи величину и похвали га.

Знам, није лако, ал’ та врста промене у нама, да кренемо другачије да реагујемо, а не ко раније, по навици, донеће нам мир у души и лепши живот.

Докле год се примамо на ого­ варања, на зле језике, дотле до­ пуштамо да се у нама рађа и буја зла воља према људима. А то је екстра погрешно.

Оно што је право и што је та­чно и што је најбоље за нашу психу јесте да се старамо, изнад свега, да чистимо себе од зле во­ље према људима.

Јер, гомилајући злу вољу пре­ма људима, гомилаш отров који ће тебе, пре или касније, уни­штити као човека.

Старај се више од свега да са­ бираш добру вољу према људи­ ма. Ја лично ово задње написа­но често у себи понављам, кад попијем овакве врсте зле ин­формације, понављам по више пута, да ми то зло што сам чуо што пре избледи и изгуби на тежини.

Боже, опрости му, човек пос­тупа по свом карактеру и крај!