Scroll Top

Омаж Жики Павловићу

omazh-zhiki-pavlovi-u
Сличне теме

У Зајечару је данас, у бившем Меморијалу “Никола Пашић”, одржан “Омаж Живојину Павловићу,” редитељу, писцу, сликару, једном од наших највећих уметника. Речима „Изузетно сам радостан што смо данас овде у овом простору који ће у наредном временском периоду бити Музеј позоришта, галерија, место за дивне промоције, место коме смо удахнули живот“-присутнима се обратио директор Народног позоришта Тимочке Крајине и Центра за културу „Зоран Радмиловић“, Владимир Ђуричић. „Његово званично отварање планирамо за Дан позоришта, 2. фебруара али га ми на неки начин и данас отварамо „Омажом Живојину Павловићу“ који спада у још пар људи везаних за Зајечар, чија је мајка из села Вратарнице, који је овде провео добар део детињства и младости и увек је о Зајечару топло говорио. Његова ћерка Милена Павловић и ја смо се договорили да уложимо велики напор како би се данас, у оквиру пратећег програма 31. “Дана Зорана Радмиловића”, овде одржала Изложба цртежа и слика Живојина Павловића, коју је приредила историчарка уметности др Зоја Бојић и промоција књиге „Дневник Живојина Павловића 1994- 1998“; , који је приредила Снежана Лукић Павловић, супруга Живојина Павловића“. Модератор програма, глумица Милена Павловић, ћерка Жике Павловића захвалила се у име породице Павловић људима из Зајечара и Вратарнице и људима из позоришта који су омогућили и помогли да се оствари ова изложба и да се направи приказ “Дневника Живојина Павловића за период 1994-1998 год.”

„И наравно ту има још доста људи којима дугујем захвалност као и свима вама присутнима што сте се одазвали у оволиком броју. На почетку истичем оно што је мој отац говорио а то је: „Завичај је оно што одаберете, а ја сам Вратарницу изабрао као свој завичај, без обзира што сам рођен у западној Србији“.“ Кроз одабране цитате из Дневника, које је говорила глумица зајечарског театра Ана Бретшнајдер, присутни су упознати са описима Зајечара и Вратарнице, како их је Живојин памтио у последњем тренутку. Он је сву своју машту црпео управо из тог детињег доба које је овде провео, стварао ликове који су били измишљени и стављао их у своју постојбину, о чему сведочи филм „Траг дивљачи“ у режији његовог сина Ненада Павловића. На питање како је он то доживљавао своје дневнике, супруга Живојина Павловића, Снежана Лукић Павловић одговара како је за дневник на једном месту написао, да је то најслободнија књижевна форма која писцу дозвољава све. У дневник могу да уђу и разговори са самим собом, измишљене размирице са другима, опаске и свакодневна запажања и филозофска размишљања и на крају је написао:” Дневнику као ни животу, крај се не зна.” Ауторка изложбе и каталога др Зоја Бојић није била присутна на отварању поставке, али је послала поруку у којој се истиче: „Ова изложба приказује избор претежно необјављених и неизлаганих ликовних дела Живојина Павловића из приватне збирке. Крхкост материјала и пигмента као и немузејски услови излагања спречили су да буду изложена сама дела већ су она представљена у копији. Живојин Павловић је као ликовни уметник био активан само до 1956 године, до своје 23 године када се посветио другачијим облицима уметничког изражавања.” Изложба ће бити отворена до 24. октобра, када се завршава 31. Фестивал “Дани Зорана Радмиловића”.

Фото: Промо

Додај коментар: