Оптимизам гази депру!

АУТOРСКИ ТЕКСТ БАН ТА БОЈОВИЋА АКА БАНЕТА САНШАЈНА

Речи које изговарамо много утичу на наш психички став

Пре него што кренем полако да обрађујем ову тему размишљам коликомного људи још има предрасуде да се обрати за помоћ психијатру или психотерапеуту. Још имамо наслеђен тај трип наших родитеља да тамо иду само луди, ненормални и ментално поремећени. Ја капирам да су они у своје време имали такве ставове јер свако време има неку своју причу, али у ово тренутно доба ипак је дошло до неког општег сазревања, где јављање потребе човека за таквом врстом помоћи само значи један лични прогрес.

Врло позитиван потез је “одлука” да се крене с решавањем било ког проблема код стручне особе. Често се појави и она прича да је блам, да се не сазна у друштву, фамилији или комшилуку. Све само због тога што се вуку предрасуде из ранијег доба.

Повући овакав потез је знак да та особа ипак воли себе јер, да би волео друге, прво мораш волети самог себе. На крају, као што и Господ бог каже: “Воли друге, као и себе самог.” Обично заборавимо овај други део: “… као и себе самог”.

Почео сам с овом причом јер сама данашња тема, депресија, дели се на озбиљну и благу. За озбиљну у старту кажу да треба медицинска стручна помоћ, а за благу, као, не треба. Наравно, овде ћемо обратити пажњу на благу депресију, за коју сматрам да је исто пожељна стручна помоћ. У сваком случају, за “благу” се може написати и више различитих потеза не би ли неко успео сам да је победи или да је знатно умањи да би с временом испарила скроз.

Е сад, обележја озбиљне депресије су непрестана туга, успорене реакције ума и тела, морбидна и огорчена самокритичност, док су код “благе” депресије малодушност, усамљеност, меланхолија, осећања инфериорности и неизвлачење било какве радости из живота.

Делотворан лек за депресију јесте оптимизам.

Што више оптимизма нагомилавамо у свом уму, то ће се брже разићи депресивна осећања, а кад нам оптимизам пређе у навику, можемо остварити трајну ведрину духа. Најбоље је почети изговарањем једноставних речи самом себи кад се ујутру пробудимо, рецимо: “Ово ће бити диван дан. Целог ћу се дана осећати добро. Данас ћу радити конструктивне ствари.” Битно је сетити се да и током дана наставимо да говоримо оптимистично.

Изговарајући   речи,   започињемо процес који води до стварних чињеница. Понављам, оптимистичне идеје ће се саме од себе уградити у наш мисаони образац и, ако се с њим настави, силом ће избацити депресију и учинити оптимизам нашим преовлађујућим ставом.

У овој причи исто тако постоје чести отпори различитог типа, нпр. “не можемо да наговоримо себе на нешто”. Наравно да можемо. Речи које изговарамо много утичу на наш психички став. Ако целог дана изговарамо суморне, песимистичке и негативне речи, бићемо суморни, песимистични и негативни.

Изговарање речи има тенденцију да развија мисао. Разуме се, важи и обратно: негујмо мисао и рећи ћемо речи. На сваки начин речи и мисли имају врло очигледну тенденцију да се репродукују у чињенице.

Ако, напротив, говоримо и мислимо оптимистично, имаћемо тенденцију да створимо оптимистичан исход. Говором можемо да доведемо себе у расположење које желимо. Много осећања производимо сами, начином размишљања и говора или говора и размишљања. Добро је практиковати да о свему размишљамо с оптимизмом, да оптимистично говоримо и почећемо да се осећамо боље. Тада ће нам кренути набоље. Ово разуме се, не потире хладне, грубе, реалне чињенице свакодневног живота. Међутим, оптимизам је одличан метод за превазилажење хладне и грубе стварности. Невероватно је како оптимистична особа може да допринесе да ствари иду како ваља, док остали бивају поражени препрекама. Живот је тежак, у то нема сумње, али никаква тежина не може да превагне над истинским оптимизмом. Једна од најјачих ствари на свету јесте оптимистичан ум! Такав ум гарантовано подстиче дух, стога испунимо свој ум оптимизмом.

Наставиће се…