Пејзажи из бајки

Тоскана – једна од најлепших регија Европе

Крајолици Тоскане поседују скривене драгуље које Италијани не експонирају, већ их себично чувају за себе

Иако је, можда, прва асоцијација на туристичке атракције Италије посета већим градовима попут Милана или Рима, инспирација за ваше наредно путовање у Земљу вина, уметности и моде може бити неки од вешто скриваних градова.

Тако смо се и ми упутили ка земљи нестварних крајолика и препознатљиве кухиње, где смо имали прилику да уживамо у призорима мало познате Јужне Тоскане.

Упознали смо градове од стврднутог вулканског пепела, град на 300 метара високој стени, ренесансни град, умирући град, парк чудовишта и имали прилику да се окупамо у можда најпознатијем природном термалном купатилу Европе.

Открили смо праве дворце из бајки, уметничка блага, савршене видике, уживали у вину, авантурама на отвореном и обиљу винограда и нетакнуте природе.

Посета баш овог предела Италије била је пун погодак јер крајолици Тоскане поседују скривене драгуље које Италијани не експонирају, већ их себично чувају за себе.

БОЛОЊА, ГРАД МЛАДАЛАЧКОГ ДУХА

Прва станица била је Болоња – град са космополитским, младалачким духом, познат по торњевима, црквама, наткривљеним тремовима и индустрији тестенина.

Овде се налази и настарији универзитет на свету, основан 1088, чији студенти чине четвртину укупне популације.

Након обиласка старог градског језгра под заштитом Унеска прошетали смо до једног од најлепших болоњских тргова Пјаце Сан Стефано.

Осим базилике Св. Стефана, која чини комплекс од седам цркава, трг је обрубљен низом палата које су припадале породици Изолани и другим племићким фамилијама.

Како смо на овом тргу пронашли савршен локал, након обиласка базилике уследило је сунчање, испијање италијанског еспреса и грицкање чипса, који обавезно сервирају уз пиће.

Болоња је позната и по својим гастрономским специјалитетима, те нисмо пропустили прилику да пробамо и пасту болоњезе у њеном изворном, локалном укусу, а чекање дугачког реда за популарни сендвич са домаћом мортаделом се такође исплатило.

Путовање смо наставили ка југу, чувеној Тоскани и мистичном, недовољно истраженом, делу ове чаробне покрајине.

МОНТЕПУЛЧАНО, ЦАРСТВО ВИНА

Иако се винова лоза гаји готово на свим континентима, сваки Италијан ће вам рећи да је баш његова домовина она у којој ћете пробати најбоље вино на свету, а заслуге за надалеко чувен квалитет и укус скромно ће приписати страсти и природи.

Царство доброг, тосканског вина несумњиво је мали средњовековни град Монтепулчано.

Окружен виноградима, на надморској висини од 605 метара, градић је познат по свом црном вину нобиле, а испод самог града налазе се подруми у којима се оно чува.

Породица Ерколани, чију смо винарију посетили, бави се производњом вина цео живот, а браћа Карло и Марио открила су нам да је породични посао почео пре невероватних 500 година.

ЈУПИТЕРОВЕ МУЊЕ

Након дегустације и обиласка овог шармантног града, упутили смо се ка природном, термалном купатилу на отвореном Каскате дел Мулино (млинске каскаде).

Према легенди старих Римљана, који су и сами користили ове изворе, Каскате дел Мулино настале су од удараца громова бога Јупитера.

У време жестоке свађе два божанства Јупитера и Сатурна громови који нису погодили Сатурна завршили су на овом месту и створили невероватне формације.

Термалне каскаде налазе се у прелепом амбијенту, тик уз стару камену воденицу у подножју водопада Горело.

Имали смо прилику и да се окупамо у природно исклесаним базенима с лековитом водом, чије је терапеутско својство надалеко познато, те уколико вас пут наведе ка овој локацији, немојте пропустити прилику да уживате у чарима италијанских терми.

Ипак, како ово место није приступачно утабаним туристичким стазама, много људи, нажалост, пропушта ову јединствену прилику и незаборавно купање, које употпуњује читав доживљај ових предела.

СОРАНО, КАМЕНИ БИСЕР

Наредни дан започели смо обиласком каменог града.

Оивичен јаким утвђењем и уклесан у стену, Сорано је прави бисер јужне Тоскане.

Невероватна чињеница је да се први помен града односи још на период гвозденог доба и Виланованске културе, док је касније представљао један од центара етрурске цивилизације.

Након проласка кроз градске капије, сачекао нас је лавиринт уских и кривудавих улица које воде до никад освојене тврђаве Орсини.

Обилазак Сорана завршили смо дегустацијом чувених италијанских специјалитета. Овог пута су то биле домаће таљателе и чаша вина, а након оброка наставили смо туру ка следећем граду.

МАЛИ ЈЕРУСАЛИМ

Изграђен на 300 метара високој стени, Питиљано представља један од најкарактеристичнијих италијанских камених градова.

Развијао се још у бронзано доба, све до чувене породице Медичи.

Познат је и као мали Јерусалим јер још од средњег века у њему обитава велика јеврејска заједница.

Обишли смо стару синагогу, градске камене улице и свратили до најстарије јеврејске посластичарнице.

Остатак времена провели смо дегустирајући слаткише на дивном видиковцу.

БАЊОРЕЂО, УМИРУЋИ ГРАД

Следеће јутро није било ништа мање узбудљиво. Умирући град Чивита ди Бањоређо, у ком живи више мачака него људи, када сумирамо утиске, један је од оних који је оставио највећи утисак.

Специфичност овог места свакако је његов положај јер се налази на стрмој литици, одсечен од оближњег града мањим кањоном.

Једину везу с овим градом представља дуг пешачки мост који се уздиже изнад провалије, центриран тако да се са њега прелази директно на зидине које окружују село.

Будући да лежи на ерозивном тлу, чију подлогу чине песак и глина, место је претрпело неколико серија урушавања, у којима су се поједини делови одваљивали и падали у кањон, претворивши га од некадашњег града у готово напуштено сеоце.

ПАРК ТУГЕ И СТРАШНИХ ПРИЗОРА

Даљи обилазак водио нас је ка градићу Бомарцо, познатом по Светој шуми или Парку чудовишта, који датира још из 1552.

Настао по жељи мецене Пјера Франческа Орсинија, да би се носио с тугом након смрти супруге Ђулије Фарнезе, парк никада није био замишљен да привлачи пажњу туриста својом лепотом, већ да одражава тугу и шокантне призоре.

У њему се налази на десетине камених гротескних фигура огромних размера, које својим изгледом асоцирају на Камбоџу или Вијетнам. Њихов аутор је вајар Симоне Москино.

Уколико се затекнете тамо, имаћете прилику да видите сирене, Ханибаловог слона, борбу змаја и лава, крилатог коња Пегаза, богове грчке митологије и, наравно, чувена велика уста у виду Орке, бога поџемља.

ФЕРАРА, РЕНЕСАНСНА РОМАНТИКА

Последњи дан изгледао је као из романтичних италијанских филмова, уз кишу и чашу доброг вина у Ферари.

Ренесансне зидине које је окружују сматрају се једним од најочуванијих у Италији. Након обиласка центра, од 1995. под заштитом Унеска, угледали смо призор који вас дефинитивно неће оставити равнодушним – дворац који је “никао” у води.

Цигласт, романтичан, с кулама и тамницама, јарком пуним дебелих риба, мостовима на ланцима, дугачким топовским цевима, мрачним лавиринтима и осликаним таваницама.

Како нас је јака киша спречила да детаљно истражимо град, с обиласком италијанских крајолика поздравили смо се уз њихову чувену кухињу, једном стандардном порцијом сирева, мортаделе и пршуте, као и специјалитетом града, слатко-сланим торетлинима од бундеве и ораха.

Препуни утисака, након куповине њихових карамела и ситних колачића, кренули смо пут Београда.

Фото: Приватна архива