Scroll Top

Почеле пробе комада ВАЛЦЕР ПОРУЧНИКА НИДРИГЕНА

pochele-probe-komada-valtser-poruchnika
Сличне теме

„Човек је рођен слободан, а свуда је у оковима. Онај који верује да је господар других, уистину је више роб од њих“

“Слобода човека није у томе да може чинити све што жели, него у томе да не мора чинити оно што не жели.”

Жан Жак Русо

Дело Валцер поручника Нидригена, аутора Миодрага Илића, које је настало осамдесетих година прошлог века, а инспирисано нотицом у неким немачким новинама о кадету високе војне школе који је одбио да полаже испит из плеса и због тога био удаљен показало се као сјајан комад за преиспитивање слободе у свету, где је интима на длану, глас разума и правде спутан, а лична слобода подређена масовној хистерији. Избором Владимира Лазића за редитеља овог комада сигурни смо да ће се овај филозофски комад писан реалистички у актуелном и универзалном значењу, који донекле вуче ка експресионизму једног Фон Хорвата и који захтева извесно измештање у реализацији из реализма ка фантастици и симболима преточити у гротескну мелодраму где ће у првом плану бити романса младог кадета Нидриген у тумачењу Милоша Ђуровића и Аделе Бонен коју глуми Исидора Грађанин. Иако је комад смештен у епоху царевине са балским дворанама, официрима, револуционарима, што ће стилски уобличити сценографкиња Милица Бајић Ђуров и костимографкиња Тијана Сићевић, ,не сумњамо у савременост приче. Узбудљив ток збивања, мноштво сукоба, маштовитих решења и духовитости, као и јака музичко-плесна компонента, композитор Александар Сребрић, кореографкиња Јелена Арсић, редитељу пружа разиграни дивертисман. Редитељ обећава мисаоност кроз забаву, тј. спој лакоће тока радње и мрачне драме страдања главног јунака. Како каже редитељ В. Лазић „предстоји ми рад на комаду филозофског проницања у суштинско питање човека, а то питање гласи: како остати доследан себи и опстати у условима друштвене репресије.“ Избор глумаца свакако обећава атрактивну представу: Срђан Карановић, Ирфан Менсур, Милан Цаци Михаиловић, Лазар Ђукић, Јанко Цекић, Синиша Убовић, Бранко Јанковић, Стефан Бундало, Срђан Секулић, Јелена Арсић/Анка Гаћеша Костић. Премијера се најављује за почетак децембра 2022. године на Великој сцени Мадленианума. Валцер поручника Нидригена први пут је изведен на сцени Хрватског народног казалишта у Ријеци 1985, у режији Љубише Георгијевског, са младим Божидаром Алићем у насловној улози. Потом је комад постављен и на сцену Књажевско-серпског театра Јоаким Вујић у Крагујевцу (1986), у режији Драгана Јаковљевића, док је лик Нидригена тумачио млади глумац Мирко Бабић. Текст је после гостовања ријечких уметника на сцени ХНК у Загребу уврштен у антологијски избор Слободана Шнајдера (Пролог бр. 2, Центар за културну делатност, Загреб, 1985).

„После безмало четири деценије, захваљујући процени Менаџмента Опере и театра Мадленианум, ово дело излази први пут пред београдску публику, рекли бисмо с још већим разлогом него кад је први пут било обасјано рефлекторима позорнице! Положај човека у свету који нас окружује у међувремену је постао још тежи и неизвеснији, политика насиља и дехуманизације сузила је простор индивидуалних слобода на минимум, крик за правом на своје ‚ја‛ данас је готово нечујан. Млади човек који улази у живот осећа тешку принуду да се потчини онима који одлучују о његовој садашњости и будућности, немоћан да бира, да одлучује о себи, да одбаци оно што му не одговара. У минулим деценијама ојачао је систем олигархије, оличен у моћним људима који цинично намећу своје интересе као опште принципе. Такозване људске слободе и права, демократија у којој већина гуши мањину, па отуда и појединца, обмана звана представнички систем, све су то флоскуле, тачније механизми колективног и индивидуалног поробљавања човека и његове свести“, речи су писца комада Миодрага Илића. „Ово је драма идентитета, драма одбране самосвојности човека, угроженог одувек регулама по којима мора да живи, принудама власти и што је још теже и злокобније – бескомпромисним наметањем устаљених образаца живљења. Бити свој, држати се свог избора, свог уверења, својих принципа, има високу цену: често води у пропаст, у губитак ослонца, у страдање и жртвовање“, наставља писац. Редитељ се надовезује: „Ситница је унашем животу често узрок великих траума. Човек  може малом грешком или одступањем од конвенција да одведе себе у апсурдно стање, у сукоб са околином и политичким и државним факторима, да емотивно склизне у пароксизам.“ По њему питање слободе је кључно у овом комаду.

Илустрација слика Dragana Ilića Di Voga

Додај коментар: