Пуних 30 година ова емисија је свакодневно на програму РТС и има...
Колико пута сте прошетали улицама главног града, не размишљајући какве све тајне...
Основни циљеви друштва су очување богате културне баштине и сарадња и пријатељство...
Пријатељ куће Борба, професор Мирослав Аритоновић, приликом данашње посете, донирао ново издање...
МАРКО KАЧАРЕВИЋ, ИДЕЈНИ ТВОРАЦ САСТАВА СРБСКИ ПРАВОСЛАВНИ ПОЈЦИ
Поштујући своје, учимо да поштујемо и туђе јер без сложне заједнице нема будућности
Познато је да традиционална музика почива на темељима духовности. Сами текстови одређених песама говоре о нашој православној вери и певају о највећим хришћанским празницима, као и многе обичајне песме, које се певају уочи или за време истих. Србски православни појци дуги низ година чувају ове песме од заборава, пружајући публици истину, емоцију и њихову снагу. Окупили су се 2011, када су четири пријатеља, колеге са Теолошког факултета, решила да даром за песму који поседују улепшају цркве на богослужења. Kако је идеја расла, ширио се спектар песама, а како је расло ангажовање овог састава, тако се и број чланова повећавао. Данас их је десеторо: Марко Kачаревић, Радован Жижовић, Вид Ерцег, Бранко Тадић, Стефан Милић, Петар Јанковић, Марија Баљевић, Милица Милосављевић, Невена Чиплак и Нина Гавран. У периоду који је иза нас они су додатно обогатили репертоар, за који се може рећи да је, осим разноврсности, постао можда и једини који велики број песама чува од заборава. Према речима Марка Kачаревића, духовна музика неизоставни је део њихових бића и осећају велику радост и одговорност док је изводе.

Шта је одредило вашу љубав према духовној музици и како се родила идеја да оснујете састав Србски православни појци?
– Одрастао сам у свештеничкој породици. Дар за песму сам наследио од оца, који је свештеник, отац је од деде, а деда од прадеде, који је такође био свештеник Растао сам у цркви, слушајући добре појце, али како је време пролазило тако је изумирао тај појачки дух, који је био заступљен у скоро свакој цркви, да је свака имала своје певачко друштво. Двадесет година касније решио сам да не будем само неми посматрач у нестајању тог певачкогдуха, већ да даром који поседујем дам допринос да се оформи појачки састав при цркви у којој сам ја у том тренутку појао, не размишљајући да ће то бити велика потреба нашег народа и да ће се за наш састав чути много даље од те исте цркве, у којој сам био помоћник свештеника.
Да ли сте задовољни заступљеношћу музике коју интерпретирате? У поплави разних музичких стилова, у којој мери традиционална и духовна музика допиру до шире публике?
– После десет година рада на очувању и промовисању српске традиционалне музике почиње да се буди свест код нашег народа, али и даље недовољно да би се и медији више отворили како би крозњих допрли до још већег броја слушалаца. Још, на жалост, не допире у мери у којој бисмо волели, али се врата полако отварају. За ових првих десет година циљ нам није био да постанемо популарни и да будемо самостални на тој сцени, већ смо све време позивали младе људе и наше колеге да формирају своје певачке саставе и етно групе, да би вратили дух тог старог времена, како у нашој цркви тако и изван ње.
Ваш састав је посвећен очувању и ширењу српске традиције. Kолико је битан повратак традицији и вери?
Повратак вери и српској традицији је, у ствари, повратак на прави пут јер, поштујући своје, учимо да поштујемо и туђе. Човек треба да је гостољубив, добар и живи сложно у заједници јер без тога нема будућности.

Да ли је враћање веронауке у школе начин да се новим генерацијама приближи и духовна музика?
– Веронаука је у великој мери допринела да млади људи стасавају у цркви за разлику од неког времена које је иза нас. Самим тим, одлазећи на богослужења, упознају се с духовном музиком и учествују у том виду молитве. Имају прилику да на практичан начин примењују своје знање стечено на верској настави.
Шта бисте издвојили као посебно и значајно током прве деценије постојања?
-За нас је значајно што смо обишли Србију и упознали је на прави начин, онакву каква она јесте, као и многе српске крајеве и заједнице у дијаспори. Затим, што смо добили повратну информацију кроз емоцију од нашег народа и људи који воле ову музику да је оно што радимо значајно. Одржали смо велики број концерата, кампова српске традиционалне музике, формирали прву бесплатну школу етно и хорског певања. А најзначајније за нас је то што све што радимо у славу божју.

Прва радио-станица традиционалне српске музике
– Због недовољно медијског простора, а велике потребе у нашем народу за слушањем ове врсте музике, одлучили смо да направимо свој медиј. Нисмо желели да фокус буде само на нама већ на свим извођачима српске традиционалне музике. Интернет-радио Деспот српски посвећен је веома важној личности, утемељивачу Београда – Светом деспоту Стефану Лазаревићу. На овај начин желимо да се у целом свету сазна за деспота и да га прослављамо како и доликује једном светитељу, витезу, Србину, православцу, песнику, државнику… – каже Марко Kачаревић за Борбу.
аутор МИЉА ПОЊАВИЋ