Повратак вери и традицији повратак је на прави пут

МАРКО KАЧАРЕВИЋ, ИДЕЈНИ ТВОРАЦ САСТАВА СРБСКИ ПРАВОСЛАВНИ ПОЈЦИ

Поштујући своје, учимо да поштујемо и туђе јер без сложне заједнице нема будућности

Познато је да традиционална музика почива на темељима духовности. Сами текстови одређених песама говоре о нашој православној вери и певају о највећим хри­шћанским празницима, као и многе обичајне песме, које се певају уочи или за време истих. Србски православни појци дуги низ година чувају ове песме од заборава, пружају­ћи публици истину, емоцију и њихову снагу. Окупили су се 2011, када су четири пријатеља, колеге са Теолошког факулте­та, решила да даром за песму који поседују улепшају цркве­ на богослужења. Kако је идеја расла, ширио се спектар песама, а како је расло ангажовање овог састава, тако се и број чланова повећавао. Данас их је десето­ро: Марко Kачаревић, Радован Жижовић, Вид Ерцег, Бранко Тадић, Стефан Милић, Петар Јанковић, Марија Баљевић, Милица Милосављевић, Не­вена Чиплак и Нина Гавран. У периоду који је иза нас они су додатно обогатили репертоар, за који се може рећи да је, осим разноврсности, постао можда и једини који велики број пе­сама чува од заборава. Према речима Марка Kачаревића, духовна музика неизоставни је део њихових бића и осећају велику радост и одговорност док је изводе.

Шта је одредило вашу љубав према духовној музици и како се родила идеја да оснујете са­став Србски православни по­јци? ­

– Одрастао сам у свештеничкој породици. Дар за песму сам на­следио од оца, који је свештеник, отац је од деде, а деда од праде­де, који је такође био свештеник Растао сам у цркви, слушајући добре појце, али како је време пролазило тако је изумирао тај појачки дух, који је био засту­пљен у скоро свакој цркви, да је свака имала своје певачко дру­штво. Двадесет година касни­је решио сам да не будем само неми посматрач у нестајању тог певачкогдуха, већ да даром који поседујем дам допринос да се оформи појачки састав при цркви у којој сам ја у том тренут­ку појао, не размишљајући да ће то бити велика потреба нашег народа и да ће се за наш састав чути много даље од те исте цр­кве, у којој сам био помоћник свештеника.

Да ли сте задовољни засту­пљеношћу музике коју интер­претирате? У поплави разних музичких стилова, у којој мери традиционална и духовна му­зика допиру до шире публике?

– После десет година рада на очувању и промовисању српске традиционалне музике почиње да се буди свест код нашег на­рода, али и даље недовољно да би се и медији више отворили како би крозњих допрли до још већег броја слушалаца. Још, на­ жалост, не допире у мери у ко­јој бисмо волели, али се врата полако отварају. За ових првих десет година циљ нам није био да постанемо популарни и да будемо самостални на тој сце­ни, већ смо све време позивали младе људе и наше колеге да фо­рмирају своје певачке саставе и етно групе, да би вратили дух тог старог времена, како у нашој цркви тако и изван ње.

Ваш састав је посвећен очува­њу и ширењу српске традиције. Kолико је битан повратак тради­цији и вери?

Повратак вери и српској тра­дицији је, у ствари, повратак на прави пут јер, поштујући своје, учимо да поштујемо и туђе. Чо­век треба да је гостољубив, добар и живи сложно у заједници јер без тога нема будућности.

Да ли је враћање веронауке у школе начин да се новим гене­рацијама приближи и духовна музика?

– Веронаука је у великој мери допринела да млади људи стаса­вају у цркви за разлику од неког времена које је иза нас. Самим тим, одлазећи на богослужења, упознају се с духовном музиком и учествују у том виду молитве. Имају прилику да на практичан начин примењују своје знање стечено на верској настави.

Шта бисте издвојили као посе­бно и значајно током прве деце­није постојања?

-За нас је значајно што смо обишли Србију и упознали је на прави начин, онакву каква она јесте, као и многе српске крајеве и заједнице у дијаспори. Затим, што смо добили поврат­ну информацију кроз емоцију од нашег народа и људи који воле ову музику да је оно што радимо значајно. Одржали смо велики број концерата, кампо­ва српске традиционалне музи­ке, формирали прву бесплатну школу етно и хорског певања. А најзначајније за нас је то што све што радимо у славу божју.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ