Scroll Top

Позориште утехе, наде и слободе

pozorishte-utehe-nade-i-slobode
Сличне теме

РАЂАЊЕ АВАНГАРДЕ У ПРОСТОРИЈАМА БОРБИНЕ ЗГРАДЕ

Циљ приликом оснивања Атељеа 212 није био да оно буде институција, већ место на ком ће се промовисати нова позоришна уметност

У згради Борбе, тачније у сали за синдикалне састанке, 12. новембра 1956. настао је први авангардни бео­градски театар. Атеље 212 тог дана се представио публици премијерним извођењем представе “Фауст” Јохана Волфганга Гетеа. У поменутој сали, саукупно 212 столица у гледалишту, освануо је потпуно нови стил до тада непознат домаћој позоришној публици. Читав ентеријер био је скроман “без икаквог декора”. Сцена је била прилично мала, са галеријом и уским пролазима, који су водили до саме сцене.

Било је тешко сценографски организовати представу на та­ко неуређеном простору, али је амбијент доносио потпуно дру­гачији доживљај публици новог позоришта. Представу “Фауст” режиралаје Мира Траиловић, а на сцену су изашли глумци Ви­ктор Старчић, Мата Милоше­вић, Марија Црнобори и Љуби­ша Јовановић. Био је то почетак Атељеа 212, који ће се убудуће смелим приступом издвајати од осталих позоришта у чита­вој источној Европи.

Сама организација овог београ­дског позоришта била је потпу­но другачија у односу на остала позоришта широм региона. Циљ приликом оснивања Атељеа 212 није био да он буде институција, већ место на ком ће се промови­сати нова позоришна уметност. Поред авангарде, ова сцена приказивала је и класичне форме, као нови вид уметничког обли­ка, настао мешањем с њом.

Како је сама организација Ате­љеа 212 била јединствена у то време, оно није имало стални глумачки ансамбл, већ су глу­мци долазили из других бео­градских позоришта. Публици се то посебно допало јер је из представе у представу ишчеки­вала нове глумачке личности.

Иако су страни аутори би­ли инспирација редитељима овог позоришта, Атеље 212 промовисао је и мноштво на­ших писаца. Домаће представе су и обележиле историјски рад овог позоришта, како због фан­тастичних драмских дела тако и због глумачких легенди на даскама које живот значе. Играла су се дела Душана Ковачевића, Бранислава Нушића, Милоша Црњанског, Борислава Пекића и многих других. Позорницу Атељеа 212 оживљавали су Зо­ран Радмиловић, Бата Стојковић, Ђуза Стојиљковић, Сека Саблић, Мија Алексић, Љуба Тадић…

Нова зграда позоришта отво­рена је 30. децембра 1964. у некадашњој Улици Лоле Рибара. Атеље 212 данас има стални ансамбл са 34 глумца, али је, као и пре, отворен и за глум­це других позоришта. Испред улаза у Атеље 212 налази се Споменик Зорану Радмило­вићу у костиму Краља Иби­ја. Током дугогодишњег рада позоришта уложено је много труда, унесени су бунт и нова уметност, због чега Атеље 212 оправдано носи назив Позо­риште утехе, наде и слободе.

“ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА”

За многе тадашње љубитеље позоришта, прави почетак Атељеа 212 била је представа “Чекајући Годоа” Семјуела Бекета. Наиме, исте године када је и почело са радом, по­зориште је публици представило адаптацију овог дела, које је било забрањено на нашим просторима. Владимир и Естрагон представљени су публици први пут, а како је представа прошла успешно и запажено, отворио се прос­тор за нове идеје. Кроз Сартра, Фокнера, Јонеска, Камија, Пинтера, Џојса и многе друге авангарда је ушетала у Атеље 212 и заувек заузела сцену.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: АРХИВА БОРБЕ

Додај коментар: