Scroll Top

Праведно друштво даје здраво потомство

pravedno-drushtvo-daje-zdravo-potomst
Сличне теме

ДАЈАНА ПАУНОВИЋ, ОСНИВАЧ ФОНДАЦИЈЕ ЗА ЈЕДНАКОСТ ПОЛОВА

Мајке које имају троје и више деце и које су нашој земљи даровале будућност, за систем су потпуно невидљиве

Након више од годину  дана откако постоји Фондација “Да­јана Пауновић”, преданим радом и упорношћу, успела је да постане лидер у со­цијалној, популационој и род­ној равноправности, борећи се за достојанствен живот деце и одраслих и њихову светлу бу­дућност. Организоване су броје активности и постигнути за­ видни резултати. С оснивачем Дајаном Пауновић разговарали смо о додели највећег призна­ња за мајке у Србији, пројекти­ма у јужној српској покрајини, али и другим социјално одго­ворним темама у нашој земљи.

У јулу сте организова­ли доделу првог Златног ордена Свете мајке Анаста­сије у крипти Храма Светог Саве за мајке с троје и више деце. Како се родила идеја за доделу овог признања од националног значаја?

– Када смо Марко Матић и ја основали фондацију, фокус је био на женама, као осетљивој и најрањивијој групи друштва. Поред равноправности, тада смо уочили и проблем популационе политике ­ да су мајке које имају троје и више деце и које су на­шој земљи даровале будућност за систем потпуно невидљиве. Дуго радимо на истраживању модалитета да их ставимо у положај који им припада, а један од њих јесте и орден. Пројекције природног прираштаја су мно­го лоше, фондација се ухватила укоштац с највећим проблемом и то је оно што је и у држави ви­соко позиционирано на агенди приоритета. Побољшаћемо још више подстицајне мере да би се што више деце рађало и да би наше друштво и наша земља опстали. Поред ордена, мајке су добиле и адекватну новча­ну подршку јер сматрамо да за­ служују сваки вид поштовања и награде.

Хвала нашем председнику, високим функционерима др­жаве, СПЦ, западноевропском епископу Јустину, пријатељима фондације, свима који су допри­нели да ово постане признање од националног значаја. То је круна нашег досадашњег рада.

Будући да је негативни природни прираштај један од проблема нашег дру­штва, шта је, према вашем мишљењу, потребно уради­ти за демографски опоравак нације?

– Демографски проблем наци­је представља највећи изазов. Ако не будемо имали до­вољно деце, све што смо урадили неће представља­ти апсолутно ништа у бу­дућности. Дакле, ср­пски народ мора да доживи демографску обнову и то је један од највећих изазова и најтежих проблема и није случајно што смо се ухватили укоштац баш с тим. Желели смо да покажемо да својом енергијом, знањем и визијом можемо да се носи­мо с највећим проблемима, а ово је онај за који не постоји краткорочно нити брзинско решење. Ово је процес који траје и на коме се студиозно ради већ месецима, што кроз терен, законску регулативу, по­тенцијалне могућности, али и моделе земаља чије мере дају позитивне резултате.

Ваш рад на терену по­дразумева и чест одла­зак на Косово и Метохију, где такође пружате помоћ нашем народу. Која врста помоћи им је највише потребна и каква искуства носите из јужне српске покрајине? ­

– Косово и Метохија су неодво­јиви део нас, то је за мене посеб­на емоција. Поред подршке коју пружамо нашем народу, стекла сам много пријатеља и Космет више не одвајам од Београда. Велики део наших активности усмерен је на Космет и решавање животно важних питања наших сународника, од сва­кодневних до оних изазовних проблема који изискују и вре­ме да би се решили. Бринемо о мајкама, деци, школарцима, људима у енклавама, који су најугроженији. Оно што могу да обећам јесте да ће Косово и Метохија бити високо на листи наших приоритета и да ћемо у још већем обиму заједно с при­јатељима фондације помагати нашем народу у јужној српској покрајини.

Недавно сте посетили и Јасеновац, поводом обележавања 80. годишњи­це страдања српске деце из Поткозарја. Колико је важно неговати културу сећања?

– Положили смо венац у име председника Републике Србије, којем није дозвољена посета овим светињама и местима страдања српског народа. Морамо да негујемо културу сећања, да учимо наше синове и ћерке историји нашег народа. Прошлост не смемо да заборавимо јер без ње нема будућности, не смемо да заборавимо и да не знамо историју свог народа да нам се овакве ствари никада више не би поновиле. Неговање сећања на жртве представља подухват од националног значаја који никада не сме да се политички инструментализује, нити да буде пут ка освети, већ само ка истини.

Иако су жене данас у знатно повољнијем положају и с више права него пре 50 година, борба за једнакост полова је процес који траје. Шта је то што и данас стоји као главна препрека да би жена била равноправна?

– Ако желимо да промовишемо родну равноправност на један рационалан и одржив начин, мораћемо истовремено да мењамо постојеће друштвене обрасце који се тичу третмана жена у породици и друштву, посебно вредновања њиховог рада у оквиру породице. Можда све ово некоме може да звучи апстрактно и небитно, али у питању су процеси од суштинског значаја за будућност нашег друштва. Једино у истински праведном друштву можемо да одгајамо здраво потомство и да свету подаримо нове генерације, које ће градити лепшу будућност за све.

Који су планови фондације у будућности?

– Фондација наставља са својим активностима. Друштвеним дијалозима широм Србије полако стављамо фокус и на регион. Морамо да водимо рачуна о нашем народу било да живе у матици или расејању. Поред дијалога који се тичу популационе, социјалне политике и равноправности, настављамо с хуманитарним активностима. Послали смо на летовање неколико породица с Космета, које до сада нису имале прилику да оду на море. Додељујемо школски прибор, таблете, рачунаре, доста путовања је пред нама у наредним месецима. Биће много обавеза, али ми се рада не плашимо, за мене је рад најважнија ствар на свету, а још када видите резултате, онда добијате жељу и вољу још више да дате себе.

Жена раме уз раме са мушкарцем

– Жене су у све бољем положају, у свим сферама и на свим нивоима. Економски је важно да буду оснажене и да њи хов економски статус не зависи од емотивног. Зато ра димо и на економском оснаживању жена јер то је прва и основна полазна тачка да би жена стајала раме уз раме с мушкарцем и подједнако доприносила друштвеној зајед ници – поручује Дајана Пауновић.

аутор ТАМАРА ЈОРГИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ФОНДАЦИЈА ДАЈАНА ПАУНОВИЋ

Додај коментар: