Тројици астронаута из мисије ,,Аполо 11“ Нилу Армстронгу, Базу Олдрину и Мајклу...
ДАЈАНА ПАУНОВИЋ, ОСНИВАЧ ФОНДАЦИЈЕ ЗА ЈЕДНАКОСТ ПОЛОВА
Мајке које имају троје и више деце и које су нашој земљи даровале будућност, за систем су потпуно невидљиве
Након више од годину дана откако постоји Фондација “Дајана Пауновић”, преданим радом и упорношћу, успела је да постане лидер у социјалној, популационој и родној равноправности, борећи се за достојанствен живот деце и одраслих и њихову светлу будућност. Организоване су броје активности и постигнути за видни резултати. С оснивачем Дајаном Пауновић разговарали смо о додели највећег признања за мајке у Србији, пројектима у јужној српској покрајини, али и другим социјално одговорним темама у нашој земљи.
У јулу сте организовали доделу првог Златног ордена Свете мајке Анастасије у крипти Храма Светог Саве за мајке с троје и више деце. Како се родила идеја за доделу овог признања од националног значаја?
– Када смо Марко Матић и ја основали фондацију, фокус је био на женама, као осетљивој и најрањивијој групи друштва. Поред равноправности, тада смо уочили и проблем популационе политике да су мајке које имају троје и више деце и које су нашој земљи даровале будућност за систем потпуно невидљиве. Дуго радимо на истраживању модалитета да их ставимо у положај који им припада, а један од њих јесте и орден. Пројекције природног прираштаја су много лоше, фондација се ухватила укоштац с највећим проблемом и то је оно што је и у држави високо позиционирано на агенди приоритета. Побољшаћемо још више подстицајне мере да би се што више деце рађало и да би наше друштво и наша земља опстали. Поред ордена, мајке су добиле и адекватну новчану подршку јер сматрамо да за служују сваки вид поштовања и награде.
Хвала нашем председнику, високим функционерима државе, СПЦ, западноевропском епископу Јустину, пријатељима фондације, свима који су допринели да ово постане признање од националног значаја. То је круна нашег досадашњег рада.
Будући да је негативни природни прираштај један од проблема нашег друштва, шта је, према вашем мишљењу, потребно урадити за демографски опоравак нације?
– Демографски проблем нације представља највећи изазов. Ако не будемо имали довољно деце, све што смо урадили неће представљати апсолутно ништа у будућности. Дакле, српски народ мора да доживи демографску обнову и то је један од највећих изазова и најтежих проблема и није случајно што смо се ухватили укоштац баш с тим. Желели смо да покажемо да својом енергијом, знањем и визијом можемо да се носимо с највећим проблемима, а ово је онај за који не постоји краткорочно нити брзинско решење. Ово је процес који траје и на коме се студиозно ради већ месецима, што кроз терен, законску регулативу, потенцијалне могућности, али и моделе земаља чије мере дају позитивне резултате.
Ваш рад на терену подразумева и чест одлазак на Косово и Метохију, где такође пружате помоћ нашем народу. Која врста помоћи им је највише потребна и каква искуства носите из јужне српске покрајине?
– Косово и Метохија су неодвојиви део нас, то је за мене посебна емоција. Поред подршке коју пружамо нашем народу, стекла сам много пријатеља и Космет више не одвајам од Београда. Велики део наших активности усмерен је на Космет и решавање животно важних питања наших сународника, од свакодневних до оних изазовних проблема који изискују и време да би се решили. Бринемо о мајкама, деци, школарцима, људима у енклавама, који су најугроженији. Оно што могу да обећам јесте да ће Косово и Метохија бити високо на листи наших приоритета и да ћемо у још већем обиму заједно с пријатељима фондације помагати нашем народу у јужној српској покрајини.
Недавно сте посетили и Јасеновац, поводом обележавања 80. годишњице страдања српске деце из Поткозарја. Колико је важно неговати културу сећања?
– Положили смо венац у име председника Републике Србије, којем није дозвољена посета овим светињама и местима страдања српског народа. Морамо да негујемо културу сећања, да учимо наше синове и ћерке историји нашег народа. Прошлост не смемо да заборавимо јер без ње нема будућности, не смемо да заборавимо и да не знамо историју свог народа да нам се овакве ствари никада више не би поновиле. Неговање сећања на жртве представља подухват од националног значаја који никада не сме да се политички инструментализује, нити да буде пут ка освети, већ само ка истини.
Иако су жене данас у знатно повољнијем положају и с више права него пре 50 година, борба за једнакост полова је процес који траје. Шта је то што и данас стоји као главна препрека да би жена била равноправна?
– Ако желимо да промовишемо родну равноправност на један рационалан и одржив начин, мораћемо истовремено да мењамо постојеће друштвене обрасце који се тичу третмана жена у породици и друштву, посебно вредновања њиховог рада у оквиру породице. Можда све ово некоме може да звучи апстрактно и небитно, али у питању су процеси од суштинског значаја за будућност нашег друштва. Једино у истински праведном друштву можемо да одгајамо здраво потомство и да свету подаримо нове генерације, које ће градити лепшу будућност за све.
Који су планови фондације у будућности?
– Фондација наставља са својим активностима. Друштвеним дијалозима широм Србије полако стављамо фокус и на регион. Морамо да водимо рачуна о нашем народу било да живе у матици или расејању. Поред дијалога који се тичу популационе, социјалне политике и равноправности, настављамо с хуманитарним активностима. Послали смо на летовање неколико породица с Космета, које до сада нису имале прилику да оду на море. Додељујемо школски прибор, таблете, рачунаре, доста путовања је пред нама у наредним месецима. Биће много обавеза, али ми се рада не плашимо, за мене је рад најважнија ствар на свету, а још када видите резултате, онда добијате жељу и вољу још више да дате себе.
Жена раме уз раме са мушкарцем
– Жене су у све бољем положају, у свим сферама и на свим нивоима. Економски је важно да буду оснажене и да њи хов економски статус не зависи од емотивног. Зато ра димо и на економском оснаживању жена јер то је прва и основна полазна тачка да би жена стајала раме уз раме с мушкарцем и подједнако доприносила друштвеној зајед ници – поручује Дајана Пауновић.
аутор ТАМАРА ЈОРГИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: ФОНДАЦИЈА ДАЈАНА ПАУНОВИЋ