Scroll Top

Прелеп је осећај кад некоме поправиш дан

prelep-je-ose-aj-kad-nekome-popravish-d
Сличне теме

АНЂЕЛКА ПРПИЋ, ЈЕДНА ОД ОМИЉЕНИХ ПОЗОРИШНИХ, ТЕЛЕВИЗИЈСКИХ И ФИЛМСКИХ ГЛУМИЦА

Имам само једну жељу – да учествујем у добрим причама, с поштеним и вредним људима

Иако је харизматична глумица до срца публике дошла засмејавајући их до суза у хит комедијама и у којима смо већ били навикли да је гледамо, у априлу ове године, у психолошком трилеру “Једини излаз”, у ком је први пут играла главну улогу у филму, Анђелку Прпић смо имали прилике да видимо и у другачијем издању.

Комедија важи за најтежи жанр, па како сте заправо кренули баш тим путем?

– Не знам има ли везе што сам одрасла уз наше чувене и непревазиђене комичаре, као што су Чкаља, Павле Вујисић, Сека Саблић, Мира Бањац, Никола Симић и многи други и дивила им се. Прижељкивала сам такве прилике. А да ли улога нађе глумца или обрнуто, то је ипак за неку филозофску расправу. Верујем да комедија донекле има везе и с менталитетом, поднебљем и окружењем у ком одрастате. Свакако, најважнији је тренинг тј. прилика да радите и упијате од најбољих. То ме је некако кренуло од почетка. Иако кажу да добар комичар не може бити осредњи глумац и да је комедија најтежи жанр, из досадашњег искуства, могу само да констатујем да је заиста прелеп осећај када знаш да си некоме поправио дан и да си успео некога истински да насмејеш од срца.

Срећна сам што је целој екипи “Једини излаз” био првенац

Колико има сличности између вас и Анђелке из популарног ситкома?

– То што ме људи поистовећују с улогама које играм у почетку сам сматрала као професионални неуспех. Бранила сам се и покушавала да објасним да нисам заиста таква. Међутим, како је за мене саму, као гледаоца, на првом месту веродостојност и аутентичност израза, схватила сам да је то заправо комплимент. Циљ и идеја “Андрије и Анђелке” јесу били да се створи прототип мушкарца и жене у којима ће се већина препознати, а то значи и ми актери. Ако се и кроз остале улоге настави та “традиција поистовећивања” улогама које тумачим, бићу најсрећнија.

Може да се направи разлика

Шта мислите о хиперпродукцији?

– Рекла бих да се уопште не снима и ради толико колико се свима чини. Због ситуације са вирусом веома дуго се није радило, а сада изгледа као да се сваки дан нешто избацује. Чињеница је да се прави доста тога, али те-левизија то трпи. Наравно да неће све остати упамћено нити ће публика желети све поново да гледа, али мени је баш због тога у реду да је тржиште отворено, па да сви могу да се боре шта ће остати. Уколико настају само две ствари годишње, онда не може ни да се направи разлика шта је добро, а шта лоше.

Како бирате улоге?

– Захваљујући добрим пријатељима Маји Новељић и Небојши Ромчевићу, успела сам да схватим колико је сценарио важан. Дакле, без добре приче, уопште и није важно који је жанр. Сходно тој најважнијој лекцији, имам само једну жељу – да учествујем у добрим причама, с поштеним и вредним људима. Наравно, након тог корака следи и онај ништа мање важан – спознаја могу ли да допринесем и понудим нешто ново.То је права ствар, а ког је жанра, апсолутно је небитно.

“Једини излаз“донео вам је награду за изузетну женску улогу на Филмским сусретима. Да ли сте задовољни успехом филма и серије?

– Имала сам срећу да снимам филм и серију “Једини излаз”, који је психолошки трилер, па сам тако имала прилику да изађем из своје зоне комфора. Велики изазов у сваком смислу. Поносна сам што имала прилику да будем део једног новог жанра у домаћој кинематографији, где је, уз то, главна улога жена. Не због тога што сам феминисткиња, већ зато што заиста немамо прича у којима су жене главни јунаци. Срећна сам што је ово целој креативној екипи био првенац, сви смо добили прву шансу. Ја сам то схватила врло озбиљно, преузела одговорност и припремала се веома озбиљно. Ана Kолар, лик који тумачим, има психичке проблеме још од најранијег детињства, тако да су у припрему улоге били укључени и психијатри, како је ово потпуно другачији стил игре у односу на комедију, све оно што је мој заштитни знак попут мимике и гестикулације, морала сам да сведем на минимум, али да уједно пазим да се не сасушим у потпуности да бих публици остала довољно интересантна. Награда је, наравно, лепа и важна, поготово јер је додељују глумци глумцима и јер сам је освојила у изузетно јакој конкуренцији, али није оно што је пресудно. Од кључног значаја за мене јесте то што је, и поред тога што је филм изашао у сред пандемије, број гледалаца био задивљујуће велики.

Шта су планови?

– Почињем да снимам “Радио Милеву”, серију за РТС, а одмах потом почињем и снимање једне нове серије. “Шетња с лавом” је комедија у режији Филипа Чоловића, коју је маестрално написао глумац Андреј Шепетков-ски. То ће бити једна специфична комедија, која личи на Вудија Алена, али је још овдашња, само је испричана мало другачијом естетиком и хумором. Након свега тога, желим да се посветим свом пројекту и тако на велика врата вратим жанр који, сигурна сам, многи обожавају, али нам је некако исклизнуо из прстију. Али нека дела говоре уместо нас. Причаћемо поново, надам се пред ту нову филмску премијеру.

аутор ИВАНА ЗОРКИЋ

Фото: Дарко Николић

Додај коментар: