Scroll Top

Премијера представе ТИТ АНДРОНИК

premijera-predstave-tit-andronik
Сличне теме

Премијера представе Тит Андроник Вилијама Шекспира у режији Андраша Урбана биће одржана у понедељак 26. децембра у 20.00 на Сцени „Љуба Тадић“.

У представи играју Горан Шушљик, Анђелика Симић, Јована Беловић, Вељко Стевановић, Јоаким Тасић, Лазар Ђукић, Лука Севић, Драган Секулић, Петар Петровић, Лука Антонијевић, Младен Леро и Милан Бобић. Драму је адаптирала Ведрана Божиновић, сценограф је Андраш Урбан, костимограф Лина Лековић, композитор Ирена Поповић а за сценски говор задужена је Љиљана Мркић Поповић. Ово је прва режија Андраша Урбана у Југословенском драмском позоришту.

„Тит Андроник“ је, како се верује, Шекспирова прва трагедија, а несумњиво најбруталнија од свих које је написао. Бави се питањима правде, мржње, освете и немилосрдне борбе за власт. Иако је током XВИИ века, када је настала, наишла на огромно одобравање и невероватан успех, трагедија касније наилази на оштру осуду критике те бива дуго занемарена, да би средином XX века поново доживела популарност која од тада непрекидно расте. Осим што се све чешће поставља на сцене широм света, драма „Тит Андроник“ је неколико пута екранизована, а и послужила је као инспирација читавом низу дела из области књижевности и популарне културе. Редитељ Андраш Урбан, коме је ово прва сарадња са Југословенским драмским позориштем, у свом читању ове крваве трагедија провлачи Шекспирове теме кроз контекст садањег тренутка, постављајући питања да ли смо као људи од тада до данас напредовали или смо и даље склонији да посегнемо за осветом него за правдом.

Закон „око за око“ као да је саставни део човека. Сваки систем и сваки човек само производи по ко зна коју парафразу на исту тему. Не верујеш држави, не верујеш заједници, не верујеш другој особи. Сви су те већ једном издали. Не верујеш у праведност, не верујеш у правду. Освета није прича за светло дана, освета је мрак. Мрзимо. Мржња се оправдава, мржња се разуме. Мржња се подгрејава, држи се у припреми. Стационира се у човековој подсвести, прокључа баш тада када затреба. Мржња увек одигра своју историјску и друштвену политичку улогу. Точак за трчање. Бесконачни круг. Није истина да је мржња и љубав нешто слично, није истина да је љубав и мржња исто. Мржња је мржња, љубав је љубав. Свет је суров, друштво је сурово, човек је суров. Стварност је сурова. Позориште је сурово. Но, сурово позориште је ипак само позориште. Топла сала, удобна седишта, одличан текст, бравурозни глумци. Пријатан догађај. Забава. Уточиште. Али без обзира колико нам се то чини истинитом, добро знамо да позориште није само забава. Позориште није „само“ позориште. Позориште је позориште и ништа друго. Пут спознаје. Себе самих. Човека. Да. Позориште мења свет. Па шта?!

П. С. Читам „Реч редитеља“ и са скромном радошћу констатујем да нисам ни написао реч политика. Прочитам поново. Ипак јесам.

Андраш Урбан

Фото: Небојша Бабић и Весна Радовановић

Додај коментар: