Први српски авион од “штапа и канапа”

МУЗЕЈ НАДОМАК АЕРОДРОМА “НИКОЛА ТЕСЛА” БАШТИНИ ИСТОРИЈУ АВИЈАЦИЈЕ ДУГУ ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ ВЕКА

Данас незамисливо, прва импровизована летелица на нашим просторима која се успешно винула у небо састојала се од баштенске столице, точкова за бицикл и канте за млеко, која је послужила као резервоар

Још крајем 18. века људи су успели да се домогну неба помоћу балона, а првом летелицом винула су се у небо чувена браћа Рајт давне 1903. Само седам годи­на касније небом данашње Срби­је узлетео је и авионом сопствене конструкције наш први пилот и конструктор Иван Сарић. Током више од једног века усавршавања авијације, гране људске делатнос­ ти која је променила свет, оно што је некада било незамисливо сада је део наше свакодневице. Авио­ли­ није и ваздушни саобраћај толико су развијени да се данас цео свет може обићи за готово 24 часа, а континенти више нису далеке и непремостиве препреке, већ су де­ стинације на које се може стићи за само неколико сати лета. Ра­скошни, мозаични, полукружни кристални свод који доминира облашћу крај београдског аеро­ дрома, чувар је, сада већ годи­нама, огромног богатства наше ваздухопловне историје.

ОД СЛОМЉЕНОГ РЕБРА

– Музеј ваздухопловства осно­ван је 1957, захваљујући групи младих ентузијаста и студе­ната који су још тада увидели важност авијације, али и исто­рије ваздухопловства. Идеја за оснивање везује се и за Банета Нушића, сина нашег познатог комедиографа Бранислава Ну­шића. Када је Едвард Русијан, један од пионира ваздухоплов­ ства, погинуо у Београду, на том месту нашао се Бане Нушић. Сачувао је део ребра уништеног авиона 1911. на Доњем граду Београдске тврђаве и рекао да ће то бити први експонат у Му­зеју ваздухопловства у нашој земљи. Управо овај предмет, на­кон тачно 43 године, нашао се међу првим експонатима осно­ваног одсека за историју и Музеј југословенског ваздухопловства и данас представља један од на­јзначајнијих предмета у његовој збирци ­ открива у разговору за Борбу виши кустос музеја Мир­јана Новаковић Мунишевић.

У време оснивања музеј је чи­нила само једна омања просто­рија која се налазила у Земуну. Полако али сигурно почиње сакупљање и чување експоната и збирки којим мала канцеларија најзад поприма изглед правог музеја. Главни циљ од тада до данас јесте прикупљање мате­ријала из свих периода развоја југословенске авијације, од по­јаве првих идеја о лету у нашим крајевима, па све до савременог доба. Највећи проблем било је проналажење летелица које су у ратном и међуратном перио­ду, нажалост, уништене. Како је број експоната растао, тако је нови проблем постао недос­татак простора, те је музеј врло брзо премештен на нову лока­цију ­ Стари београдски аеро­дром. Прва стална изложбена поставка најзад је уобличена, а прикупљене летелице само су пристизале. Првенствено ловци из Другог светског рата, а потом и други експонати у домаћој авио­индустрији. Убрзо се по­казало да ни додељени простор више није довољан. Напослет­ку, почела је градња објекта ко­ји би задовољио потребе музеја који није музеј малих предмета, већ правих небеских гиганата, с идејом да ова установа има светски значај. Поред војног, у изградњу објекта укључују се и институције цивилног ваздухо­пловства. Генерисала се свео­ бухватна намера да се изнедри један објекат, здање и знамени­тост која би могла да прихвати, смести, сачува и промовише историју националног ваздухо­ пловства. Након донетих кона­чних одлука о изградњи новог објекта, 1969. расписан је кон­курс за најбоље идејно архите­ктонско решење објекта Музеја ваздухопловства. Тадашњи ку­стос и оснивач зграде Чедомир Јанић направио је предлог стал­не поставке музеја на основу ког је касније настала и идеја изгледа саме зграде, по чему су исписани и конкурсни услови. Као најбољи и најадекватнији избор извојио се рад сарајев­ског архитекте Ивана Штрауса. Атрактивно и у то време футу­ристичко здање на Аеродрому “Никола Тесла” зачето је тек 1975. Предвиђени рок градње био је две године, али је она неплански продужена и кона­чно је завршена тек 14 година касније. На дан Југословенског ратног ваздухопловства 21. маја 1989. споменик културе и чу­вар историје авијације свечано је отворен. Исте године, архи­текта Иван Штраус добио је за пројекат зграде и комплекса му­зеја престижну југословенски награду за архитектуру, коју је додељивао дневни лист Борба. Музеј ваздухопловства се да­нас заједно са Војним музејом налази у саставу Министарства одбране Србије.

ВЕК АВИЈАЦИЈЕ

Стална постава под стакле­ном куполом започиње управо авионом нашег првог констру­ктора Ивана Сарића. Данас не­замисливо, прва импровизова­на летелица на нашим просто­рима која се успешно винула у небо састојала се од баштенске столице, точкова за бицикл и канте за млеко која је послужи­ла као резервоар. Велики део поставке музеја посвећен је управо развоју националне ва­здухопловне индустрије, а њен развој базиран је највише на доброј бази домаћих стручња­ка. Шетњом кроз стогодишњу историју авијације може се поближе сагледати и друштвени и политички развој земље, али се може приметити и једна ве­лика метафора која показује да је наша земља одличан баланс истока и запада. Поред сталне поставке, постоје и бројне по­времене изложбе. Последња изложба посвећена је једном од најтрагичнијих догађаја скорашње историје ­ НАТО агресији, а у плану је и израда нове поставке, која је посве­ћена 1999. Иако су прва асо­цијација на ваздухопловство авиони, они чине само једну од чак 30 збирки овог музеја.

Авио­мотори, збирка унифор­ми, збирка из времена пиони­ра, збирка значајних личности, као и поставка експоната у сали за привремене поставке, коју чине бисери из Првог светског рата, само су део занимљивос­ ти које музеј нуди. Програм самог музеја посвећен је едука­цији и образовању о авијацији, прилагођен је свим узрастима, а поред незаборавних експона­ та, унутрашњост ове мозаичне куполе крије и кафе клуб, био­скоп, а однедавно чак и простор за симулацију лета, чија је пр­вобитна намена обука пилота, али је доступан и свим посетио­цима који желе да се опробају као пилоти и осете све чари уживања међу облацима.

аутор ИВАНА ЗОРКИЋ