Scroll Top

Ризница књига и сазнања

riznitsa-kniga-i-saznana
Сличне теме

ВИШЕ ОД ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Реч је о највећој позајмној библиотеци у читавом региону, у чијем саставу се налази 13 општинских библиотека с територије Београда, а која располаже фондом од преко 1.800.000 јединица

Kажу да су књиге бег од свих проблема, али и њихово решење, машина за путовање кроз време и места, највеће благо и својеврсни алат за бољи живот. А како бисмо, онда, назвали читаву ризницу књига – библиотеку? Једна од њих, сада већ деценијама, упркос бурним обртима београдских околности, свим Београђанима у потрази за задовољством и новим сазнањима које књиге нуде држи широм отворена врата, спремна да испуни сваки понуђен задатак. У години за нама највећа библиотека у читавом региону – Библиотека града Београда, прославила је поносних 90 година постојања.

Библиотека града Београда

У СЛУЖБИ КЊИГЕ

Иако историја Библиотеке града почиње много раније, као најзначајнији датум издваја се 11.јануар 1931, када Библиотека и Музеј општине града коначно добијају нове, примерене просторије у Улици краља Петра 26. Овим чином Београд поставља камен темељац двема важним установама и добија модерну градску библиотеку читав век након прве позајмне Библиотеке вароши Београдске Глигорија Возаровића.

Идеја за њихово оснивање настала је далеко пре самог формирања, али потреба и нужда за њиховим настанком, нарочито након Првог светског рата, довели су до остварења тог циља.

Библиотека пре Другог светског рата

Свечани догађај отварања био је нешто посебно за то време, што је испратио велики број најугледнијих личности, омладинаца и деце, као и Раднички хор Електричне централе “Никола Тесла”, чија је улога била да поздраве отварање народном химном. Суд општине града поставља за библиотекара др Марију Илић, која, угледајући се на принципе рада савремених светских библиотека, књиге сређује према децималној класификацији. Служење књигама у оквиру библиотеке било је бесплатно, али се за позајмљивање плаћала кауција. Највећи број посетилаца чинили су студенти и ученици, а радно време било је прилагођено свим грађанима. Доступност књига, ширење љубави према истој и активан рад свих запослених доносили су лепе резултате.

Библиотека града Београда

Уследило је још сеоба библиотеке и њеног садржаја, а у мају 1935. Општинска библиотека и музеј ново место за рад проналазе у Улици кнегиње Љубице број 1 (данашњој Змај Јовиној). Марљив рад у новим, реновираним просторијама трајао је тек неколико кратких месеци, након чега се збио један од најстрашнијих догађаја српске историје – шестоаприлско бомбардовања Београда. Културна и материјална штета нанета библиотеци била је непроцењива. Већи део зграде, осим крова и последњег спрата, и већи део драгоцености, сачувани су, али запаљиве бомбе уништиле су преко 250 уметничких слика, а скоро 4.000 књига је заувек изгубљено. Библиотека града ипак није прекидала контакт са читаоцима, већ је приступила новој организацији рада, а од 1961. званично је постала и матична библиотека за подручје целог града.

Шездесетих година је толико узнапредовала да је сваки двадесети Београђанин био члан Градске библиотеке, што је довело до тога да зграда у Змај Јовиној улици убрзо постане претесна. Средином седамдесетих добила је на коришћење зграду у Кнез Михаиловој 56, на месту где се раније налазио хотел “Српска круна”.

У октобру 1986. песникиња Десанка Максимовић најзад је свечано отворила нову зграду Библиотеке града Београда, и то речима: “Да смо три века тражили где ћемо је ставити, не бисмо јој лепше место нашли – у прочеље је гледа песник Милан Ракић, недалеко на Калемегдану су и Бранко Радичевић, Војислав Илић, Бора Станковић, да не набрајамо све чија ће дела вековати под кровом ове Библиотеке…”

Библиотека града Београда

ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА КАСНИЈЕ

Библиотека града Београда данас је највећа позајмна библиотека у читавом региону. У њеном саставу се налази 13 општинских библиотека са територије Београда, а располаже фондом од преко 1.800.000 јединица. Након деценија рада, стрпљивог и марљивог осмишљања пројеката и ширења љубави према књигама и читању, библиотека је данас већа и богатија него икада и броји највећи број чланова током целе своје историје.

Иако је дошло време онлајн медија, интернета и технике, па се чини да су књиге и уживање у свему што оне носе поприлично запостављени, ова установа доказује управо супротно. Програми и пројекти које запослени у библиотеци сваке недеље организују, а нарочито они покренути у време затварања изазваног коронавирусом, показатељи су да књиге нису превазиђене и да још како могу ићи у корак с временом. Неки од виртуелних програма које је библиотека организовала да би подстакла своје читаоце и вратила их читању и књигама јесу “Читам, не скитам” и “Прочитај ми моју жељу”, чија идеја је била да сваки читалац пошаље најдражи цитат и омиљену љубавну песму, од чега је касније направљено и мало такмичење.

Римска дворана

Поред бројних занимљивих просторија данашње зграде, издваја се једна, као јединствена на територији читавог Београда. Римска дворана, у чијем се ентеријеру налазе остаци грађевине још из античке епохе, откривена је приликом реконструкције зграде средином осамдесетих година прошлог века, када су у подрумским просторјама пронађени темељи бедема и куле читавог комплекса главне капије римског војног утврђења. Подигнути у другом или почетком трећег века нове ере, у својим оквирима чували су једну од најспособнијих легија за одбрану од варварских напада, Легију ИВ Флавија Феликс, коју је 70. године регрутовао император Веспазијан.

аутор ИВАНА ЗОРКИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА

Додај коментар: