Робот Спасоје, паметна кошница и сир који расте на њиви

ПОБЕДНИЦИ ЗА НАЈБОЉУ ТЕХНОЛОШКУ ИНОВАЦИЈУ У СРБИЈИ

Новосадски Фармбот, нишки Бихолд и тим Фармери из Чуруга својом довитљивошћу дошли до награда

На такмичењу за најбољу технолошку иновацију у Србији за претходну годину у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја својим идејама, иновативношћу, али и употребном и тржишном вредношћу, издвојила су се три тима Фармери из Чуруга, нишки Бихолд (Beehold) и новосадски Фармбот.

Робот који сам коси траву и прска усеве, паметна кошница, која вам на мобилни телефон шаље податке о стању у пчелињаку, и машина која је заменила ручну производњу сира стару чак сто година, патенти су за чије изумитеље победа у такмичењу није била крајњи циљ, већ само подстрек и покретач за даље успехе. Редакција Борбе желела је да сазна да ли се и, ако јесте, шта се променило за ових седам месеци од добијања награде?

РОБОТ СПАСОЈЕ ОД САДА И НА ТРЖИШТУ

Новитет код трећепласираног робота Спасоја је тај што је у јуну званично изашао на тржиште. Засад су то само ограничене серије, искључиво по наруџбини. За ову машину у њеном најосновнијем моделу потребно је да издвојите 4.900 евра и два месеца стрпљења за испоруку. Идеја за будућност је да Спасоје добије своју малу фабрику, у којој би се делови само склапали, и пређе с наруџбина на слободно тржиште.

– Између осталог, тежимо комплетној електрификацији и додатној смартификацији целог производа. Оно што, такође, планирамо да имплементирамо јесте да оспособимо Спасоја да сам процењује окружење око себе и доноси закључке о радњама које треба да предузме. То ће бити наредни тренд у пољопривредној роботици, којем ћемо ми свакако тежити – наводи Никола Лукичић, један од Спасојевих идејних твораца.

Овај мали робот може сам да коси, чисти снег, прска усеве, чисти улице… Највећа предност заправо јесте та што Спасоје ради без импута оператера, што значи да не морате бити у њему да би он обављао послове, већ са безбедне дистанце, путем даљинског управљача, задајете команде, као што бисте возили дечји ауто на батерије, и све то у радијусу од једног километра. Направљен је за косе и неприступачне терене, где би, иначе, било ризично возити трактор, а, поред тога, он има камеру тако да, када управљате њим, видите терен испред њега. Постоји и верзија са аутопилотом, која омогућава да запамти путању којом иде, у том случају нема потребе да га уопште гледате или управљате њиме.

БИХОЛД ЗА БОЉИ И СЛАЂИ МЕД СТИГАО ДО КЕНИЈЕ

У тиму који је направио паметну кошницу идеја се дуго крчкала с обзиром на то да се већи део чланова годинама активно бави пчеларством. Бихолд је, заправо, пчеларев дигитални асистент, који омогућава надзор пчелињег друштва на даљину, без одласка у пчелињак, у било којим временским условима, дању или ноћу. Поред тога, пчелар добија упозорења о проблемима унутар кошнице и даје препоруке за предузимање акција. Све то пчелару штеди време, повећава принос меда и може да донесе већу зараду.

– Простор за усавршавање увек постоји и главни део посла на коме Бихолд тим тренутно ради јесте везан за истраживање и усавршавање да би производ био што бољи, јефтинији и лакши за коришћење. Неопходне компоненте за креирање уређаја набављамо на глобалном нивоу, уз константни труд да се што више делова набавља, а производни процеси спроводе локално – објашњава Петар Пејић, члан овог иновативног тима. Чланови тима наводе да интересовање за овом паметном кошницом постоји и да је први прототип креиран и успешно тестиран у пчелињаку на Власинској висоравни, док је други у процесу тестирања на пчелињаку Међународног центра за физиологију и екологију инсеката у Кенији.

– У наредних месец дана на тржиште ћемо заинтересованим корисницима испоручити прве уређаје. План је да се од следеће године уређај нађе у слободној продаји, док је ове године доступан само за ограничен круг пчелара, с богатим искуством, који тестирају и помажу у усавршавању Бихолда и припреми за ширу примену – наводи Петар Пејић.

Да бисте себи олакшали посао пчеларства, за стандардну верзију уређаја потребно је да издвојите износ од 43.200 динара, који укључује годишњу претплату на Бихолд пчеларевог дигиталног асистента, базираног на вештачкој интелигенцији.

МЛЕКО, ЉУБАВ И УМЕЋЕ ДАЈУ ПРВОКЛАСНИ СИР

Тим Фармери чини спој породичног искуства и традиције, уз квалификоване стручњаке, што је резултирало највећим успехом – првом наградом за најбољу технолошку иновацију, која се односи на аутоматизацију производње сира. У неговању крда, производњи и продаји учествује цела породица Радишић, чак три генерације. Да би смањили потенцијалне ризике и манипулацију у току производње, дошли су на идеју о могућности дигитализације и аутоматизације процеса производње сира, чиме би се смањила могућност контаминације и продужио рок трајања, а уз то добио стандардан производ, увек истог квалитета и грамаже.

– Аутоматизација побољшава квалитет. Добијемо уједначен производ, с потпуно смањеним ризиком контаминације, који нам и продужава рок трајања. Уштеда у времену је огромна, а веома је важно и што спречава повреде на раду јер се раније ручно радило на врло високим температурама. Сир се пари на температурама изнад 80 степени – наводи Зорица Радишић, носилац пољопривредног газдинства.

Како наводи ова модерна домаћица, њихови сиреви расту на њиви јер процес производње не почиње у радионици, већ од хране којом се грла хране.

– Рецепти за наше сиреве су сасвим једноставни: првокласно млеко, много љубави, труда и умећа. Једини адитиви у нашим сиревима су алхемија прелепог војвођанског села Чуруга, мирис липа, поветарац са Тисе и Бисерног острва. Млекара “Фармер” је настала из пољопривредног газдинства које се традиционално, 100 година, с колена на колено, бавило прерадом млека, с капацитетом млекаре од 2.000 литара дневно. Већим делом задржана је традиционална, ручна производња сира – поручује Зорица Радишић.

Породица Радишић апелује да њихова награда треба да буде инспирација за све мале произвођаче, који не треба да престану да трагају и верују у своје снове, али да учењу никад нема краја и да је усавршавање важан део процеса сваке производње.

аутор МИЛИЦА ДРАШКОВИЋ

ФОТО: BEEHOLD