Прваци света краљевићу на дар

ДОК СУ ПО ЕВРОПИ ПАДАЛЕ БОМБЕ, У БЕОГРАДУ ЈЕ ОДРЖАНА ПРЕТЕЧА ФОРМУЛЕ 1

Kраљица Марија Kарађорђевић одлучила је да сину Петру за 16. рођендан приреди ауто-трку, два дана по почетку Другог светског рата

У Београ­ду су по­четком септем­бра 1939. одржане прве међуна­родне аутомобилске и мотоциклистичке трке, назване Велика награда Београда или Београдски гран­при. С обзиром на то да је Други светски рат тек отпочео, тај 3. септембар био је буран за целу Европу због страха од напада, док је за Југославију он представљао један заиста не­ свакидашњи дан. У тренутку када су по Европи падале бомбе у центру Београда су се одржа­вале Прве међународне аутомо­билске трке. Биле су то оне праве трке, европског стила, у којима су учествовали чак и најславнији ау­томобилски прваци света попут Хермана Ланга, Манфреда фон Браухича, Тација Нуволарија, Хермана Милера…

Стазу за ове велике међународне трке чиниле су кружне улице око Kалемегдана, које су по свом карактеру, успонима и падовима представљале посе­бан изазов за искусне возаче у борби за главну награду ­- пехар Kраља Петра Другог.

Ово је при­ча ко­ја би мо­гла да се на­ђе у ру­бри­ци ве­ро­ва­ли или не, а мно­ги се пи­та­ју от­куд је баш Бео­град иза­бран за ло­ка ци­ју тр­ке за ве­ли­ку на­гра­ду. Наи­ме, та­да­шња кра­љи­ца Ју го­сла­ви­је Ма­ри­ја Kа­ра­ђо­р­ђе вић ужи­ва­ла је у во­жњи свог ро­лс-рој­са и не­ре­т­ко је у ње­му кру­зи­ра­ла ули­ца­ма Београда.

Не са­мо што је би­ло вр­ло ре­т­ко да се члан кра ље­в­ске по­ро­ди це во­зи сам већ је у то вре­ме би­ло још ре­ђе да же­на се­ди за во­ла­ном. Во­ђе на стра­шћу пре ма ау­то­мо­би­ли ма, кра­љи­ца је одлу­чи­ла да свом си­ну кра­љу Пе­тру II Kа­ра­ђо­р­ђе­ви­ћу за 16. ро­ђе­н­дан при­ре­ди да­на­шњу ве р­зи­ју тр­ке Фо­р­му­ле 1 у гра­ду.

Три да­на уо­чи ду­гоо­че­ки­ва­ног спе­к­та­кла на Kа­ле­ме­г­да­ну су одр­жа­ва­не тре­ни­нг-тр­ке не би ли искусни во­за­чи осе­ти­ли тло бео­гра­д­ских ули­ца. За­ми­сли­те да­на­шњу до­зво­ље­ну бр­зи­ну на ау­то-путе­ви­ма, ко­ја је у то вре ме пред­ста­вља­ла ре­ко­р­д­ну бр зи­ну ко­ју су пос­ти­гли не­ма­ч­ки во­за­чи, а меди­ји и за­ди­вље­на пу­бли­ка да­ни­ма су је пре­при­ча ва­ли! Бр­зи­ном од 132 ки­ло­ме­тра на час још нико ни­је во­зио не са­мо у Бео­гра­ду већ у чи­та­вој Ју­го­сла­ви­ји.

По­се­б­не ова­ци­је пу­бли­ке до био је мла­ди бео­гра­д­ски во­зач Павле Меламед, ко­ји је оду­ше вља­вао пу­бли­ку пре­ла­зе­ћи круг око Kа­ле­ме­г­да­на про­се­ч­ном бр­зи­ном од 96 кми­ло­ме­та­ра, а ене­р­ги­ч­на публи­ка би сва­ки пут на­кон опа­сне кри­ви­не по­здра вља­ла аплау­зом ве­штог во­за­ча, пи­са­ли су тадашњи ме­ди­ји.

Ли­ст Вре­ме је уо­чи тр­ке обја вио сао­п­ште­ње за пу­бли­ку да би се ла­к­ше ори­јен­ти­са­ла, па је та­ко наве­де­но из ко­јих ули­ца се ула­зи за ста­ја­ње на гра­д­ским бе­де­ми­ма, за по­се­тио­це на ка­ле­ме­г­дан­ској те­ра­си, али и за ну­ме­ри­са­не сто­ли­це, ко­је су би ле пос­та­вље­не на тра­м­ва­ј­ским ши­на­ма, док се за глав­не три­би не ула­зи­ло код хо­те­ла “Ср­п­ска кру­на” и “Ср­п­ски кра­љ”.

То­ком отва­ра­ња тр­ке на по­ча сној три­би­ни, ко­ја је би­ла сме ште­на на те­ра­си код “Ср­п­ског кра­ља”, на­ла­зи­ли су се иза­сла ник Не­го­вог кра­ље­в­ског ви­со чан­ства – ма­р­шал дво­ра, ми­ни стри, пред­сед­ник оп­шти­не, као и ра­зни чла­но­ви ди­пло­мат­ског ко­ра у Бео­гра­ду ко­ји су до­шли да да­ју по­др­шку изврсним во­зачи­ма на овом до та­да не­ви­ђе­ном спе­к­та­клу у Ју­го­сла­ви­ји.

Уз зву­ке др­жав­не хи­м­не, по ди­г­ну­та је за­ста­ва на ја­р­бо­лу изнад три­би­не жи­ри­ја, а он­да су, та­ч­но у 11.05, от­по­че­ле тр­ке. Старт је био код “Ср­п­ске кру не”, где је ста­ја­ло се­дам мо­то ци­ка­ла, ко­ји су се бо­ри­ли за на­гра­ду. Тр­ка је ор­га­ни­зо­ва­на у осам кру­го­ва.

На­кон мо­то ци­кли­сти­ч­ке тр­ке, усле­ди­ле су тр­ке мо­то­ри­ма с при­ко­ли ца­ма, ко­је су, кроз пет кру­го ва око Kа­ле­ме­г­дан­ске твр­ђа­ве, во­зи­ли жан­да­р­ми из Бео­гра­да.

Би­ло је то де­сет хар­ли­ја одли­ч ног ква­ли­те­та, али су бео­гра­д ски жан­да­р­ми во­зи­ли без­бед­но, без непо­тре­б­них ри­зи­ка, про­се ч­ном бр­зи­ном од 75 ки­ло­ме­та­ра на час. По­том, та­ч­но у под­не, одр­жа­на је још јед­на тр­ка бео гра­д­ских мо­то­ци­кли­ста, ко­ји су за­се­ни­ли пу­бли­ку.

На­кон за­ди­вљу­ју­ћег спе­к­та кла ко­ји су на бео­гра­д­ском тлу изве­ли мо­то­ци­кли­сти, у 14 са­ти су одржане ау­то­мо­би­л­ске тр­ке.

На­ј­пре су стар­то­ва­ла спо­р­т­ска ко­ла, а по­том и они с ја чом ку­би ка­жом. Де­фини­ти­в­но најинитересантни­ја и на­ју­збу­дљи­ви­ја та­ч­ка би­ла је во­жња спо­р­т­ских ко­ла ко­ји­ма су ру­ко­ва­ли највећи све­т­ски асо­ви то­га до­ба по­пут Хе­р­ма на Ла­н­га, Та­ци­ја Ну­во­ла­ри­ја, Хе­р­ма­на Ми­ле­ра, Манфре­да фон Брау­хи­ча. Ра­ме уз ра­ме са све­т­ским зве­зда­ма стао је и ју го­сло­ве­н­ски во­зач Бо­шко Ми лен­ко­вић у ау­то­мо­би­лу бу­га­ти, ком су при­па­ле по­се­б­не си­м­па ти­је пу­бли­ке.

Уку­п­на ду­жи­на ста­зе изно­си ла је та­ч­но 2.974 ме­тра, а ве­шти во­за­чи на­ј­ве­ћу бр­зи­ну пос­ти­за ли су код Kу­ле Не­бо­ј­ша. На­ј­бр жи круг изво­зи­ли су Ну­во­ла­ри и Фон Брау­хич – ми­нут и 14 се­ку­н­ди.

Kа­ко су ме­ди­ји изве­шта­ва­ли, тај 3. се­п­те­м­бар био је врео дан. Су­н­це је пе­кло, али гле­дао­ци су би­ли истра­ј ни. Стал­но су се испи­ја­ле хла­д­не бо­зе и ли­му­на­де, а они ко­ји су би­ли на три би­на­ма мо­гли су с вре­ме­на на вре­ме да про ше­та­ју Kа­ли­шом. Пред хо­те­лом “Ср­п­ска кру­на” стал­ни по­се­тио ци су заузели сво­ја ме­ста још у ра­ним ју­тар­њим ча­со­ви­ма. У под­не је био се­р­ви­ран ру­чак, док су мно­ги по­не­ли од ку­ће по­не­што за је­ло да не би про пу­сти­ли део тр­ке.

Не­де­љу да­на пре тр­ке, 26. ав гу­ста, ле­те­ли су авио­ни ко­ји су ба­ца­ли на­јав­не ре­кла­ме. Це­на во­зних ка­ра­та до Бео­гра­да би ла је спу­ште­на упо­ла це­не, та­ко да је, упр­кос не­ми­лом до­га­ђа­ју ко­ји је у том тре­ну­т­ку за­де­сио свет, овом не­сва­ки­да­шњем спе­к­та­клу при­су­ство­ва­ло око 80.000 гле­да­ла­ца.

На дан тр­ке у про­да­ју је пу ште­на спе­ци­јал­на се­ри­ја од че ти­ри по­штан­ске ма­р­ке: по две с мотоцклисти­ма и ко­ли­ма.

Су­тра­дан 4. се­п­те­м­бра у ли сту Вре­ме осва­ну­ла је на­слов­на стра­на с два, чи­ни­ло се, по­дјед­на ко важна до­га­ђа­ја. Је­дан део на слов­ни­це испу­ња­ва­ле су ве­сти о по­че­т­ку Дру­гог све­т­ског ра­та, дру­ги део био је по­све­ћен овом ве­ли­ком спо­р­т­ском до­га­ђа­ју.

Зна­чај ау­то­мо­би­л­ских тр­ка уо­п­ште, а на­ро­чи­то ових одр жа­них на Kа­ле­ме­г­да­ну, имао је по­се­бан зна­чај не са­мо у то­ме што је на­ро­ду пру­жио ре­т­ке, узбу­дљи­ве и у ве­ли­ком сти­лу изве­де­не егзибици­је са­вре­ме них све­т­ских во­за­ча већ и у то ме што је мла­дом ју­го­сло­ве­н ском на­ра­шта­ју створио же­љу и во­љу да ру­ку­је и вла­да на­ј­мо­де р­ни­јим во­зи­ли­ма.

Ове тр­ке ни су би­ле са­мо ве­ли­ки спо­р­т­ски до­га­ђај већ су пред­ста­вља­ле и на­ј­ве­ћу ма­ни­фе­ста­ци­ју и про па­ган­ду ау­то­мо­би­ли­з­ма и мо­то ри­за­ци­је зе­мље, а стра­н­ци ко­ји су та­да до­шли у Бео­град да би по­ка­за­ли спо­соб­нос­ти учи­ни­ли су не­су­м­њи­во ве­ли­ку ко­ри­ст за чи­та­ву Ју­го­сла­ви­ју.

аутор ТАМАРА ЈОРГИЋ

ФОТО: МУЗЕЈ АУТОМОБИЛА