Симболи некадашње Југославије

РЕДАКЦИЈА БОРБЕ ЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА ДОДЕЉИВАЛА НАГРАДУ ЗА НАЈБОЉА АРХИТЕКТОНСКА ОСТВАРЕЊА

Годину за годином архитекте су се утркивале за ово престижно признање, због чега су нам републике и градови постајали све лепши и уређенији

Шездесетих година прошлог века изградња и урбанизација наше земље су постале све интензивније, а самим тим се повећало и интересовање јавности за архитектонска остварења. Како би се допринело   популаризацији и подстицању највреднијих архитектонских дела, лист Борба 19. фебруара 1965. извештава да је његова редакција одлучила да сваког 19. фебруара, на дан Борбе, додели награде – признања, која ће бити у виду плакета и диплома оним најзаслужнијим и оним идејним решењима која се, по свему судећи, издвајају од осталих.

У сарадњи са Савезом архитеката Југославије, редакција Борбе установила је једну од најпрестижнијих награда, која је у наредним годинама постала и симбол саме Југославије. Награђена стваралаштва требало је да обезбеде хумане, естетске, племените, рационалне и практичне услове. Идеја је била да признање равномерно подстиче све републике Југославије. Најбоље изведен архитектонски објекат предлаган је у свакој од шест република да би потом савезни жири бирао најзначајније дело које ће бити награђено.

Борба је континуирано пратила изградњу објеката, а јавност о новим постигнућима извештавала је у свом недељном додатку “Архитектура – јуче, данас, сутра”. Обавештење о додељивању награде одјекнуло је и заинтересовало, како јавност, тако и стручне кругове, којим је постао примат да баш њихова импозантна грађевина буде награђена.

Награда је постала престиж већ идуће године, када се број кандидата скоро удвостручио; Борба је у свом недељном издању извештавала да се нови кандидати јављају већ у априлу, само два месеца после додељивања награде за претходну годину. За првих 12 година награђивања селекцију је прошло преко 400 објеката, од којих је 72 добило републичку а 16 савезну Борбину награду.

Прво признање за најбоље остварење које је настало током 1965. отишло је у руке Ивана Витића за мотел “Сљеме” на Прелуку у околини Ријеке, које је уклопљено у амбијент Јадранске магистрале. Годину за годином архитекте су се утркивале за ово престижно признање, због чега су нам републике и градови постајали све лепши и уређенији.

Кућа здравља на Бањици
Свима добро познат објекат који је и данас у функцији добитник је награде за најбоље архитектонско остварење изведено 1981: то је кућа здравља на Бањици, познатија као Војно-медицинска академија (ВМА) у Београду. За рад архитеката Јосипа Осојника и Слободана Николића сматрало се да у градацији сложености функције архитектонских објеката заузима највише место, те да је обиловало импозантношћу у волуменима, складом у пропорцијама, одмереношћу и доследношћу у примени материјала и обради детаља.

Међу награђиваним објектима и комплексима током година нашли су се и Зграда СУП у Београду, Конгресни центар Сава, Урбанистичко-архитектонско решење туристичког комплекса, “Конаци – Сунчани врхови” на Копаонику, кућа Југословенско-норвешког пријатељства у Горњем Милановцу и многи други.

Проглашење победника одвијало се у Борбиној галерији, на некадашњем Тргу Маркса и Енгелса у Београду, а упоредо би се и отварала изложба која се састојала од фотографија, података о ауторима и основним карактеристикама сваког рада, те су се на тај начин приказивала достигнућа југословенске архитектуре и стваралачке преокупације за протеклу годину.

Како су године одмицале, простор у медијима бивао све мањи за ово престижно признање, а узимајући у обзир не тако добро политичко стање у држави, јавност више није била заинтересована за мегаломанске футуристичке објекте, већ за егзистенцијална питања. Тако се, са крајем Југославије, завршавало и све што је из ње проистекло, између осталог и ова награда. Последњи пут је додељена под окриљем Вечерњих новости 2014, али не у оном обиму и сјају на који смо навикли.

Музеј ваздухопловства добитник 25. награде
Можда највећу пажњу јавности привукла је награда која је додељена за четврт века традиције. “Игра еснафског делије”, “Могућности без граница”, “Светионик остављеног неимарства”, “Симбол светских метропола” само су неки од новинских наслова уочи додељивања јубиларне 25. награде. Музеј ваздухопловства, дело архитекте Ивана Штрауса, представљао је симбиозу форме и технике.

аутор МИЛИЦА ДРАШКОВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: АРХИВА БОРБЕ