Сликарство несанице – изложба Немања Мате Ђорђевића

У Културној станици Свилара изложба ,,Сликарство несанице“, сликара Немање Мате Ђорђевића биће отворена 2. априла са почетком од 19 часова

Изложба нас уводи у серију нових слика, цртежа и скулптура у којима Немања Мате Ђорђевић наставља свој циклус сликарства несанице у који уводи новине чистих, ослобођених површина и експресивнијих потеза. У овој сликарској хронологији визуелну доминацију остварују ентитети микроскопског света који су добили свој пуни развој и доминацију монуманталних формата:

„Када мислим на свој рад, када се индентификујем с њим, па чак и када не мислим на њега, са стране гледано, помислим на сумрак претходних цивилизација, једну визија света која је готово савршено прихватљива као егзалтирани хаос. Замор наше врсте се огледа у дневним бригама сваког појединца, које су уткане у перманентни страх од последњег чина. Управо зато се трудим да будем промашени скептик, да пуним простор дубоким бесмислом коме се, у одређеној мери, ругам и дивим. Ти радови су изрекли оно у што сам убеђен, што не припада мени већ неком бескрајном недостатку, осећају да је све срушено или се руши.

У разговору са кустосом изложбе Ксенијом Самарџијом, Мате потврђује своју позицију пажљивог, стрпљивог посматрача. ,,Парадокс је да сам ја, по природи која ме је одредила, сушта крајност, невидљив тип. Не мешам се међу људе него једноставо чекам и гледам да ли ће све те фасадне феште у људима око мене, пре или касније постати оргија сама по себи. У најгорем случају ја сам мала слушкиња свог рада и то се тако разуме. Било би смешно с моје стране да се понашам као аутор без судбине која је мање-више моја свакодневница. Све може да се поднесе када имаш чему да прибегнеш.“

У тексту каталога, историчар уметности Дејан Вучетић, пратећи настајање нових радова, као сведок самог процеса закључује:

-У сусрету с ликовним светом Немање Мате Ђорђевића, истиче се једна црта херметичности, дубине, снажног „звука“ који је на нивоу садржинског слоја и уколико се не бисмо оптеретили додатном херменеутиком у тумачењу уливајући прегршт паралела и објашњења који могу, а не морају бити истинити, увидели бисмо снажну силу која попут неке законитости уобличава и креира основни тон ликовној представи. Она би се могла дочарати на примеру музичког дела где дубина баса, који прати и ствара тон у нижем регистру, употпуњује мелодију и ритам алетернацијама, не реметећи их, већ уобличавајучи целокупну композицију. На сличан начин, поигравајући се ритмом, уметник креира радове у виду полиптиха, сачињених од узаних вертикалних формата стварајући „замрзнуте кадрове “. На њима такође можемо препознати алтернације мотива. Занимљиво је истаћи и лакоћу стварања илузије простора, који као да је у суптилној измаглици, пројектовањем линија кретања у више праваца креирајући привид дубине и треперења ваздуха.

Изложба нам доноси готово 15 сликарских формата, реализованих за поводом ове изложбе као и серију цртежа, низ скулптура и видео који укључује разговор са уметником поводом изложбе.

Изложба је отворена до 16. априла 2024.године (Нови Сад)

Изложбу је подржало Министарство културе Републике Србије

Дизајн: Предраг Санадер

Фото: Зоран Јовановић

Организација: уметничко удружење ПОДР.УМ