Scroll Top

Србија вапи за психолозима

srbija-vapi-za-psiholozima
Сличне теме
Dodela Svetosavske nagrade

Волео бих да у будућности допринесем развоју науке и човечанству, али и...

ПРОФЕСОР ДОКТОР ВЛАДИМИР ИЛИЋ, ОСНИВАЧ И ДИРЕКТОР ВИСОКЕ ШКОЛЕ СОЦИЈАЛНОГ РАДА

Све више је оних којима је помоћ потребна због осећања усамљености, проблема са проналажењем партнера, губитка животне радости, вели доктор Илић.

– У српском друштву све је више депресивних, болесних и немоћних којима су неопходни стручна нега и помоћ, па нам је звезда водиља била да утемељимо јединствену образовну установу која ће школовати дефицитарни кадар из области друштвено-хуманистичких наука, социјалне политике и социјалног рада, специјалне едукације и рехабилитације (логопедије и окупационе терапије) и психолошке делатности, истиче на почетку разговора проф. др Владимир Илић, оснивач и директор Високе школе социјалног рада у Београду.

Стручњаци све чешће упозоравају на баук депресије који се надвио над нашом нацијом

РАД ИЗ ЧОВЕКОЉУБЉА

Напомиње да није у питању фиксирано подручје образовања:

– У будућности ћемо акредитовати и остале који ће образовати кадар који ће се професионално бавити пружањем помоћи оним члановима друштва који имају животне тешкоће или нису способни да сами остваре квалитетне услове живота. Да, необична оријентација, али неко мора да се бави овим послом из филантропских, а не само финансијских разлога – каже Илић.

Препознали су, каже, потребу за школовањем дипломираних и мастер психолога са што више праксе и вежби него на осталим факултетима у земљи.

– Студије психологије на Високој школи социјалног рада обезбеђују студентима најновија савремена и стручна знања из области истраживачке, педагошке, организационе и клиничке психологије и омогућавају даље усавршавање на мастер и докторским судијама – напомиње наш саговорник.

Проф. др Илић указује да практичан рад у предшколским и школским установама додатно оспособљава будуће психологе за рад у образовним институцијама и подршку деци у превазилажењу проблема са којима се суочавају у предшколском и школском узрасту.

– По завршетку студија, будући психолози бираће између низа послова у систему социјалне заштите, домовима и центрима за социјални рад и код свих пружалаца услуга социјалне заштите, затим, у компанијама где је њихова стручност неопходна у процени способности и мотивације запослених, у агенцијама за испитивање јавног мњења и друштвених ставова, као и у институцијама образовања, науке, културе, издаваштва и медија. Зато не чуди велико интересовање за студије психологије које у Србији влада годинама уназад. Упоредо са тим и тражња за услугама психолога расте. Извесно је да ће се ово занимање и у будућности ценити и бити једно од најтраженијих.

Стручњаци све чешће упозоравају на баук депресије који се надвио над нашом нацијом.

Све теже говоримо – Чињеница да у Србији има све више деце са поремећајем говора и да је стандард да у развијеним земљама на сваких 4.000 до 5.000 становника постоји један логопед, а код нас један логопед покрива популацију од око 20.000 становника, довољно говори у прилог томе колика је потреба за дипломираним и мастер логопедима. Једини смо у југоисточној Европи, који школујемо дипломиране и мастер терапеуте и изузетно смо поносни на ту чињеницу. Тренутно се трудимо да утичемо на доносиоце законске легислативе да ово ново занимање имплементира у све неопходне области – каже проф. др Владимир Илић.

НЕМОЋ И БЕС

– Све више је оних којима је психолошка помоћ потребна због осећања усамљености, проблема са проналажењем партнера, губитка животне радости…. Осим универзалних проблема дефинисања личног идентитета са којима се суочавају млади и адолесценти, њих муче и проблеми емотивне природе и проблеми везани за почетак сексуалног живота. Ови проблеми често изазивају осећај страха и беса, а појачани су осећањем неизвесности и страхом од будућности. Према проценама Српске здравствене организације из 2017. године, у Србији од депресије пати више од 400 хиљада грађана, односно пет процената укупне популације, каже проф. др Илић.

Пандемија је додатно драматизовала стање.

-Осећање немоћи доноси најразличитије психолошке проблеме. Самоизолација, социјално дистанцирање, смањене могућности за дружења, свакако су повећали непријатна осећања која су се посебно манифестовала код сензитивнијих особа. Многи су, зато, а у тежњи да олакшају свој живот, потражили помоћ психолога који својим стручним саветима помажу свима који нису у стању да се сами изборе са кризним ситуацијама – наглашава директор Високе школе социјалног рада.

Виолета Димитрић Алексић

Додај коментар: