Scroll Top

Стари мајстори доброг рока

stari-majstori-dobrog-roka
Сличне теме

Бенд Канда, Коџа и Небојша наступа у Ботаничкој башти

Поникао из српске генерације X, бенд је познат по одличним концертима уживо, с примесама рока, фанка, регеа, џеза и специфичном вокалу Оливера Нектаријевића

Канда, Коџа и Небојша важи за један од најутицајнијих бендова који су стасавали на београдском асфалту током последње деценије 20. века.

Њихов препознатљив израз, на ком предано раде више од 30 година, кулминира врло упечатљивим и свежим звуком на најновијем, деветом, студијском албуму “Бетон”, објављеном прошле године у издању Mascom records.

Како звуче уживо, можете чути 21. јула, у 20.30, на концерту у Ботаничкој башти Јевремовац у Београду, где настављају летњу турнеју након наступа у Шапцу, Новом Саду, Крагујевцу, Тјентишту, Фочи, Обреновцу, Феликс Ромулијани…

Тренутни чланови бенда су Оливер Нектаријевић (вокал), Јанко Мостарлић и Ненад Пејовић (гитара), Бошко Станојевић (бас-гитара) и Владан Рајовић (бубњеви).

На почетку разговора за Борбу Оливер нам прича о првим сећањима на бенд у тренутном саставу.

Овај састав постоји од 2014, мислим.

Та фаза није била лоша, што се рада бенда тиче, објавили смо албум “Воља за ноћ” и били концертно активни.

Последњи музичар који је ушао у бенд, фрустриран нашом пасивношћу у односу према медијима, пролазио је кроз емоционалне кризе и потешкоће приликом прилагођавања нашем начину рада, али откад се, пре неколико година, његова ситуација стабилизовала, стабилизовао се и бенд.

Највећим успехом бенда Оливер сматра управо превазилажење криза и опстајање све до данас.

Питање је колико нам је остало снаге и потенцијала.

Посебно креативно.

То је увек неизвесно, па и сад.

После заокруживања сваког албума осећам се доста празно.

Овога пута, после изласка “Бетона”, имам извесне креативне блокаде, појачане здравственим проблемима, од којих ми, на пример, тинитус – највероватније настао услед дугогодишњег излагања буци – прави проблем с психом и концентрацијом, колико у креативним доменима, толико и ван њих.

Притом се сматра неизлечивим. Неко би рекао: “Какав изазов!” Ја не бих – додаје Оливер.

Албум “Бетон” назван је по песми која сликовито и духовито говори о љубави, чежњи и пожуди.

Кроз свој препознатљив звук, интровертне теме, Оливеров катарзичан вокал, снажну ритам секцију и упечатљиве рифове сада провејава осећај слободе и растерећености.

У мом случају инспирацију црпим из живота и уметности која ме занима, музике, књига… Знам да је слично с неким људима из бенда, али не знам како стоје ствари код сваког појединачно.

Различити смо по сензибилитетима, живимо различитим стиловима, мислим да нас, као појединце, не занимају исте ствари, што вероватно има својих предности.

Знам да неке од нас више занима сама књижевност или музика, као таква, док се други више баве различитим, некњижевним, врстама литературе, као и техничком страном музике – наводи фронтмен.

Упркос различитим музичким укусима међу члановима бенда, на крају се увек нађе компромис.

Један члан бенда обично нема никакав став по тим питањима нити показује икакво интересовање за оно што би конвенционално могло да се назове класичним роком, а пођеднако је равнодушан према многим музичким жанровима.

Остали чланови обично имају доста тврдокорне ставове на те теме, који су често подељени. Ево баналних примера: један део бенда сматра да је Тони Јоми никакав гитариста, док други сматра да је добар.

Занимљива полемика унутар бенда води се на тему “Пинк Флојда” и српске групе E-play, где извесни део Канде, Коџе и Небојше категорички тврди да је “Пинк Флојд”, према свим музичким и креативним параметрима неупоредиво слабији од E play-а.

То је исти део бенда који сматра да је реге комплетно ретардиран музички правац, али због бенда понекад, ипак, мора да се жртвује, па га свира, те острашћено инсистира на сопственој тези о Нилу Јангу, као апсолутној музичкој нули у сваком смислу речи, на шта други део бенда најчешће одговара хумором, што доста говори о ширини и флексибилности.

Таквих примера има много – наводи Оливер.

Тренутну музичку сцену у Србији није желео много да коментарише.

Драго му је што солидни рок бендови још постоје и што још има воље међу младима да се баве рокенролом.

Време је такво да би, на први поглед, могло да се помисли како је чудо то што сви не иду у инфлуенсере на друштвеним мрежама, народњачки аутотјун и ријалити-програме.

Али увек је било тога у већој или мањој мери.

Тренутно можда у већој јер такав је цивилизацијски моменат, али такви садржаји су увек постојали у различитим облицима, сходно времену, и увек су били за већину, али никад се нису баш сви пецали на њих.

Увек је било оних који су тражили нешто друго.

Одатле је, ваљда, својевремено и настао термин алтернатива.

Но, то је нека потпуно друга прича и тема и односи се на много бољу ситуацију од ове актуелне – закључује Нектаријевић.


Порекло имена

Група Канда, Коџа и Небојша (ККН) основана је 1991. у Београду.

Прву поставу групе чинили су Оливер Нектаријевић (вокал), Владислав Рац (бас-гитара), Растко Лупуловић (електрична гитара) и Стеван Димитријевић (бубањ).

Име бенда је настало када су тадашњи чланови, читајући неке старе преводе романа Достојевског, узели архаизме канда (ваљда) и коџа (много), док је име Небојша припадало неком детету које је живело у истом блоку као и Лупуловић.


 Garden Sessions 2023.

Нова сезона концерата “Garden Sessions” одржаће се у Ботаничкој башти Јевремовац од 20. до 23. јула, у организацији Центра београдских фестивала (ЦЕБЕФ).

У четвртак 20. јула сезону отварају Марчело и бенд, након чега следе наступи: Канда, Коџа и Небојша (21. јул), Тијана Богићевић (22. јул), Бајага и инструктори (23. јул), Јелена Томашевић (27. јул), Смак плус (28. јул и Нувел ваг (30. јул).

Сви концерти почињу у 20.30. Улазнице по цени од 1.800 до 3.500 динара продају се преко сајта tickets.rs, као и на продајним местима “Тикет вижна”.


Фото:Небојша Бабић

Додај коментар: