Светионик културе у срцу Срема

Српска читаоница у Иригу

Прво грађанско читалиште у српском народу основао је 1842. Димитрије Крестић, архимандрит и игуман Манастира Крушедол

Српска читаоница у Иригу основана је 1842, као прво грађанско читалиште у српском народу. У Иригу, раније него у другим градовима, започела је борба за демократизацију културе, за њено ширење и доступност најширим друштвеним слојевима. У време оснивања Српске читаонице Ириг је био занатско-трговачки центар и један од економски најразвијенијих градова у Срему.

Вредно је истаћи и положај места које се одмара на обронцима Фрушке горе, а надомак ког су се у 15. и 16. веку подигли бројни манастири, који су били једини носиоци писмености, образовања и културе. Међу њима је предњачио Манастир Хопово, који је пружао, углавном имућнијим људима, прилику да стичу нова знања, уче да читају и пишу. Читаоница рођена у школи

– Иако о подизању прве школе у Иригу нема много података, зна се да је прва школска зграда подигнута 1781. под називом Capitali schola, с два разреда и два учитеља. Како је она убрзо постала мала, Ирижани су подигли нову зграду Србске школе између 1831. и 1834, једну од најлепших у то време, у којој ће свој рад започети и Српска читаоница у Иригу 1842. – каже Милица Уверић, библиотекар у Српској читаоници, за Борбу. Познати као врсни трговци, Ирижани су доста путовали, с путовања доносили нове идеје и сазнања и настојали да бар један део пренесу својим грађанима. Као српски ентузијасти окупљени око идеје формирања друштва које ће се старати о објављивању и распростирању српских књига, по угледу на Матицу српску, али и по угледу на већ формирана друштва у Европи, имали су жељу да оснују своје друштво, које ће имати за циљ доступност културе и читање књига по слободном избору грађана.

Наравно, аустроугарске власти су то забрањивале, али воља људи је, ипак, довела до великог интересовања за писану реч, за новине и књиге. На чело установе су стали иришки свештеници Кирил Неофитовић, Харалампије Радојчић и Павле Кошутић, имућни трговци Никола Николић, Стефан Ракић и Кузман Папулић, а за правог оснивача се сматра Димитрије Крестић, архимандрит и игуман Манастира Крушедол.

У свом достојанственом трајању до данас једино је прекинут рад између 1941. и 1945, у шестоаприлском рату, када су усташе спалиле све публикације из књижног фонда. Остале су сачуване књиге које су биле у позајмици код читалаца. Као обележје на тај догађај, Феникс – споменик спаљеној књизи, рад Нандора Глида у венчачком мермеру, постављен је испред садашње читаонице.

– У Иришкој читаоници, упркос катастрофи, ипак су се сачувала нека значајна дела, као што су ,,Писма“ Доситеја Обрадовића, добијена на поклон од првог српског књиговесца Глигорија Возаровића, на чијој посвети се види јасан траг да је Српска читаоница у Иригу најстарије читалиште у српском народу – истиче Милица Уверић.

Кужна јеванђеља

Не може се причати о прошлости Ирига, а да се не спомене страшна куга која је задесила цео иришки срез 1795-1796. До данас су у читаоници сачувана два јеванђеља, која су, у време помора, читана над оболелима, због чега се називају кужним јеванђељима.

– У првом јеванђељу налази се запис пароха Стевана Везилића, који је записао податак о помору Ирижана. Другом јеванђељу се испрва изгубио сваки траг, а потом је пронађено у једној сеоској цркви у Срему тек двадесетих година 20. века. Свечану литију у којој је кужно јеванђеље враћено у Ириг предводио је Гојко Михајловић, отац Борислава Михајловића Михиза. Пре куге, Ириг је у 973 куће имао 4.813 становника. Од куге је оболело њих 3.389, а умрло 2.548 – објашњава наша саговорница.

Носилац културних активности

Српска читаоница данас се налази у просторијама старог Дома културе у Иригу. Матична је библиотека за општину Ириг и има подручно одељење ,,Милица Стојадиновић Српкиња“ у Врднику. Поред основне библиотечке делатности, бави се и организовањем културних акција и манифестација и неизбежан је чинилац у културно-уметничком животу општине Ириг. У својим фондовима има одељења за децу и одрасле, завичајну збирку, одељење старе и ретке књиге, периодике, рукописа, архивску и другу некњижну грађу, што је драгоцена вредност за изучавање и очување традиција завичајног поднебља.

Српска читаоница има и галерију уметничких дела, организује књижевне сусрете, изложбе, промоције, стручне скупове и предавања. Једини је носилац свих културних активности на подручју општине Ириг. За свој рад добила је многа признања и награде, међу којима су награда ,,Милорад Панић Суреп“ и Сретењски орден првог степена, који јој је председник Републике Србије доделио 2022. поводом 180 година постојања и рада. Сабор библиотекара Срема

Читаоница је оснивач и домаћин Сабора библиотекара Срема, који се одржава од 1962, као јединствена манифестација која окупља библиотечке и културне раднике на овим просторима. Одржава се сваког првог петка у октобру.

Како је Сабор библиотекара Срема замишљен и основан као годишњи скуп библиотечких радника, није случајно изабран Ириг за носиоца ове манифестације. Велики јубилеј и традиција првог читалишта код Срба, богато историјско и културно наслеђе, само су неки од разлога да се организација повери Иригу.

– У реализацији програма саборских дана, током последњих 60 година учествовало је много књижевника, књижевних критичара, универзитетских професора, теолога, библиотекара и институција из Срема, покрајине и републике. Сабор је одавно прешао границе Срема и постао препознатљива манифестација не само библиотекара него и многих културних посленика – каже Милица Уверић и додаје да је у оквиру сабора установљена и награда ,,Доситеј Обрадовић“, која се додељује једном сремском библиотекару за најбољи успех, марљивост и продуктивност у претходној години.

Значајни пројекти

Већ 12 година читаоница ради на пројекту ,,Каталог библиотека фрушкогорских манастира“, у оквиру ког је извршен попис, стручна обрада и увођење БИСИС библиотечког програма, као подршке раду и успостављању библиотека у фрушкогорским манастирима.

На овај начин први пут је стручно пописана и обрађена грађа у манастирима. Пројекат је подржан од многих институција, а одлуком Синода СПЦ и Библиотеке Патријаршије из Београда, именована је за матичну библиотеку, која ће овај пројекат проширити на све српске манастире и цркве у Србији и расејању. Пројекат се реализује уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за културу.

Према речима наше саговорнице, Ириг је од давнина био крај у ком се неговало и пило добро вино. За свог заштитника има Светог Трифуна, те традицију наставља до данас, када носи титулу винске престонице у нашој земљи.

– Читаоница је 2010. установила награду за најбољу песму о вину. Конкурс се расписује у октобру, а награда се традиционално уручује на Дан младог вина – португизера на свечаности коју организује винарија ,,Мачков подрум“, уз учешће многобројних винара, песника, глумаца и музичара – наводи Милица Уверић и поручује да овим програмом Српска читаоница у Иригу пружа свој мали допринос и развоју општинског туризма.

Сећање на Михиза

Од 2005. читаоница додељује награду ,,Борислав Михајловић Михиз“. Идеја је потекла у жељи да се успостави награда у области драмског стваралаштва и оснује фонд с Михизовим именом, а реализацију су подржали Министарство културе Србије и Извршно веће Војводине.

– Награда се додељује најбољем неафирмисаном драмском ствараоцу сваког 17. октобра, на дан Михизовог рођења, и састоји се из плакете, новчаног износа и објављивања драме награђеног. Важно је истаћи и да је читаоница нарочито била ангажована у издавачкој делатности и да прима све креативце који желе да оставе писани траг Михизу у част. У оквиру рада фонда одржано је шест симпозијума о Михизовом стваралаштву: ,,Михизова драма у европском контексту“ 2006, ,,С обе стране илузије“ 2008, ,,Ројеви и илузије“ 2013, ,,99 година Михиза“ 2021, ,,Михизов век“ 2022. и ,,Импресионистичка и стваралачка критика“ 2023.

После сваког симпозијума штампан је зборник радова. Српска читаоница у Иригу овим програмом на најбољи начин негује сећање на знаменитог Ирижанина – закључује Уверићева.

Почасни чланови

Установа је од оснивања уживала углед и неговала сталну просветитељску улогу, која јој је с правом додељена. С великим поштовањем су у њу улазили и постајали почасни чланови Љубомир Ненадовић, Божидар Петрановић, Јован Јовановић Змај, Јован Суботић, Михајло Полит Десанчић, Владимир Јовановић, Иво Андрић, Добрица Ћосић и, тек након једне подуже паузе од двадесетак година, њен Ирижанин Борислав Михајловић Михиз, драмски писац, књижевни критичар и песник.

Фото: Српска читаоница, Ириг