Теме о којима се не прича гласно

19. Слободна зона од 31. октобра до 5. новембра

На програму су 63 ангажована филма из 38 земаља која постављају незгодна питања, дирају у конвенције и покрећу дебате

Овогодишњи 19. Филмски фестивал Слободна зона биће одржан од 31. октобра до 5. новембра у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Шездесет три документарна и играна филма из 38 земаља, распоређена у 13 програмских целина, донеће теме о којима се не прича гласно, поставиће незгодна питања, дирнути у конвенције и покренути дебате.

Фестивал ће 31. октобра бити свечано отворен у Београду домаћом премијером филма “Зло не постоји” Рјусукеа Хамагучија у Мтс дворани у 19 часова. Истога дана филм ће бити приказан у Новом Саду и Нишу.

Сребрни лав на отварању

Премијерно приказан на 80. Филмском фестивалу у Венецији, где је награђен Великом наградом жирија – Сребрним лавом, “Зло не постоји” је прича о оцу и ћерки, који живе скромним животима у сеоцету близу Токија, поштујући циклусе и законе природе.

Једнога дана сазнају да велика фирма из Токија планира да усред шуме изгради луксузни камп не би ли својим клијентима понудила “бекство из града”. Убрзо постаје очигледно да ће тај пројекат имати лоше последице по локално водоснабдевање, еколошку равнотежу и живот околног становништва.

И за своја претходна два филма Хамагучи је освојио важна признања: романтична драма “Точак среће и фантазије” освојио је Сребрног медведа – Велику награду жирија у Берлину, док је “Повези ме” на светској премијери у Кану награђен за сценарио, а потом номинован за Оскара у четири категорије, укључујући и за најбољи страни филм, где је тријумфовао.

Иако је, према сопственом признању, био помало уморан од медијске пажње и промовисања оба филма, која су малтене истовремено изашла 2021, те је желео да направи преко потребну паузу, Хамагучи је добио понуду коју није могао да одбије.

Његова сарадница на филму “Повези ме”, композиторка Еико Ишибаши, замолила га је да јој помогне око стварања видео-записа који би пратио њен наступ уживо. Пошто се није осећао “квалификовано” да снима само апстрактне призоре, Хамагучи је одлучио да напише класичан сценарио и књигу снимања. А онда је од тога, непланирано, настао целовечерњи филм.

Адути фестивала

Међу највећим хитовима овогодишњег фестивала организатори истичу нова остварења Кристијана Пецолда и Џесике Хаузнер, документарац о Џоан Баез и домаћи документарац о винчанској депонији.

Један од најцењенијих и најплоднијих аутора данашњице Немац Кристијан Пецолд (Ундине, Транзит, Феникс, Барбара) сместио је радњу своје прве комедије-мелодраме “Црвено небо” у летњиковац на Балтичком мору. Ту бораве Леон и Феликс, Леон да би завршио своју другу књигу, а Феликс фотографски портфолио.

Њихове планове за радно лето ремете други станари куће, Нађа и Девид, безбрижни и пуни живота. Леона то изузетно иритира, док се Феликс брзо прилагођава њиховом доколичарењу.

Додатни немир уноси зажарено црвено небо које на њих изручује пепео околне шуме у пламену. Ширење пожара распламсава и емоције међу овом четворком.

Филм инспирисан Ромером, Чеховим и Богдановичем награђен је Сребрним медведом – Великом наградом жирија на 73. Берлинском фестивалу. Аустријска редитељка Џесика Хаузнер (Мали Џо) снимила је драму-трилер “Нула калорија” са Мијом Вашиковском у улози наставнице елитне школе која успева да убеди ученике како је одбијање хране револуционаран и важан чин.

Документарац “Џоан Баез: Ја сам бука” потписују Карен О’Конор, Мири Наваски и Мејв О’Бојл. Оне су пратиле икону америчке фолк музике на последњој турнеји и користиле досад непознат материјал у виду приватних видео-записа, дневничких забелешки, снимака с психотерапеутских сеанси и уметничких дела музичарке.

Редитељ Немања Војиновић седам година снимао је документарац “Флашароши” у Винчи, на једној од највећих депонија у Европи. Изнад археолошких слојева најзначајније праисторијске цивилизације данас раде сакупљачи пластичних флаша. У овом документарном вестерну, како га је редитељ описао, пратимо последње дане те заједнице пре него што ће и њихови послови постати део прошлости.

Домаћа остварења

Осим “Флашароша”, 19. Слободна зона представиће још три домаћа остварења, један дугометражни и два кратка филма. Александар Рељић се у свом документарцу “Мамула – Алл Инцлусиве” бави сукобом између представника црногорске владе који планирају да од тврђаве и бившег логора Мамула направе ексклузивни хотел и активиста и грађана који се противе тој одлуци и залажу за очување успомене на жртве италијанских фашиста.

Никола Стојановић снимио је кратки играни филм “Духови на мојим леђима” о тинејџерки Сари, која одлази у провинцију на помен својој баки, где уточиште од својих страхова проналази у раднику с градилишта.

“Голгетер” Ивана Стојиљковића прати средњошколца Николу, који се свети тренеру због неколико фудбалских утакмица које је преседео на клупи, тако што измисли да га је он сексуално злостављао.

Алмодовар на затварању

Слободна зона свечано ће бити затворена 5. новембра у “Синеплекс Галерији” премијером најновијег филма Педра Алмодовара, полусатног квир вестерна с Итаном Хоком и Педром Паскалом у главним улогама. Редитељ је изјавио да му је овај филм омогућио да истражи “успаван” амерички жанр којем се дивио издалека још од најранијег узраста.

– Ово је територија коју Холивуд још није до краја истражио иако је вестерн препун мушких ликова. Жанр који нам је дао толико класика и те како има простора за квир варијанте које чекају да буду снимљене – поручио је шпански аутор, који је на костимима сарађивао са модном кућом
“Ив Сен Лоран”.

Омаж Буњуелу

Визуелни идентитет овогодишњег фестивала је својеврсни омаж Луису Буњуелу, једном од највећих аутора у историји филма и његовом дебитантском ремек-делу “Андалузијски пас”.

– Овим остварењем Буњуел је најавио свој долазак на филмску сцену, на којој је заузео истакнуто место. Његови луцидни радови одавали су утисак друштвене ангажованости, посебне духовитости и ироније, велике емпатије за своје јунаке и провокативности, која никога у публици није остављала равнодушним – истакао је Рајко Петровић, директор и један од селектора Слободне зоне.

У Кинотеци ће током фестивала бити приказана ретроспектива Буњуелових филмова. Остала остварења биће распоређена у следећим програмским линијама: Међународна селекција, Регионална селекција – Хоризонти Балкана, Прва два корака (такмичарске), ЕУ зона промена, Женска линија, Зелена зона, Зона без граница, ЕУ зона за тинејџере, Слободна зона и Синеплекс, Будућност је овде и КиноКауч.

Овогодишњи фестивал подржали су потпрограм MEDIA програма Креативна Европа, Министарство културе Републике Србије, Реконструкција Женски фонд, Секретаријат за културу града Београда, Градска управа за културу града Новог Сада, Филмски центар Србије и Француски институт.