АУТОРСКИ ТЕКСТ БАНЕТА БОЈОВИЋА АКА БАНЕТА САНШАЈНА
То је борба – да си позитиве зрак. То је борба – кад је фрка, да си јак. То је борба – да си сунце кад је мрак. То је борба
Прича о новој песми је кренула пре отприлике неких годину и кусур дана.
У то доба сам скоро сваки дан зујао с Исказом и успут му споменуо шта треба да урадим. Њему се свидела прича, па смо решили да је урадимо заједно. Опуштено могу да кажем да су аутори ове песме Бане Саншајн и Kиза Исказ. Објаснио сам у ком правцу желим да иде ова песма и што се тиче музичке подлоге и што се тиче текста, тако да смо заједно ту идеју реализовали у дело. Радили смо заједно у Студију Давида Ереса тзв. “Цохесиве студију”.
Kад је песма била завршена, значило ми је да се свидела свим запосленим које знам из часописа Борба. Инструментални део одмах је преузет као полеђина за разне промоције, као и сама песма у комплету. Нисам ни сањао да ће бити прихваћена као химна за часопис Борба, што ми је стварно било много пријатно изненађење.
Kао што свако из текста може да закључи, порука кроз стихове показује непрекидну борбу кроз разне аспекте живота, које је најбоље прихватити као изазове, где свако од нас треба да преузме одговорност да би што боље превазишао постојећи проблем и изашао као победник, као бољи човек!
С обзиром на то да и ја водим унутрашње борбе, где ми много помаже литература о самоосвешћивању, практичне сугестије, неки делови из филозофије, православни цитати итд, пала ми је на памет идеја да пишем о томе, не би ли те речи и поруке помогле било коме ко се налази у неким сличним ситуацијама.
Часопис Борба је право место, што потврђује и само име часописа.
Генерално ми је драго што сам део овог тима, где је главна реч о култури нашег поднебља, подржана врло квалитетним фотографијама, и што увек постоје врло интересантни интервјуи са људима који увек имају нешто паметно да кажу и праве поруке да пошаљу!
Верујем, човек од крви сам и меса,
моје кости бране ум, који видео
је стреса,
који хтео је да бежи, ал’ ипак се
бори,
који тражио је боље кад је моро
бити гори,
јинг-јанг сторија, које сам алегорија,
борба је константна, моја снага
еуфорија
да изађем из таме и ослободим
се драме
јер ми леђа носе грешке мени незнане и знане.
То је борба – да си позитиве зрак.
То је борба – кад је фрка, да си јак.
То је борба – да си сунце кад је
мрак.
То је борба.
Неки имају ту жицу, то им види
се на лицу
да у срцу носе лигхт, а у мислима
ту клицу,
која носи стање духа да си ведар
као дан,
да си цлеан, да си прав и да ја сан
ти је план.
Јесте да такво лице носи ожиљке
јер тамо где је мука, тамо рађају
се одлике,
сваки нови скар само врати на
адресу
где си снагу нашао, а бол се резала у месу.
То је борба – да си позитиве зрак.
То је борба – кад је фрка, да си јак.
То је борба – да си сунце кад је
мрак.
То је борба.
У фрци, у паду и у кризама морала,
кад ме воде искушења и кад шанса ми је мала,
да се вратим и да видим где је био
прави пут
где сам грешио, заслепео јер сам
био љут
тада као ветар да се винем у висине
да ми будемо то да се дигнем из
прашине.
Није колико јако умеш ударце да
дајеш,
већ колико јаке примаш, ал’ настављаш да трајеш.
То је борба – да си позитиве зрак.
То је борба – кад је фрка, да си јак.
То је борба – да си сунце кад је
мрак.
То је борба.

