Волим да померам границе

Биљана Слијепчевић, композитор и музичар

Рок у симфонијском саставу је нешто на шта публика веома добро реагује, свима се допада тај спој тврдог звука и класичне музике

Биљана Слијепчевић није неко ко само свира музику, она је и пише. Њено представљање трајало би предуго, али рећи ћемо да је композитор, челиста, бас гитариста и пијаниста.

Посебно истиче компоновање, као најбитнији део своје каријере.

Музику је заволела као девојчица, уз оца Владу, који је свирао контрабас.

Мајка Светлана се професионално бавила традиционалном народном игром и била је професор игара у Балетској школи “Лујо Давичо”,
као и у ансамблу Коло.

Ивер није пао далеко од кладе.

– Осећала сам да ће музика бити мој живот одувек. Не знам како бих то описала, али то је неки унутрашњи осећај сваког уметника. С пет година затражила сам од родитеља да ме упишу у музичку школу. Моја прва љубав је била виолина, али ми није била суђена. Пошто није било места, пребацили су ме убрзо на смер виолончело. Имала сам ја те бубице одавно, правила се да сам диригент, стала испред оца и махала штапићем док он вежба, а он би се шеретски насмејао и загрлио ме – присећа се наша саговорница.

С двадесетак година указана јој је част да почне да ради за Радио Београд, где је остала читаву деценију.

– Ту су била велика имена наше музике Бора Дугић, Миша Блам, Боки Милошевић, проф. Зоран Живковић. Сви они заједно помогли су ми да се у мени формира бољи уметник и да постанем професионалац у својој професији. То ми је једно од најдрагоценијих искустава у целој каријери. Свакога дана сам учила од њих, слушала их, памтила све што ми кажу. Снимала сам велики број антологијских песама, радила на уређивању архиве, водила рачуна о свим детаљима за снимање; било је то дивно искуство – наводи Биљана.

Она је јединствена по томе што је успела да осмисли рок симфонију, први пут изведену 2016. С великом љубављу инструменте је укомбиновала с тврдим звуком. Питамо је како је то успела, а она кроз осмех одговара:

– Волим да померам границе у музици, вероватно као и сваки уметник у својој професији. Тада се створи простор да се с мером и укусом образује нови музички правац. Додатни допринос рок симфонији била је моја љубав према великом саставу – да сцена буде пуна! Рок у симфонијском саставу је нешто на шта публика веома добро реагује, свима се допада тај спој тврдог звука и класичне музике. Задовољство је обострано, и нас који изводимо те нумере и оних који их слушају и с много љубави реагују на тај нови правац – каже наша саговорница и додаје:

– Музика је лек, то знамо од давнина. Ми музичари и композитори треба да имамо ширину. Морамо да знамо своју мисију и имамо одговорност да стварамо лепу музику, позитивних вибрација а да, с друге стране, гледамо да спутамо негативну музику, која зна веома да штети. Када ме млађи уметници питају шта је битно да би неко био добар музичар, кажем као из топа да је битно да буду истрајни и верују у оно што раде. Само трудом нећемо упропастити музику коју су стварали славни композитори Бах, Моцарт и многи други. Морамо се трудити да одржимо тај ниво; јесте да је недостижан, али бар да будемо приближни томе – објашњава Биљана.

Младим уметницима поручује да буду упорни и не одустају од својих циљева.

– Корачајте храбро и упустите се у једну битку с талентом. Свако ко га има, изаћи ће као победник и његова мисија биће успешна. Водите се циљевима композитора и музичара који су за звуке гинули јер као што рече славна Десанка Максимовић: “Не можемо ми арчити све то по нашим жељама, већ по онима за које су људи гинули.” Музика је живот, живимо је пуним плућима – поручује Биљана.