Вратићу београдски шах на место које му припада

Андрија Јоргић, председник Шаховског савеза Београда

Ова игра има богату традицију и историју, али, нажалост, последњих 10-15 година није јој се посвећивало довољно пажње

Највећи домети београдског шаха, као и укупан развој шаха у некадашњој Југославији и садашњој Републици Србији, уско су повезани с укупним деловањем Шаховског савеза Београда (ШСБ).

Велике су заслуге ШСБ што је Београд изборио статус друге светске метрополе и што је шах дао значајан допринос афирмацији и угледу наше престонице и Републике Србије у свету.

Међу председницима ШСБ било је људи различитих професија, али су сви они имали заједничку црту : љубав према шаху, те је свако од њих
оставио трага у настојањима да се шах у Београду унапреди.

На унапређењу шаха и његовој популаризацији радиће и недавно изабрани председник ШСБ Андрија Јоргић.

– Шаховски савез Београда заслужује да има много боље место у Србији, а то значи да буде локомотива шаховског света у нашој земљи.

Шах има богату традицију и историју, он је и култура и наука, али, нажалост, последњих 10-15 година се није посвећивало довољно пажње.

Због тога ћу и настојати да током свог мандата урадим што више не бисмо ли вратили шах у Србији на место које му припада – каже Јоргић.

Према његовим речима, прво што је реализовано од његовог именовања за председника ШСБ јесте Кадетско и омладинско првенство у шаху, које неко време није одржавано.

– Ако имате у виду да је то тек пето надметање по реду, док Војводина организује 30, онда је јасно где је био београдски шах. Првенство је
имало сјајан оџив, 110 учесника у конкуренцијама од осам до 20 година, играле су се добре партије и, што је најважније, послали смо поруку да
је шах витешка и племенита игра – поручује Јоргић.

У плану ШСБ је и Осмомартовски турнир, који ће се ове године одржати, с малим закашњењем, у мају (због попуњених термина који су везани за српски и европски шах) и који ће окупити 10 женских велемајстора.

Како истиче Јоргић, Осмомартовски турнир има традицију дугу преко 50 година и не сме да има никакав прекид.

Шах је у време СФРЈ привлачио велику пажњу, а Југославија је била друга глобална сила иза Совјетског Савеза. Међутим, како је време пролазило, фокус јавности је све мање био на овој древној игри.

Упркос томе, шах је и даље трећи по масовности спорт у Србији, а један од Јоргићевих циљева је и враћање шаха у школе у виду обавезног предмета, као и рад с децом.

– Потребно је створити базу.

Неће се сва деца сутра професионално бавити шахом, али ће им он, свакако, помоћи да развијају вијуге и остварују боље резултате у другим наукама, као што су математика, физика…

Једна од мојих мисија, по узору на јерменски модел, јесте и отварање академије шаха, коју београдски и српски шах заслужују.

У њој бисмо стварали будуће шампионе и велемајсторе. Шах је витешка и племенита игра, он не познаје ни веру ни нацију, шах играју сви.

Неопходно је да се шах омасови и приближи младима, а то је могуће и кроз разне турнире и акције.

Једна од таквих акција коју планирамо је поводом обележавања годишњице ШСБ у јуну – организовање брзопотезног турнира у брзом возу Соко.

Свакако да је и улога медија изузетно важна јер шах, као спорт, није довољно заступљен, а медији имају велику важност у његовој популаризацији – поручује Јоргић.

Када је реч о учешћу жена, као и у свету, и у српском шаху не заостајемо за податком да је једва 10 одсто њих заступљено у шаху.

Ипак, наш саговорник истиче да међу актуелним младим шахисткињама у Србији постоје оне које би могле да понове успехе прослављене Алисе Марић.

– Жене морамо да охрабримо и више их афирмишемо. Оно на шта сам поносан јесте да је на одржаном Кадетском и омладинском првенству учествовало око 20 одсто девојчица.

Покушаћемо да кроз разне семинаре, едукације и, пре свега, турнире привучемо већи број женске популације.

Турнири су веома битни у шаху јер шах мора да живи.

Напоменуо бих да је ФИДЕ (Светска шаховска федерација) прогласила 2022. годином жене у шаху и тиме позвала и охрабрила федерације и жене да се активно укључе у све шаховске активности.

Такође, ФИДЕ је од пре непуне две године омогућила да се даме такмиче у опен конкуренцији, раме уз раме с мушкарцима, што
је дало одређене резултате.

Имамо плејаду младих шахисткиња којима је Шаховски савез Србије, а сада ћемо и ми из ШСБ, пружити више простора и више шанси.

Поменуо бих Теодору Ињац, младу и перспективну шахисткињу која игра феноменално, затим су ту и Адела Великић и Марина Гајчин, која је на Европском првенству у Врњачкој Бањи остварила норму и стекла титулу велемајстора.

За њих три бих рекао да су шахисткиње које би могле да се приближе Алиси Марић – оцењује Јоргић.

Онлајн или лицем у лице

– Велики бум је онлајн шах имао у доба короне. За време пандемије није било могуће одржати турнире због разних забрана и препрека и многи су и напредовали тада играјући онлајн шах.

У последњих неколико година све је више припадника млађе популације који стичу велемајсторске титуле и мислим да је управо онлајн шах доста допринео томе.

Пример је и прошлогодишња олимпијада, одржана у Индији, када је Узбекистан освојио убедљиво титулу шампиона, с играчима просечне старости од 17 година.

Онлајн је добар алат за тренинг, али када је турнир у питању, шахисти ипак више воле да играју лицем у лице јер је веома битан и тај психолошки моменат – објашњава Јоргић.