Од Лугана до Ливерпула

У сусрет 67. Песми Евровизије

Такмичење за најбољу песму Европе је телевизијски програм с најдужом традицијом и један од најгледанијих неспортских догађаја на планети

Млади музичар под уметничким именом Лук Блек (Luke Black) представљаће Србију на овогодишњој Песми Евровизије.

Његова песма Само ми се спава заузела је прво место међу 16 извођача који су се такмичили у финалу домаћег избора.

Како из безбедносних разлога прошлогодишњи победник Украјина није била у могућности да буде домаћин, 67. избор за најбољу песму Европе биће одржан од 9. до 13. маја у Ливерпулу.

На три такмичарске вечери – две полуфиналне и једној финалној – домаћини и водитељи биће британска певачица Алиша Диксон, британска глумица Хана Вадингам, украјинска певачица Јулија Санина и ирски водитељ Грејам Нортон.

Ове године учествоваће 37 земаља.

Бугарска, Црна Гора и Северна Македонија одустале су од надметања због глобалне кризе.

А како је све почело?

На идеју о одржавању фестивала за најбољу песму Европе, у организацији Европске радиодифузне уније (ЕБУ), дошао је Швајцарац Марсел Безенсон 1955, тадашњи директор ЕБУ, мислећи да ће тако зближити Европу и свет у време већ захладнелих односа.

Прво такмичење одржано је у швајцарском Лугану 24. маја 1956.

Право учешћа тада су имале само државе чланице ЕБУ: Холандија, Белгија, Луксембург, Француска, Немачка, Италија и Швајцарска.

Представник сваке земље отпевао је по две песме, а гласање је било тајно.

Победила је земља домаћин песмом “Рефраин”, у извођењу Лис Асје.

Југославија је прва и једина социјалистичка земља која је била део Европске радиодифузне уније.

Своје прво учешће имала је 1961. у Кану.

Први југословенски представник била је до тада непозната новосадска певачица Љиљана Петровић.

Словеначки композитор Јоже Прившек чуо је младу Љиљану и понудио јој песму Неке давне звезде.

Аутор текста био је чувени песник Мирослав Мика Антић.

Иако се одлука о првом југословенском представнику многима није свидела, под изговором да Љиљана нема естрадног искуства и да ће њен пласман на овом такмичењу бити лош, Петровићева је освојила осмо место.

Њен наступ изазвао је велико интересовање, као и изненађење што се Југославија за време Хладног рата уопште појавила на фестивалу европске забавне музике.

СФРЈ је учествовао непрекидно наредних 16 година, након чега се, због низа лоших пласмана, повукао с такмичења.

На евровизијску сцену се вратио 1981. и наставио учешће све до распада државе 1992. (осим 1985, када се одржавање поклопило с обележавањем Титове смрти 4. маја).

Уведен је нов начин избора домаћег представника кроз такмичење Југовизија.

Међу југословенским извођачима који су остварили највеће успехе били су хрватски певач Данијел Поповић, који је 1983. у Минхену с песмом Џули освојио четврто место, Здравко Чолић, чија је песма Гори ватра заузела 15. место, и Тајчи, која је 1990. отпевала хит Хајде да лудујемо ове ноћи.

Иако је 1991. освојила само један поен, Беби Дол и њена песма Бразил слушају се и данас, након више од две деценије.

Једину победу Југославији донео је мало познати задарски бенд Рива 1989. са песмом Rock me.

Следеће године Песма Евровизије одржана је у Загребу.

Водитељи су били Оливер Млакар и Хелга Влаховић.

Последње учешће СФРЈ, у освит грађанског рата, било је 1992. у окрњеном саставу, без хрватске и словеначке телевизије.

Распад Југославије, СССР и крах комунизма у Европи одразили су се и на формат Песме Евровизије.

Одједном се појавио велики број нових земаља које су желеле да учествују на такмичењу.

Сваке године растао је број учесника, а спорадично су наступале и земље које географски не припрадају Европи и нису чланице ЕБУ попут Марока и Аустралије.

Након распада Југославије свака од отцепљених република, сада самосталних држава, могла је да настави такмичење на Евросонгу.

Хрватска, Словенија и БиХ су већ 1993. имале своје представнике у Милстриту, у Ирској, док је Македонија први пут учествовала 1996.

Држава Србија и Црна Гора наступила је на евровизијској сцени 2004. у Истанбулу.

Жељко Јоксимовић је с песмом Лане моје заузео друго место.

Следеће године у Кијеву земљу је представљала подгоричка група No Name, која је с песмом Заувијек моја завршила на седмој позицији.

Домаћи избор за представника Србије и Црне Горе 2006. обележио је скандал, који је био резултат узаврелих емоција у двема републикама због
иницијативе црногорских власти да одрже референдум о независности.

Пристрасно гласање црногорских чланова жирија, звиждање и демонстративно напуштање публике у дворани Сава центра, на националном
финалу, довели су до повлачења СЦГ с такмичења у Атини.

Следеће, 2007, тада већ независне државе, Србија и Црна Гора појављују се одвојено на такмичењу у Хелсинкију.

Оно што се догодило тог 12. маја за Србију и њене грађане остаће упамћено као један од најрадоснијих момента у новијој историји.

Марија Шерифовић је с песмом Молитва освојила прво место. Од укупно 41 државе, која је те године гласала на Евросонгу, Молитва је чак девет пута добила максималних 12 бодова.

Наредне године Београд је био домаћин Песме Евровизије.

Такмичење се одржало у београдској Арени, једној од највећих затворених хала у Европи.

Водитељи су били Жељко Јоксимовић и Јована Јанковић.

Због рекордне 43 државе учеснице први пут финалном такмичењу претходиле су две полуфиналне вечери, формат који се задржао до данас.

Након скоро седам деценија постојања Песма Евровизије је телевизијски програм с најдужом традицијом у свету.

Сваке године привуче на стотине милиона гледалаца широм планете и сматра се једним од најгледанијих неспортских догађаја на свету.

 Занимљивости

* Немачка је једина земља која се такмичила сваке године, али је до сада победила само два пута

* Најмлађа победница, Сандра Ким из Белгије, имала је те 1986. само 13 година. Након њене победе старосна граница за учеснике је подигнута на 16

* Песма Евровизије 1969. имала је више победника. Четири земље имале су једнак број гласова: Француска, Холандија, Шпанија и Велика Британија

* Рекорд за највише освојених поена у великом финалу држи Салвадор Собрал, представник Португала, који је за песму Амар Пелос Доис 2017. освојио 758 поена

* Најбаксузније учеснице су Норвешка и Аустрија, које су четири пута завршиле такмичење без поена

* Иако је, увођењем новог система гласања 2016, постало готово немогуће да једна земља не освоји баш ниједан поен, то се ипак догодило
Уједињеном Краљевству 2021.

* Највише победа до сада има Ирска, која је освојила такмичење седам пута

* Најдужа песма отпевана на Евровизији била је италијанска Corde della mia chitarra из 1957, у трајању од пет минута и девет секунди. Отад је уведено правило да нумера не сме да траје више од три минута

* Једини пут досад такмичење је отказано 2020. због пандемије коронавируса

* До сада су укупно 52 земље учествовале барем једном