Scroll Top

За климатске промене не постоји вакцина

za-klimatske-promene-ne-postoji-vaktsi
Сличне теме
Dodela Svetosavske nagrade

Волео бих да у будућности допринесем развоју науке и човечанству, али и...

АДВОКАТ БОЈАНА БОГОЈЕВИЋ О ХИТНОСТИ ПОДИЗАЊА СВЕСТИ О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ

На­чин ис­хра­не ути­че на жи­во­тну сре­ди­ну због се­че шу­ма ра­ди пре­тва­ра­ња у пашња­ке по­год­не за ра­звој сто­чар­ства. Мно­ги ће ре­ћи да за­го­варам да сви бу­де­мо ве­ге­та­ри­ја­н­ци или ве­га­ни, али ја, у ства­ри, са­мо мо­лим гра­ђа­не да се од­го­вор­није по­на­ша­ју пре­ма хра­ни, ка­же Богојевићева

Бо­ја­на Бо­го­је­вић, ди­пло­ми­рани прав­ник са за­вр­ше­ним по­следи­пло­м­ским сту­ди­ја­ма из области ко­р­по­ра­ти­в­ног упра­вља­ња, ек­спе­рт за ЕУ, УН Educate Global акре­ди­то­ва­ни тре­нер за кли­мат­ске про­ме­не, пр­ва је у Ср­би­ји и у ре­гио­ну Climate Reality Leader, ко­ја се издво­ји­ла сво­јим зна­њем и за­ла­га­њем да је обу­ча­ва 45.пот­пред­сед­ник УСА и до­би­т­ник Но­бе­ло­ве на­гра­де за мир Ал Гор.

„Оног тренутка када одлучите да баците оброк, сетите се да стварате депонију и да негде под овом капом небеском нека мајка нема да да свом детету шта да једе“

Као приз­на­ње за ње­но за­ла­га­ње на по­љу ци­ље­ва одр­жи­вог ра­звоја, 2019. до­би­ла је ме­ђу­на­род­ну на­гра­ду Special Award 2019 – Books for Peace – за ва­жну улогу у за­шти­ти све­та и зе­мље кроз дру­штве­ну пре­да­ност кли­ми.

Осим успе­шне ка­ри­је­ре у подру­ч­ју пра­ва, две обја­вље­не књи­ге, че­стим ме­ди­ј­ским госто­ва­њи­ма, пре­да­ва­њи­ма и ви­ше од 50 на­пи­са­них стру­ч­них те­ксто­ва на бро­ј­ним по­р­та­ли­ма и у шта­м­па­ним ме­ди­ји­ма у Ср­би­ји, ре­ги­ји и ши­ром све­та, Бо­ја­на је та­ко­ђе ау­тор изу­зе­т­но по­се­ће­ног и од­го­вор­ног бло­га о пра­ву, кор­по­ра­ти­в­ном упра­вља­њу и одржи­вом ра­зво­ју.

Једимо домаће

Ко­ли­ко је сва­ко од нас је од­го­во­ран да сво­јим на­чи­ном жи­во­та ра­ди на чу­ва­њу жи­во­т­не сре­ди­не, при­ро­де?

– До сада сте, верујем, приметили да свако од нас може да учини много, ма колико се њему то чинило безначајно. Немојмо заборавити да су и највеће реке света на изворишту биле мале. Можемо да учинимо бар следеће: да не бацамо заштитне маске где стигнемо (сви смо сведоци да их по плочнику и чак на дечјим игралиштима виђамо свакодневно), да купујемо свеске од рециклираног папира, да носимо цегере уместо кеса, да не купујемо опсесивно храну коју нисмо у могућности да потрошимо, да правимо мудар одабир код куповине гардеробе, да гасимо сијалице које нам нису потребне, да смањимо притисак воде на сла[1]винама, да одлажемо отпад у канте или контејнере који су предвиђени за ту врсту отпада, да скратимо време туширања, да бирамо поврће и воће које је са нашег поднебља, да кори[1]стимо штедљиве сијалице, да мање возимо… Ово су само неке од смерница за које верујем да свако од нас може да примени. Јер да не заборавимо, некада је овај свет био препун чуда, а свако од нас треба да се запита каквог га остављамо генерацијама које долазе

Уз све на­ве­де­но, Бо­ја­на Бо­го­је­вић има вре­ме­на да се не­пре­ста­но до­дат­но еду­ку­је, ба­ви ху­ма­ни­тар­ним ра­дом и дру­штве­но је ан­га­жо­ва­на.

Ко­ли­ко кли­мат­ске про­ме­не ути­чу на на]ше жи­во­те?

– Кли­мат­ске про­ме­не изу­зе­т­но ути­чу на на­ше жи­во­те и, уко­лико и да­ље на­ста­ви­мо да не­ги­рамо тај ути­цај, по­сле­ди­це ће би­ти ка­та­стро­фал­не. Не пос­то­ји ни­један се­г­мент дру­штва или јед­не др­жа­ве ко­ји се мо­же изу­зе­ти од ути­ца­ја кли­мат­ских про­ме­на. Зна­те за кли­мат­ске про­ме­не не пос­то­ји ва­к­ци­на, ко­ју ће не­ко да нам по­ша­ље и ми је при­ме­ни­мо. Ов­де сви за­јед­но, ми­слим на поје­ди­н­це и др­жа­ве, тре­ба ак­ти­в­но да са­ра­ђу­је­мо.

Јед­ном при­ли­ком сте ре­кли да др­во про­дужа­ва жи­вот…

– Да, др­во заи­ста про­ду­жа­ва жи­вот! На­ј­ва­жни­јије и на­ма на­јдос­ту­п­ни­ји ка­р­бо­н­ски сли­в­ник, ко­ји аб­со­р­бу­је га­со­ве са ефе­к­том ста­кле­не ба­ште. Др­во сма­ње­њем те­м­пе­ра­ту­ре у гра­до­ви­ма и на­сеље­ним ме­сти­ма обез­бе­ђу­је чи­ст ва­здух. Сто­ти­не ми­лио­на љу­ди жи­ви уну­тар или у не­по­сред­ној бли­зи­ни шу­м­ских по­дру­ч­ја. Они се осла­ња­ју на еко­си­стем, ко­ји им шу­ме и шу­м­ске вр­сте пружа­ју. Од шу­м­ских еко­си­сте­ма по­кри­ва­ју сво­је на­јо­снов­ни­је жи­во­т­не по­тре­бе, укљу­чу­ју­ћи хра­ну, скло­ни­ште…

Уче­сник сте ак­ци­ја, а и по­кретач уз по­др­шку ре­сор­ног ми­нстарства и друштвено одговорних компанија на озељењавању и пошумљавању Србије..

– За мене је велика част што сам изабрана за једног од 10 амбасадора акције “Засади дрво”, коју је, уз подршку стратешких партнера и Републике Србије, организовала “Адрија медија група” д.о.о. и “ДМ дрогерије”. Поносна сам што смо у до сада највећој акцији пошумљавања у Србији од пролећа 2019. засадили 153.000 садница и сакупили 1,5 тона семена. Пошто свакодневно добијам питања везана за нове активности акције “Засади дрво”, са нескривеним ентузијазмом износим чињеницу да ћемо имати и наставак акције садње која би требало да се догоди од маја.

Колико променом начина исхране, као и коришћењем амбалаже, производима козметике, кућне хемије можемо помоћи очувања наше животне средине?

– Наша дијета, односно начин исхране, у великој мери доприноси климатским променама због сече шума ради претварања добијених подручја у пашњаке погодне за развој сточарства. Знам, многи ће рећи да загова-рам да сви будемо вегетаријанци или вегани, али ја, у ствари, само молим грађане да се одговорније понашају према храни. Нема срамоте уколико једете исти оброк два дана, уколико немате шницле сваки дан. Оног тренутка када одлучите да баците оброк, сетите се да стварате депонију и да негде под овом капом небеском  нека мајка нема да да свом детету шта да једе. Са становишта климатских промена, истакла бих и то да краве и овце производе велике количине метана, као нуспроизвода дигестивног процеса преживара. Почетком 2020. у Београду су забрањене за употребу пластичне кесе, али не и оне биоразградиве. Произво- ђачи биоразградивих кеса тврде да се исте у потпуносити разграде за три-четири године и да садрже “оxо” адитиве, који поспешују разградњу. Ја ипак гласам за платнене цегере! (биоразградиве кесе се брже распадају, али честице ми- кропластике остају да круже у природи, прим. аут.). Важан је паметан одабир кућ- не хемије, мудар. Уколико имам могућност, увек бирам оно што је из рециклираних извора.

aутор СУНЧИЦА НИКОЛИЋ

Додај коментар: