Scroll Top

Животна драма кнеза Павла

zhivotna-drama-kneza-pavla
Сличне теме

ДЕТАЉИ ИЗ БИОГРАФИЈЕ КНЕЗА-НАМЕСНИКА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Судбина ове гране породице Карађорђевић личи на филм с невероватним заплетима

Кнез Павле, син кнеза Арсена Карађорђевића и братанац краља Петра Првог, до атентата на краља Александра Првог 1934. у Марсељу није се бавио политиком, већ је живео повучено с породицом. Међутим, након смрти краља Александра Првог и према његовој опоруци, Павле је 1934. постао члан намесништва Краљевине Југославије. Након потписивања Тројног пакта 25. марта 1941. већ два дана касније избио је војни пуч, који је условио оставке тројице намесника: кнеза Павла Карађорђевића, др Иве Перовића и др Раденка Станковића.

Остало је историја, а даља животна судбина кнеза Павла и његове породице лако би се могла преточити у филм, с невероватним заплетима, које вероватно ни највећи холивудски драматурзи не би могли предвидети.

Кнез Павле венчао се са кнегињом Олгом, најстаријом ћерком грчког принца Николе, 22. октобра 1923. Венчани кум им је био војвода од Јорка, будући британски краљ Џорџ VI, и његова супруга Елизабета
Војвода од Кента, кнегиња Олга и кнез Павле

“ЗАТВОР” У КЕНИЈИ

Након што је југословенска влада протерала кнеза Павла и његову породицу из земље Енглези су, уз доста муке, решили да петочлану породицу Карађорђевић интернирају у далеку Кенију.

У складу с упутствима добијеним од владе Велике Британије, управа у Кенији је требало да се придржава следећих услова у вези с Карађорђевићима: статус кнеза Павла и кнегиње Олге једнак статусу политичких затвореника којима је дозвољена слобода нормалних посетилаца колоније; степен надзора који је предложио гувернер Кеније, сер Хенри Мур, прихваћен је, тј. изабран је административни официр у пензији да се стара о њима (био је то мајор Шарп); контакт гувернера са кнезом Павлом и његовом женом требало је да буде чисто формалан и они не би смели да буду примани у гувернерову резиденцију; кнезу Павлу и његовој породици дозвољена је слобода кретања и дружење с обичном јавности; у локалној штампи не сме се помињати њихово присуство; њихова деца могу похађати енглеску школу. Форин офис није видео разлог за плаћање животних трошкова кнеза Павла и његове породице јер је њихова претпоставка била да он има довољно финансија, па је стога британска влада одлучила да плаћа само закуп куће чиме се, заправо, желело потенцирати на томе да је то, у извесном смислу, затвор.

Кнез Павле и кнегиња Олга са синовима Александром и Николом

САМО ЖЕЛИМ ТРЕТМАН КАО ЉУДСКО БИЋЕ

Поред свих наведених ограничења, кнез Павле је у Кенији имао проблема управо с финансијама. Београд је морао да напусти за мање од четири сата, уз пратњу страже, и није успео да среди финансије. Најбитнија је била жива глава. Тако се он из Кеније преко свог заступника у Лондону жалио да је у тешкој финансијској ситуацији, а мајор Шарп је послао извештај о кнежевом финансијском положају ради разматрања у британској влади. У свом домаћинству издржавао је осам Европљана, трошио 180 фунти месечно и још 166 фунти за приватне трошкове месечно, односно 4.152 фунте годишње. Насупрот томе су били приходи од свега 3.357 фунти годишње.

У писмима војводи од Кента једна од главних тема била је његова финансијска нестабилност.

– Ми не тражимо ништа ни од кога, само желимо да будемо третирани као људска бића и да нам дозволе да живимо негде где наши расходи неће бити велики – писао је кнез Павле.

СТРАХ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВЛАДЕ

Финансијско стање породице кнеза Павла разматрала је и југословенска влада у емиграцији. На седници финансијског одбора 29. априла 1942. изнет је акт министра двора од 24. априла, којим је краљ Петар II одредио да се његовом стрицу и бившем намеснику кнезу Павлу исплаћује на терет слободног дела кнежеве цивилне листе апанажа у износу од 500 фунти месечно, почев од 1. априла 1941. Да би се омогућило да плати ову накнаду без сопственог губитка, краљ Петар II је требало да повећа своју цивилну листу.

Кнез Павле је био обавештен да ће му југословенско посланство ускоро уплатити 6.500 фунти, а затим слати месечно по 500 фунти.

Какав је, иначе, био однос југословенске владе према кнезу Павлу током емигрантских дана?

Од укупно 218 седница, колико је одржао Министарски савет Краљевине Југославије у емиграцији, кнез Павле је био предмет расправе на десетак. Стиче се утисак да Влада и министри у ратним годинама од мноштва обавеза, проблема и међусобних несугласица нису имали времена да се баве личношћу кнеза Павла.

Увидом у архивску грађу, међутим, стиче се другачија слика. Влада је страховала од утицаја кнеза Павла – могуће због његових добрих веза с британским краљевским двором, мада је тих година кнез лоше стајао код британског државног врха, тако да би сваки његов покушај да утиче на њих вероватно био безуспешан.

Занимљив податак је и тај да је приликом повлачења из Краљевине Југославије југословенска влада на једној од успутних станица донела указ о измени Устава, тј. члана 38 и тим указом, донетим 17. маја 1941. у Јерусалиму, кнез Павле и његова породица били су искључени из Краљевског дома.

Поред потписа министара који су присуствовали тој седници Министарског савета, налазио се и потпис краља Петра II, који је био присутан приликом доношења указа. Краљ Петар II је новим указом из 1948. поништио претходни јерусалимски. Његова предаја кнезу Павлу ишла је преко Драгише Цветковића (последњег премијера Краљевине Југославије). Историјски подаци кажу да су се после 25 месеци боравка у Кенији 11. јуна 1943. кнез Павле и кнегиња Олга преко белгијског Конга упутили у Јужну Африку.

Кнез Павле у Италији 1960
ФОТО: WWW.27MART.COM

СЛОБОДА У ГРАДУ СВЕТЛОСТИ

Кнезу Павлу је коначно враћена слобода 1. јуна 1946, после чега је морао да се обавеже високом комесару у Унији да ће се уздржати од свих политичких активности у тој земљи. Током две године, колико је још провео на афричком континенту, живео је мирно, као обичан грађанин и плаћао закуп куће 100 фунти месечно. Почетком 1947. британски краљ Џорџ VI и краљица Елизабета су за време званичне посете Јужној Африци успели да издејствују сусрет с кнезом Павлом и кнегињом Олгом. Исте године се представник папе, за време своје посете овој држави, сусрео са кнезом Павлом и захвалио му за пријатељство које је показао према Римо-католичкој цркви током периода намесништва.

Коначно, октобра 1948. кнез Павле је са породицом стигао у Женеву.

Преко поменутог Драгише Цветковића чуо је да француска влада нема ништа против његовог доласка, тако да је почетком 1949. више пута долазио у Париз, док се коначно није преселио у Град светлости.

Ел Греко, “Лаокон”, 1610-1614. Национална уметничка галерија Вашингтон
ФОТО: ВИКИПЕДИЈА

СПАСОНОСНИ ЕЛ ГРЕКО

Кнез Павле, могло би се рећи, имао је једну велику срећу у читавој несрећи, будући да је Ел Грекова слика по имену “Лаокон”, а коју је 1935. купио за свој музеј у Београду након турнеје по Европи остала у Лондону пред сам почетак Другог светског рата.

По доласку у Париз кнез Павле је узима и продаје за 40.000 долара и од те суме успева да купи кућу у Паризу. Данас се та слика налази у Националној галерији у Вашингтону и процењује се да вреди чак 100 милиона долара. Иначе, кућа коју је кнез Павле својевремено купио од продаје поменуте слике данас је у власништву познатог српског бизнисмена Филипа Цептера.

ПОВРАТАК КУЋИ

Кнез Павле Карађорђевић је преминуо 14. септембра 1976. у америчкој болници у Неију крај Париза. Сахрањен је на гробљу у Лозани, одакле је ексхумиран 28. септембра 2012. да би био сахрањен на Опленцу. Посмртни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и њиховог сина кнеза Николе пренети су у Саборну цркву у Београду 4. октобра 2012. око 18 часова, а потом су 5. октобра пренети на Опленац, где су уз највише државне почасти 6. октобра положени у породичну гробницу Карађорђевића.

аутор МИЛАН БОГОЈЕВИЋ

ФОТО: АРХИВА БОРБЕ

Додај коментар: