Scroll Top

Зорица (10) и Зоран (5), дрхтећи од зиме и без струје, дочекују Божић!

zorica-10-i-zoran-5-drhteci-od-zime-i-bez-struje-docekuju-bozic
Сличне теме

„Ја сам Зорица, имам 10 година и највише бих волела да имам струју да могу да гледам цртани. Имала сам је као мала, али не сећам се тога” – поручила је ова утучена девојчица која дане проводи пазећи млађег брата Зорана (5)

У овој кући страве и ужаса одрастају још Верица (11), Милан (7) и Бранка (4). Струју немају већ шест година, купају се у кориту и, са родитељима Бранком и Драганом, деле свега три кревета. Црвени балони, који су закачени на плафон како би улепшали суморну слику у дому породице Илијин, додатно појачавају осећај неизмерне туге.

„Нека нам деца никада нису ни имала струју, видели су је само у комшилук кад оду. Много ми је жао због свега тога као њиховој мајци, али немамо могућности да им пружимо ишта боље. Хтели смо украшавањем плафона да им бар мало улепшамо предстојеће празнике и пружимо трачак светлости” – пожалила се Драгана.

Једина светлост у њиховој кући у банатском селу Ново Милошево, нажалост, врло често су само сунчани зраци који допиру кроз шупљине на крову, док увече користе свеће. Недостатак струје и купатила, између голих зидова и полупане столарије закрпљене ћебићима и картонима, указују на сву тежину живота са којима је суочено ових петоро малишана. Ипак, немогући услови не спречавају старије ћерке да буду успешне у школи.

„Зорица и ја смо одлични ђаци, обе волимо српски језик. Највише учимо кад смо у школи пошто овде немамо где. Помажемо и мами и тати све што треба. Идемо у дућан и на пијацу, перемо суде. Најтеже је зими. Буде нам много хладно” – испричала је најстарија Верица.

Тескоба живота јасно се оцртава на лицима родитеља, док погледи деце указују на патњу коју не сме нити једно дете на свету да пролази. Отац Бранко нема стално запослење, па надничи где год може. Примају и скромну социјалну помоћ, а оброке добијају из народне кухиње. Неретко морају и да се задуже да бар хлеб имају сваког дана у кући.

„Радим све послове од ране зоре, по читав дан. Чистим, музем краве, копам где шта треба… Бар нешто основно да им пружим, ево пре неки дан сам их водио на пљескавице. То је трећи пут да им то купим, не могу баш често. Нема увек посла. Најтеже ми је због ћерки јер ће ускоро ући у пубертет, па им веома тешко пада што немају купатило” – рекао је Бранко, који је некада радио и на циглани, али је затворена.

О покућству које имају сувишно је трошити речи, све је дотрајало, распаднуто и старо. Чак им је календар на црном и влажном зиду из 2016. године!

Илијини немају где ни да држе храну док не реше проблем са струјом, па узимају само онолико колико могу да поједу. Некад, ако шта остане, чувају то у задњој соби где је још хладније. За крај разговора, упитали смо девојчице шта воле да раде и имају ли каквих жеља.

„Омиљена ми је свака играчка, али их немамо много, па се највише играмо са зечевима. Имамо и куце и маце. Највише бих волела да једног дана добијем собу за сестру и мене” – пожелела је Верица.

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију помоћи за породицу Илијин. Позивамо добре људе из целог света да нам се прикључе. Упалимо пламен наде и обезбедимо овој напаћеној деци нормалне услове за живот!

Више о породици и начинима за донирање можете погледати на:

хттпс://њњњ.србизасрбе.орг/куца-страве-и-узаса-зорица-10-и-зоран-5-дрхтеци-од-зиме-и-без-струје-доцекују-бозиц/

Фото: Срби за Србе

Додај коментар: