Од трактора до радио-апарата

Muzej Žeravica, riznica tehničkog i kulturnog istorijskog nasleđa Vojvodine

Iza svakog eksponata stoji priča o njegovoj istoriji, tehničkim karakteristikama, ali i podaci o porodici kojoj je pripadao

Novo Miloševo, selo u srednjobanatskom okrugu, na putu između Novog Bečeja i Kikinde, nastalo je ujedinjenjem dva sela – Karlova i Beodre. Prvi pomen mesta u istoriji datira iz prve polovine 14. veka. U ovom selu jedna porodica čuva, naizgled, nekoliko nespojivih nasleđa.

Mašine i košarka

U leto 1939. na jednoj fotografiji je ostala zabeležena vršidba žita traktorom fordson 10-20HP, proizvedenog 1924, koji je mnogo lakše, brže i jednostavnije od parne mašine pokretao vršalicu. Na toj slici je porodica Milorada Žeravice (1909 1968), oca dva dečaka – Ranka (1929-2015) i Milivoja (1931-2009), koji su bili različitih interesovanja, ali jednako uspešni u onome što su radili.

Posvećeni zemlji, poljoprivredi i tehnici, prvu mašinbravarsku radionicu otvorili su 1936. Nekoliko godina kasnije, posle nedaće ostale zapamćene kao Drugi svetski rat, konfiskacija im je oduzela decenije rada i napretka. Znanje, volja i želja su ostali da sve to izgrade ponovo, a u teškim posleratnim vremenima uspeli su ne samo da održe radionicu već i da je unaprede.

Starijeg Miloradovog sina Ranka je velika radoznalost rano odvela od upravljanja poljoprivrednim gazdinstvom. Kada se 1946, posle završetka rata, vratio u gimnazijsku školsku klupu u Kikindi, prvo je igrao fudbal po selima za školski tim, a zatim se sreo s košarkaškom loptom. Decenije koje su dolazile su Ranka upisale u anale kao jednog od osnivača svetske moderne košarke.

Miloradov mlađi sin Milivoj je čitav svoj radni vek posvetio razvoju radionice. Konstruisao je i pravio mašine koje su im olakšavale i ubrzavale rad. Milivojevi sinovi Čedomir (1956) i Milorad (1959) nastavili su da rade u okviru porodičnih poslova.

Milorad je nastavio da se bavi poljoprivredom, a Čedomir je preuzeo vođenje radionice, koja je 1972. prerasla u Dizel servis Žeravica, da bi 1981. potpisao prvi ugovor s firmom ,,Robert Boš“ na prostorima bivše Jugoslavije. Danas je to jedan od najuspešnijih servisnih centara u Bošovoj mreži, ali i jedan od nekoliko školskih trening-centara u svetu.

Prvi traktor

Krajem sedamdesetih godina, pregledajući porodične albume, Milivoj je našao sliku fordson traktora s početka naše priče. Posle konfiskacije porodica je traktor zamenila savremenijim, ali vođen nostalgijom i željom da ga ponovo nabavi, sasvim slučajno, Milivoj je saznao da u okolini Kragujevca postoji baš takav. Otišao je da ga pogleda i iznenadio se kada je ugledao još nekoliko sličnih traktora iz tog vremena, koji su bili spremljeni za prodaju u inostranstvo. Tada je došao na ideju da ih sve otkupi i tako spase nestajanja s ovih prostora. Ne znajući tada je postavio temelje današnjeg muzeja.

U početku je to bila mala zbirka od svega nekoliko traktora: fordson 10-20, lanc D 15-30, HSCS 30-35, mekormik-diring (IHC) 10-20 smeštenih u staroj šupi. Očevu ljubav prema mašinama nasledio je Čedomir, koji je malu zbirku traktora doveo do nivoa ugledne i jedinstvene u našoj zemlji, ali i svetu. U namenski izgrađenom objektu, u vidu stalne postavke, traktori su izloženi 1991.

Jedinstvena zbirka

Muzejska zbirka, jedinstvena u našoj zemlji, sada se nalazi na površini od oko 1.700 m2 pod krovom, dok se na prostoru ispred zgrade muzeja nalazi još sedamdesetak izloženih traktora, kao i brojne poljoprivredne mašine. Iza svakog eksponata stoji priča o njegovoj istoriji, tehničkim karakteristikama, ali i podaci o porodici kojoj je pripadao. Svi su nabavljeni u našoj zemlji i to predstavlja posebnu kulturnu vrednost ovog muzeja.

Najbrojniji eksponati u muzeju su traktori. Najveći deo proizveden je u prvoj polovini 20. veka. Samim tim, doći do delova za popravku je izuzetno teško i ulažu se ogromni napori se da to ostvari. Pritom, stalno učenje je obavezno. Tehnologije koje se koriste danas pri izradi traktora se umnogome razlikuju od tadašnjih. To je, uzročno-posledično, rezultiralo i bibliotekom, u kojoj se nalaze radioničke knjige, servisna dokumentacija i brošure za sve eksponate u muzeju. Otuda i ogromna količina tehničkih podataka koji su dostupni posetiocima. Pored traktora, u muzeju se nalaze parne mašine, stacionarni motori, automobili, motocikli, stari zanati, kolekcije radio, tv i foto aparata…

Popov. Duško Popov

Godišnja prezentacija Muzeja Žeravica, koji je upisan u registar ustanova kulture, održava se svake druge subote u septembru. Taj dan je posvećen otvaranju novih postavki i aktivnom predstavljanju eksponata u radu. U okviru ,,Zalaska u svitanju“ 2018. otvorena je stalna postavka ,,Popov. Duško Popov“, posvećena dvostrukom tajnom agentu iz Drugog svetskog rata, po kome je Jan Fleming stvorio lik Džejmsa Bonda. Naredne godine je organizovana izložba dečjih radova koje su poslali vaspitači i učitelji dece koja su bila u poseti. U prvoj godini pandemije – 2020, najstariji traktor u muzeju, američki hart-par 15-20HP, proizveden 1920, proslavio je 100. rođendan. To je 14. sačuvani primerak tog tipa u svetu.

Zanimljivo je da je naziv traktor u široku primenu uvela upravo ova firma. Čarls Hart i Čarls Par sreli su se kao studenti mehanike 1892. na univerzitetu Medison u Viskonsinu. Njihovo zajedničko interesovanje za motore s unutrašnjim sagorevanjem je dovelo do projekta izrade pet takvih motora. Tokom zime 1901-1902. proizveli su prvi gasni vučni motor nazvan broj 1. Hart i Par nisu bili prvi inženjeri koji su napravili ovakav motor, međutim, njihov model i kvalitet izrade su im omogućili to mesto u istoriji. Bili su prvi proizvođači koji su nešto značili.

Reč traktor se prvi put upotrebila u novinskoj reklami za Hart-Par juna 1907, ali reč nije bila njihova. Pronalazač iz Čikaga G. H. Edvards je prvi upotrebio tu reč 1870. u svojoj prijavi za patent, mnogo pre nego što je menadžer prodaje Hart-Para V. H. Vilijams prisvojio reč kao svoju.

Za sve uzraste

Muzej u svojim zbirkama ima desetak hiljada eksponata. Najveći deo je zaveden, obrađen i dostupan u digitalnoj formi na sajtu muzeja. Zahvaljujući sredstvima dobijenim na konkursu Ministarstva kulture, u toku je implementacija sakupljenih podataka u jedinstveni muzejski program koji imaju sve ustanove kulture. Međutim, sakupljanje eksponata je i dalje isto. Kupuju se oni predmeti koji zaslužuju da budu sačuvani.

Pored obilaska muzeja, posetioci mogu, na zanimljiv način, da nauče mnogo o istoriji i nastanku kompanija čiji se proizvodi nalaze u postavkama. Ne postoje starosne granice za posetu. Svi koji dođu sa sobom ponesu preneto znanje i želju da se vrate ponovo. Od četvorogodišnjaka, koji savladaju princip rada transmisije, i parne mašine do onih najstarijih, koji su to sećanje obnovili.

Autor: Petar Ristić