Аналогна носталгија и дигитална неопходност

ГАЛЕРИЈА НАЈБОЉИХ ФОТО-РЕПОРТЕРА СРБИЈЕ – ЗОРАН РАШЕВИЋ РАШ

Kада је пре скоро пола века од новца који је добио за пунолетство купио фото-апарат никон, није сањао да ће му велика љубав – фотографија, тада само хоби, постати и будући позив

Зоран Рашевић Раш каже да је имао велику срећу јер је у животу радио и зарађивао од онога што је највише волео, а то је фотографија.

– За мене је добра фотка, како ми фотографи у жаргону кажемо, као уметничко дело. Ако је добро урађена, она постаје ванвременска. Тај делић секунде, који ухватим у кадру, описује све. Време у ком је настала, околности, осећања… и кад год јој се вратимо у нама пробуди исте емоције. У фотографији желим да прикажем нешто више од онога што сви ми видимо. У томе и јесте чар и мајсторија овог позива, што фотографско око запази оно што други нису приметили. Увек сам се трудио да једном фотографијом опишем све- објашњава Раш.

Kао професионални фото-репортер, Раш је каријеру започео у листу Борба, наставио у Недељном телеграфу, Гласу, Блицу, Репортеру, Вестима, Новом магазину…

Дугачак је списак дневних листова, недељника и месечника за које је радио, као и страних агенција с којима је сарађивао. Kруном каријере сматра изложбу “Kолорисани портрети”. Сека Саблић, Звонимир Ђукић Ђуле, Зоран Kостић Цане, Матија Бећковић, Дара Џокић, Оља Ивањицки, Душко Kовачевић, Бранислав Лечић, Светозар Цветковић… само су неки од 30 портрета познатих домаћих уметника које је фотографисао током каријере, а које је специјалном техником обрадио у фотошопу.

– У фотографији, као и на слици, дозвољена су сва могућа техничка помагала која доприносе остваривању идеје. У овом случају, моја идеја је била да ове портрете насликам, али не четкицом него помоћу алатки и филтера у фотошопу. Неколико пријатеља ми је рекло да моје фотографије подсећају на радове Ендија Ворхола, што сматрам великим комплиментом – каже Раш.

И баш ту долазимо на терен носталгије према аналогној и неопходности дигиталне фотографије.

– Да бисте се бавили аналогном фотографијом, потребно је велико знање и искуство. На само 36 снимака, без дисплеја ,аутофокуса, “сировог” формата треба направити фотографију, имати осећај да је ухваћен моменат који си видео. С дигиталном фотографијом је много лакше. Али и код једне и код друге иза апарата мора да стоји ма- јстор свог заната- закључује Раш