Scroll Top

Древна игра ума, очувана у кафани

drevna-igra-uma-ochuvana-u-kafani
Сличне теме

ШАХ – ИНДИЈСКА И ПЕРСИЈСКА ВЕШТИНА РАТОВАЊА НА ТАБЛИ

На мети клирика и Истока и Запада, ово древно умеће ратовања преживело је 18. век у француским и енглеским пабовима

Не постоје кон­кретни и поузда­ ни подаци који потврђују време настанка шаха.

Наиме, на основу неких легенди и записа, шах је стар око 2.000 година. Изворни подаци указу­ју на то да се шах играо најпре у Индији под називом чатура­нга и представљао је борбени распоред индијске војске, који су сачињавали слонови, борбе­ не кочије, коњица и пешаци. У средини су се налазили краљ и војсковођа, окружени војници­ма ради боље заштите. Касније су игру од Индијаца преузели Персијанци у шестом веку, од њих Арапи у седмом да би ка­сније, негде у деветом веку, Ара­пи пренели игру у Шпанију под именом шатранж.

Први значајни мечеви одржани су 1574. у Шпанији. За Шпанију су наступали Руј Лопес и Алфо­нсо Церон, док су на супротној страни били Италијани Леона­рдо и Паоло Бои. У овом мечу победили су Италијани, а сусрет је био одржан у присуству кра­ља Шпаније Филипа Другог.

фото: Википедија
фото: Википедија
Стара шаховска фигура

ДВОРСКА ЗАНИМАЦИЈА

Многи краљеви и цареви играли су шах. Наполеон, Филип Други, велики Ње­гош…

Током векова, као и да­ нас, шах је имао велики број присталица и поклоника, али и противника, од који су нај­већи били црквени вели­ кодостојници на истоку и западу. Наиме, шах је био забрањиван од православ­не и католичке цркве. Црква је забрањивала и остале спортске игре, сматрајући их дангубом, губљењем времена, а све то можда из бојазни да се љубитељи тих игара не удаље од Цркве. Почетком 18. века примат у шаху преузеле су Француска и Енглеска, а цен­тар шаховског живота постају кафане, у којима се окупљају припадници нове грађанске класе у успону.

Женски шах ступа  на светску сцену нешто касније од мушког. Међу женама је било веома добрих шахистки­ња, од којих су неке успешно играле и на мушким турни­рима. Прва светска првакиња била је Вера Менчик, која је на том трону била од 1927. до 1944, када је трагично поги­нула у Лондону. Познато је да је било доста предрасуда про­тив шахисткиња од мушких играча, а пример који говори томе у прилог је случај Бобија Фишера, који је седамдесетих година одбио да игра на шам­пионату САД зато што је на том турниру играла и једна жена. Том приликом изјавио је: “Ја свакој жени могу дати коња форе.”

Најзначајнија стручна публикација

Покретањем Шаховског информатора 1966. Србија је на овај начин дала огроман допринос развоју и ширењу шаха у свету. До појаве компијутерске ере средином де­ведесетих година, Шаховски информатор је био најзнача­јнија шаховска публикација у свету, продата у скоро три милиона примерака. Данас се шах посматра као важна спортска активност, која, поред развијања такмичарског духа, обезбеђује и интелектуални развој јер, како је иста­ као Макс Еве: “Ласкер је рекао шах је борба и ја се слажем с њим јер циљ шаховске борбе је победа.”

Ипак, однос из­међу шахиста и шахисткиња се значајно променио појавом Ноне Гаприндашвили, Маје Чибурданидзе, а нарочито се­стара Полгар.

Зашто је краљ толико важан и зашто је он толико слаб? Фигура краља представљала је индијског цара Шах­у­шах. Овај краљ краљева био је му­ дар владар, али не ратник, те су битке водили његови гене­рали. Империја је поражена када се краљ зароби. Краљица има најинтересантнију историју од свих шаховских фигу­ ра. Краљица је добила нова правила кретања и све већу моћ кроз развој игре у 15. ве­ку. Постала је најмоћнија фи­гура на табли, моћнија од топа и краља. Постоје предпоста­вке да су Шпанци, који су за­служни за даљи развој игре, дали толику моћ краљици јер су били инспирисани шпан­ском краљицом Елизабетом, Јованком Орлеанком и Пре­светом Богородицом. Ловац је представљен као наоружани пратилац који је седео на за­дњем делу слона. Скакач или витез се променио врло мало кроз историју. Наиме, Индијци су га представљали као наоружаног ратника са шти­ том и мачем. Већ на поче­тку шаха пешак је имао улогу војника.

Порторож 1958.
Олипијада

НАЈШАХОВСКИЈА ЗЕМЉА СВЕТА

Прве године после Другог светског рата биле су године успона, а период од 1950. до 1980. златно доба југословенског шаха. Најве­ћи допринос дали су углавном наши шахисти из Партизана и Црвене звезде. Истакнута имена тог доба била су Петар Трифуно­вић, Светозар Глигорић, Алексан­дар Матановић, Борислав Ивков, Милан Матуловић и многи други.

Наши шахисти су остварили низ одличних резултата у поједи­начној конкуренцији. Односили су победе на неколико стотина врхунских међународних тур­нира. Светозар Глигорић крајем педесетих, а Љубомир Љубојевић 1983. били су најбољи шахисти света изван Совјетског Савеза. Алиса Марић је почетком 1991. поражена у финалном мечу иза­зивача за светску шампионку од касније првакиње Кси Јун из Кине. Омладински прваци све­та су били Борислав Ивков 1951. у Бирмингему, Наташа Бојковић 1991. у Мајамију и Игор Мила­ диновић 1993. у Калкути.

Шаховска утакмица са живим фигурама, снимљено 1926, фото: браћа Манаки

Наши женски клубови су такође имали добре резултате на међународној сцени, тријунфујући чак пет пу­та у Купу европских шампиона: Агроуниверзал (1996,2000,2001), Гоша (1997), БАС (2002). УСССР, наша земља је по интересовању гледалаца и њиховом познавању шаха важила за најшаховскију зе­ мљу света. Србија је била домаћин више изузетних шаховских тур­нира радио меч Југославија ­САД 1950, Турнир кандидата 1959, Меч столећа (СССР ­ Остатак света) 1970, финални меч кандидата за светског првака Корчној­Спаски 1978, ГМА­ЈАТ1988. опен, наком је први пут у свету учествовало 100 велемајстора, Олимпијада у Новом Саду 1990, Реванш ­меч столећа Фишер ­Спаски 1992. супер турнири Инвестбанке 1987­ 1997, Осмомартосвки турнири, који, уз турнир у Хестингсу, има најдужу традицију у свету…

аутор КРИСТИНА АНТИЋ

фото: Борба

Додај коментар: