Рођена у рушевинама

80 година од изласка прве послератне Борбе

Тачно 25 дана након ослобођења Београда, док су се још негде чули пуцњи, одштампана је прва Борба, на четири стране, у 120.000 примерака

Лист Борба је први пут изашао у Загребу 1922. и редовно је излазио, као недељник, све до 13. јануара 1929, кад је, након увођења шестојануарске диктатуре, забрањен. С редовним излажењем, под старим именом, поново је почео током Другог светског рата, у ослобођеном Ужицу, где се штампао све до 27. новембра 1942.

Тачно 25 дана након ослобођења Београда, док су се још понегде чули пуцњи, према налогу Владимира Дедијера, за свега шест дана сређена је и оспособљена за рад штампарија некадашњег листа Време. Започето је пробно штампање бројева Борбе и то, такорећи, у близини Сремског фронта.

У освит 15. новембра 1944, у 1.22, новинари, слагачи и машинисти држали су тог јутра у рукама први број тек одштампаног листа Борба у тиражу од 120.000 примерака, на четири стране. Борба је поново почела редовно да излази, а тај дан узет је као Дан Борбине (некадашње) штампарије. С обзиром на то да је КПЈ преузео власт у Југославији, Борба је постала полуслужбени режимски лист у коме су писали и с којим су сарађивали најважнији и најутицајнији политичари тог доба. Од 22. октобра 1948. у Загребу је почело штампање латиничног издања.

У првим послератним данима Борбина штампарија имала је задатак да штампа лист и ћирилицом и латиницом. У то време није било довољно школованих машинских словослагача, те је штампарија била принуђена да 1945. преквалификује раднике других профила и оспособи их за посао који је захтевао добро познавање механике, али и веште прсте, који су реч новинара претварали у вреле оловне редове.

Борбина школа за преквалификацију радила је с успехом све док 1947. није основана Графичка школа, одакле су почели да пристижу млади кадрови, оспособљени за обављање типографских послова.

Током првих година штампарске машине су углавном биле заузете штампањем импозантних тиража Борбе, који су се кретали од 400.000 до 600.000 примерака (1949. просечно је било 664.000 примерака по издању).

На тадашњем Тргу Маркса и Енгелса основано је Новинско-издавачко графичко предузеће ,,Борба“, ком се 1952. прикључује Спорт, а већ у јесен 1953. Борбина породица се увећала за још једног члана – Вечерње новости, чији је највећи појединачни тираж одштампан 5. маја 1980. – 812.854 примерка. И друга издања штампана су у данас недостижним тиражима: Спорт и свет у 450.000, Кекец 350.000, Нада 450.000…

Прва послератна редакција Борбе била је својеврсни расадник кадрова, од којих су се многи потом исказали и у другим областима, као што су Оскар Давичо, Јован Поповић или Светозар Глигорић. За Борбу су писали и извештавали Добрица Ћосић, Милош Црњански и Иво Андрић, међу чијим сабраним делима је највише текстова објављено најпре у Борби. Подсећања ради, Борба је и покретач Атељеа 212, радио-станице Студио Б, награде за књигу године ,,Оскар Давичо“ и Југословенске награде за
архитектуру.