Scroll Top

„БАЈКА О ТИХОМ ПРИНЦУ И ТУЖНОЈ ПРИНЦЕЗИ“ у Малом позоришту „Душко Радовић“

bajka-o-tihom-printsu-i-tuzhnoj-printse
Сличне теме

У Малом позоришту „Душко Радовић“, 29. септембра премијерно jе изведена представа за децу по мотивима бајке Х. К. Андерсена „Свињар“ у режији Александра Николића. Прва реприза представе „Бајка о тихом принцу и тужној принцези“ очекује нас у суботу 8. октобра у 17 часова.

У бајковитом, не тако великом, али цењеном краљевству које је надалеко било на добром гласу, живео је један тихи принц. Од свих принцеза на свету, принц се заљубио баш у ону којој је било најтеже привући пажњу – тужну принцезу из великог суседног царства. Када је принцеза остала неосетљива на његове најискреније дарове и поклоне, принц се прерушио у дворског свињара. Принчеви нови покушаји удварања овога пута наишли су на изненађујући одговор принцезе, након чега велико царство више никада није било исто…

Представа „Бајка о тихом принцу и тужној принцези“ је заснована на Андерсеновој бајци „Свињар“ која говори о значају скромности и искрености у љубави. Не баш тако мирисно занимање свињара, којим се бавио обичан народ а не принчеви и принцезе, писац је одабрао за принчеву „улогу“ управо да би се истакла порука како никога не треба осуђивати због тога како изгледа. Другим речима, одело не чини човека. Тако свињар може да по својој унутрашњости буде принц, и обрнуто. Човекову вредност чини он сам, а не његов положај или иметак.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

(молимо велике из публике који знају да читају брзо да овај текст прочитају маленимама у публици који још увек читају споро!) Зашто је важно да наша мала и велика публика погледа „Бајку о тихом принцу и тужној принцези“?  Наш мудри стари пријатељ Андерсен је написао за нашу забаву и поуку бајку која је и духовита и горка – често ћемо се смејати, а на тренутке ћемо се јако растужити и осетити неправду. “Ei blot til lust” (Који ли је то чудан језик? Прочитајте нагласпоново!), односно „Не само за забаву“ је реченица уклесана изнад позорнице старог театра који је Андерсен често посећивао. Још су слова те реченице посебно офарбали златном бојом, замислите! Сигурно је то важна реченица, тајна порука сигурно! Замислите децо, Андерсен би данас имао 217 година! То је више од маме, тате, баке, деке и нас заједно! Невероватно, зар не? Наш други пријатељ, који се зове Бах и који је написао музику за ову представу би данас имао 337 година! Скоро као диносауруси! Сигурно су то два древна паметњаковића који нас однекуд гледају из прикрајка хоће ли нам се свидети њихова бајка и музика или не!  Али сигуран сам да ће им од тога бити важније да научимо нешто гледајући бајку:  Није лепо да будемо груби према некоме ко нас воли и ко је наш друг. Није лепо да исмејемо било кога. Није лепо да будемо користољубиви.  Није лепо да будемо тврдог срца… (хммм… шта ли то значи „тврдо срце“?). А зашто? Ако никога не волимо, ако ни према коме нисмо благи и нежни, ако нисмо добри и срдачни – нећемо стећи пријатељство и љубав, нити ћемо имати са ким да се смејемо и са ким да се загрлимо, а то су две најважније ствари у животу, зар не?  Мени су тако рекли стари Адерсен и стари Бах, та два диносауруса. Главом и брадом тврдим да су у праву! Верујте Вашем редитељу иако има само 391 и по годину. Поздравља Вас Александар!

Фото: Белкиса Абдуловић

Додај коментар: