Борба у облацима

ЈЕДАН ДАН СА ПРИПАДНИЦИМА ХЕЛИКОПТЕРСКЕ ЈЕДИНИЦЕ МУП СРБИЈЕ

Састав наше флоте може да се пореди са савезном полицијом Немачке и жандармеријом Француске

Гледајући у плаво не­бо над Београдом, којим често надле­ћу хеликоптери, сви смо се бар једном запитали куда су пошле те ле­телице и какав је осећај возити се у њима? Екипи часописа Бо­рба пружила се прилика да се из прве руке упозна с радом Хеликоптерске јединице МУП Србије и открије мало више о овој несвакидашњој професији.

Јединица је основана 1967, након завршетка пројекта испитивања налазишта уранијума, према наређењу Александра Ранко­вића, високопо­зиционираног функционера и некадашњег потпредседни­ка Владе СФРЈ. Пројекат истра­живања је обу­хватао набавку три хеликоптера белл­ 47 и ангажовање 10 пилота који су годину дана истраживали те­рен у потрази за овом рудом. Kрајњи резултат акције су била два лежишта, Kална у Србији и Kршко у Словенији, који су уте­мељили позицију Југославије у трци за нуклеарну енергију.

После геолошких истражива­ња хеликоптери су подељени Савезним унутрашњим посло­вима Србије, Хрватске и Слове­није, а летелица која је припала Србији пред ста­вља разлог оснива­ња Хеликоп­терске јединице Републи­ке Србије. Она је убрзо опремљена хе­ ликоптерима новије генерације, од којих су неки и данас актив­ни. Од свог настанка до данас, припадници Хеликоптерске јединице изнова показују ве­штину, пожртвованост и хра­брост у одржавању реда током ванредних ситуација у земљи и региону.

По доласку на београдски аеродром затичемо припрему за извођење летачких вежби, паковање опреме и припрема летелица за терен. Ужурбана атмосфера нас не омета у разговору с командантом јединице Ненадом Недићем, који нас упо­знаје с операцијама и вежбама с којима се суочавају и којима ћемо данас присуствовати.

Најпре нас је занимало шта је све потребно да бисте се при­кључили јединици. Kако каже командант Недић, сви припад­ници летачког састава су бивши војни пилоти, што подразумева да су завршили Ваздухопловну академију. Младе пилоте по до­ласку у јединицу очекује много додатних усавршавања. У скло­пу јединице постоји посебна ор­ганизација за обуку летачког особља, одобрена од ваздухо­пловних власти, а у сарадњи с иностраним тренинг ­центрима, чланови посаде се упућују на да­ље обуке симулатора летења, као и на обуке за ваздухопловно-техничко особље, тако да мора­те бити спремни да се едукујете све до пензије.

– Задаци који се постављају пред Хеликоптерску јединицу су ра­зноврсни. Најчешће се издваја координисано увежбавање и рад са специ­јалном анти­терористичком јединицом и са Жандармеријом. Са­рађујемо са сектором за ванред­не ситуације за потребе гашења шумских пожара, не само у нашој земљи већ и у региону. Затим, са службом трагања и спасавања, превозу ВИП личности попут председника и званичника стра­них држава Европске уније. То­ком године све посаде морају бити способне да извршавају задатке у свим операцијама за које постоји опрема и хели­коптери који су за то намењени. Данас изво­димо вежбе са бочном дизалицом, која омогућава безбед­није и ефикасније извршавање задатака трагања и спасавања, као и медицинске евакуације ваздушним путем. Обука по­дразумева теоријски део, као и летачки, који се изводи у ра­зним временским условима, хеликоптером ербас Х­145М. Ово је једини модел хелико­птера који може оперисати у свим временским условима, а поред најновије опреме, лете­лица ербас Х­145М садржи и један од најбољих аутопило­та на свету, који знатно олакшава    извођење    акција. Од “Ербаса” смо добили приз­нање да смо једини оператер на свету који је ову летелицу ко­ристио у свим операцијама за које је хеликоптер Х­145М и намењен, од бочне дизалице преко ведра за гашење пожара до конзола за извођење десан­тирања специјалних јединица, тако да то је потврда да су нам посаде обучене и да максимално користимо ресурсе ­- објашњава командант Недић.

После угодне добродошлице и упознавања са радом јединице, командант нас спроводи кроз хангар базе, пун најразличи­тијих врста летелица, од којих свака представља јединствено парче историје наше земље.

– Наша флота броје многе вр­сте летелица погодне за разне временске прилике и операције. Хеликоптер сикорски 76 прве­нствено служи за превоз ВИП личности; њиме су се возили бројни званичници попут при­нца Алберта од Монака, Фреде­рике Могерини, Јоханеса Хана и других. Овај модел је доста популаран, њега су користили краљица Елизабета II, Доналд Трамп и Kоби Брајант и важи за најбржи хеликоптер флоте. Хеликоптери агустабел 212 користе се у раду са специјалним јединицама, тако да су вам ве­роватно познати с полицијских и војних вежби. Они су већ 42 године носиоци акција гашења пожара на територији Србије и као испомоћ другим државама. Прошле године помагали су на подручју Северне Македоније, Грчке и БиХ, а ове године на те­риторији Словеније, након чега су завршили своју оперативну употребу и бивају замењени новим ербасом Х­145М. Уз но­вопристигле летелице, састав наше флоте може да се пореди са савезном полицијом Немачке и жандармеријом Француске ­- наводи командант Недић.

Након завршетка припрема укрцавамо се у хеликоптер ер­бас Х­145М, којим ћемо из ва­здуха пратити данашње вежбе бочне дизалице. Сва трема нас напушта по глатком узлетању хеликоптера, а кроз неколико секунди налазимо се у ваздуху и крећемо задатом маршрутом. Вешто одржавамо дистанцу с другом летелицом и посматра­мо вежбу која се одвија пред на­ма. Мало је рећи да смо били затечени брзином извођења акције, као и маневрима нашег пилота. Упркос вештини лете­ња и добром времену, остали смо под великим утиском са­ме динамике летења, на коју се треба навићи.

Орден Белог анђела

Хеликоптерска јединица МУП Србије често учествује у акцијама помоћи Ср­пској православној цркви.

Недавно им је епископ милешевски Атанасије уручио Орден Белог анђела трећег степена при подизању Часног крста Христовог на врху Титеровац, тачније, преношењу 62 тоне бетона на поменути врх. Kрст је подигнут у окви­ру обележавања 800 година постојања манастира, у знак захвалности свима који су пружили до­ принос очувању и развоју манастира кроз историју. Орден је уручен команданту јединице пилоту потпуковнику Не­наду Недићу, у Вазнесењском храму Манастира Милешева, под крилима “Белог анђела”.

аутор НАТАЛИЈА КУНИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: НАТАЛИЈА КУНИЋ