Чувар блага балканске флоре и фауне

ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ, ЈЕДАН ОД НАЈБОГАТИЈИХ МУЗЕЈА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ

Од рунастих мамута преко џиновских јелена и необичних риба до Панчићеве оморике и српске рамонде, богату збирку створили су угледни природњаци, дародавци и волонтери

Идеја о оснивању првог јестаственичког музеја у Србији потекла је од чланова Професорског друштва давне 1893. и музеј у првим годинама рада није имао довољно стручњака, као ни новца. У првој деценији, фонд предмета углавном је обогаћен примерцима које су музеју поклонили еминентни природњаци Светолик Радо- вановић, Јован Цвијић, Мика Алас и многи други.

Рад у музеју потпуно је прекинут током балканских ратова, као и за време Првог светског рата, када је мобилисано малобројно музејско особље, управник, кустос и препаратор, да би се у периоду између два рата обновиле збирке сисара, птица, инсеката, риба и мекушаца, пре свега захваљујући дародавцима и волонтерима.

Хербаријум читавог Балкана

Генерални хербаријум Балканског полуострва основан је када и музеј, те давне 1895. Први прикупљени примерци су они које је сакупио Јосиф Панчић још пре самог оснивања музеја и управо се он сматра духовним зачетником Природњачког музеја. Посебан печат и понос музејске колекције представља Панчићев прибор, којим је радио – принцета, лупа, нож, као и бележница, чије странице је исписивао док је путовао кроз Србију и истраживао флору. Поред тога, музеј чува и његову путовницу коју му је подарио краљ Милан Обреновић да би могао да путује ван земље у истраживачке сврхе. Највећи број хербарског материјала прикупљен је у периоду између два светска рата, и то не само с Балканског полуострва већ и са простора Француске, Италије, Шпаније, као и далеке Африке, која је добијена разменама.

Иxтиoлoшкa з6иpкa

У збирци риба чувају се примерци који су необични, а потичу из нама блиског окружења – са Јадрана. Велику пажњу привлачи ајкула прасац, која је добила овај епитет због здепастог изгледа. Потпуно је безопасна и живи на дну мора, а има специјализована уста да би могла да се храни рачићима. У музеју се чувају и примерци речних врста, па је тако овде дом пронашао и сом из Дунава из 1987, који представља највећи примерак ове врсте.

– Природњачки музеј у Београду званично је основан у оквиру Министарства просвете и црквених дела 19. децембра 1895. Најпре је био смештен у задужбини Стевче Михаиловића, а онда се увидело да је кућа тесна, након чега смо се 1938. преселили у Његошеву улицу број 51, као привремени смештај – објашњава Славко Спасић, в. д. директора Природњачког музеја.

Јединствена установа која се бави прикупљањем, истраживањем, научним вредновањем и излагањем природног и културног наслеђа Србије и шире чува предмете не само с Балканског полуострва већ и из читавог света.

Филмске звезде

Експонати Природњачког музеја налазили су се и пред камерама за потребе снимања разних филмова и серија. У култном филму “Маратонци трче почасни круг” своју улогу је добио медвед, глава крокодила се појављује у серији “Бела лађа”, а за потребе снимања филма “Ми нисмо анђели”, у сцени вечерње трпезе, симпатично су се нашли лос и носорог. Kолекција лептира која је красила кабинет у филму “Шешир професора Kосте Вујића” такође је из овог музеја.

Остаци из леденог доба

Благо музеја представљају и остаци великих сисара из леденог доба и оно што је посебно јесте да су сви пронађени на нашим просторима. Из колекције овог хладног доба највише има мамута, и то рунастих, који су изумрли пре више од 10.000 година. Биле су то животиње које су достизале висину од три до 3,5 метра и тело им је било прекривено крзном, а у Природњачком музеју се чувају њихове бутне кости, лопатице, карлице, лобање. Ту су и изворни остаци џиновских јелена, чији је распон рогова достизао и пет метара. Kада је клима почела да се мења и расте температура, појавиле су се шуме с доста растиња, па се претпоставља да је управо то један од разлога изумирања ове врсте, која се услед величине рогова отежано кретала кроз раскошно дрвеће.

– Природњачки музеји чувају доказе који су се десили у времену и простору када је у питању   развој природе и настанак планете, затим, нажалост, о нестанку врста, где се ставља акценат на презентовање тога и ширење свести о заштити животне средине. Збирке из нашег музеја јесу једна научна база и у том смислу смо веома по- носни јер спадамо у један од најбогатијих музеја југоисточне Европе – истиче Спасић. Изложбе се организују у Галерији на Малом Kалемегдану, у којој се, поред изложби, одржавају и предавања, промоције, креативне радионице, као и семинари, а Природњачки музеј неретко организује и путујуће изложбе широм Србије на радост свих, а посебно најмлађих грађана. Овог месеца музеј ће посебном изложбом обележити 126 година постојања и рада.

– Овог децембра прославићемо 126 година постојања музеја и у ту част организујемо једну фантастичну изложбу “Еволуција”. То ће бити једна од најзахтевнијих и најсложенијих изложби, с обзиром на то да смо ангажовали читав тим сценографа, дизајнера и илустратора, и том приликом премијерно ћемо приказати ре- плике нових експоната – истиче Спасић.

аутор: Тамара Јоргић

ФОТОГРАФИЈЕ: ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ